Национални стадион и фактор Тејлор Свифт: Зашто касни, колико кошта и да ли ће стићи за Експо štampaj

„Све морамо да стигнемо до почетка Експа“, рекао је министар финансија Синиша Мали приликом обиласка градилишта Националног фудбалског стадиона у недељу, 2. новембра, у пратњи председника државе Александра Вучића и камера неколико телевизија.

„Могу ли наши кинески пријатељи све ово да заврше до 28. фебруара 2027. године?“, питао је председник обилазећи градилиште. „Ја сам рекао...“, покушао је да одговори на питање Синиша Мали. „Пусти, Синиша, питам њих. Знам ја шта ти мислиш“, прекинуо је председник Вучић министра финансија.

„Председниче, објекат ће суштински бити завршен, а да ли ће бити у употреби не можемо са сигурношћу да тврдимо“, одговорио је Бобан Величковић из Грађевинске дирекције Србије.

„Не, не! Не питам за употребу. Нисам питао за отварање. Отварање ће бити на неком другом месту. Питам за неки концерт или нешто друго. Не питам за траву. За траву ће вам требати тамо до августа, септембра. Моје питање за вас је можете ли да завршите све до 28. фебруара да бисмо имали и Национални стадион у понуди са неком од музичких активности, игре, плеса, како год да се то назива“, питао је председник Вучић.

„Грађевински ће бити завршена, али за те намене нисмо још увек сигурни да ћемо моћи“, одговорио је Величковић. „Што значи, Бобане, да морамо да се потрудимо мало више“, прокоментарисао је Синиша Мали. „Морамо да се потрудимо. По року би требало да завршимо“, додао је Величковић.

„Је ли сад заустављено кашњење које смо имали? Је л‘ сада убрзавамо?“, питао је председник. „Да, да. Радимо на акцелерацији сад, значи убрзавање радова. И циљ је да све завршимо како сте рекли – до краја фебруара. Само, да би то било безбедно са административне тачке гледишта, не можемо са сигурношћу да тврдимо“, опет је Величковић оставио резерву када је о роковима реч.

Грађевинска дозвола и кашњење

Овај дијалог који су преносиле камере неколико телевизија открива неколико важних ствари. Прва је да специјализована изложба Експо у лето 2027. године неће бити отворена на Националном стадиону. Друга је да радови на овом пројекту касне, да сада морају да се убрзају, и трећа и последња је да објекат можда неће бити готов ни за пратеће музичке садржаје. Речником министра финансија, за то „морамо да се потрудимо мало више“.

А шта нам о овом дијалогу који се у недељу пре подне водио у Сурчину говоре званични подаци?

Ако је судити по извршењу буџета за ову годину, „наши кинески пријатељи“, како председник зове компанију Power Construction Corporation (PowerChina), на овом инфраструктурном пројекту ове године скоро да ништа нису радили. Буџетом за 2025. годину било је планирано да се за Национални стадион потроши 18,53 милијарде динара, односно 150 милиона евра. Закључно са 30. септембром, како показују подаци о извршењу буџета Министарства финансија, потрошено је мање од један одсто планираног износа. Тачније – тек 0,73%. У динарима, то је свега 135,50 милиона динара. У еврима, 1,6 милиона евра. Дакле, за тако велики пројекат, то је безначајно. Али, нису „наши кинески пријатељи“ криви за то, нити су паре биле проблем за наставак радова на изградњи.

На сајту Агенције за привредне регистре (АПР) у бази издатих грађевинских дозвола види се и шта је разлог за ово кашњење. Инвеститор, а у овом случају то је Министарство финансија, није имао грађевинску дозволу. Ресорно Министарство грађевинарства и инфраструктуре је 9. септембра издало грађевинску дозволу за изградњу Националног фудбалског стадиона, капацитета 52.000 гледалаца и бруто површине 201.550,41 квадрата, паркинга са 3.323 места за аутомобиле и још 242 паркинг места за особе са инвалидитетом.

До тада, инвеститор је имао само грађевинску дозволу за такозвану фазу један грађевинских радова, која обухвата извођење припремних радова, земљане радове као и радове на темељима (шипови, темељна плоча и инсталације испод плоче – темељни уземљивач). То се и наводи у грађевинској дозволи за прву фазу коју је Министарство грађевинарства издало 21. августа 2024. године. Према јавно доступној документацији, радови на овој локацији пријављени су само десетак дана после тога – 2. септембра 2024. године, а према том документу планирано је било да се ова фаза радова заврши до 1. маја 2025, што је и учињено.

Међутим, за наставак радова све ово време није било неопходне грађевинске дозволе. Занимљиво је, рецимо, да је 20. августа ове године ресорно Министарство грађевинарства одбацило захтев Министарства финансија за издавање грађевинске дозволе. У решењу је тада побројано тачно 28 услова (формалних) који треба да се испуне за издавање грађевинске дозволе.

Да ли су разлози процедуралне природе, или је то последица тога да после пада надстрешнице, речником председника, „нико ништа неће да потпише“, тек грађевинске дозволе до 9. септембра није било.

Колико кошта стадион

„Радимо у две смене, значи 20 сати дневно“, рекао је министар финансија Синиша Мали приликом обиласка градилишта у недељу. Хоће ли, финансијски, до краја године успети да надокнаде ово кашњење у повлачењу новца, видеће се у подацима о извршењу буџета за ову годину, које Министарство финансија редовно објављује.

Нацртом буџета за 2026. годину, који би влада требало да усвоји у четвртак, 6. новембра, планирано је да се на Национални стадион потроши 21 милијарда динара, што је 179 милиона евра. У планском делу буџета, у делу где се наводе капитални пројекти, види се и колико ће, по том основу бити потрошено 2027. године – 6,2 милијарде динара, односно 52,99 милиона евра.

Стадион се, иначе, гради по Закону о посебним поступцима реализације међународне специјализоване изложбе Експо, али за Међународни биро за изложбе Национални стадион није Експо. То је, уосталом, за Око магазин 6. јуна ове године потврдио Димитри Керекезес, генерални секретар овог бироа.

„Не знам да ли ће стадион бити готов на време. Не пратим то јер није директно повезан, није да ће Експо пропасти ако стадион не буде спреман“, рекао је тада Керкезес. Ако буде спреман, биће додатни бонус за Експо, додао је он. А ако не, то је нешто што остаје за будућност земље, тврди Керкезес.

Према важећој регулативи, за све инвестиционе пројекте чија је вредност већа од 25 милиона евра студије изводљивости су обавезне. „Да постоје такве студије никада ништа не бисмо изградили по Србији. Пола аутопутева не бисмо изградили и рецимо никада не бисмо ни Моравски коридор изградили“, рекао је председник Александар Вучић гостујући у емисији Око 10. јуна ове године.

Студије изводљивости су важне јер се у њима могу пронаћи релевантни аналитички подаци који показују оправданост спровођења одређене инвестиције, али и финансијску анализу пројекта и, што је посебно важно, ту се утврђује финансијска профитабилност и одрживост инвестиције, али анализа ризика и друго.

За овај пројекат конкретно, Министарство финансија је 19. марта 2024. године донело одлуку о додели уговора КПМГ-у за израду студије изводљивости. Укупна вредност уговора је 8.043.750 динара. Ова студија није јавно доступна.

Профитабилност стадиона

Знамо ли, онда, да ли ће Национални стадион бити профитабилан? Искуства из Европе показују да стадиони ретко могу да буду профитабилан бизнис. По броју становника, са Београдом је, на пример, упоредива Варшава у Пољској, која такође има национални стадион. До корона кризе овај стадион, који се иначе налази у центру Варшаве (за разлику од нашег који ће бити на периферији града), пролазио је кроз периоде и профита и губитака. Било је неколико година пре пандемије корона вируса када је овај стадион пословао профитабилно али је 2020. године, због немогућности одржавања утакмица и концерата, логично био у минусу.  Те године пословао је са губитком од 6 милиона пољских злота, што је око 1,4 милиона евра.

Међутим, и после пандемије шетао је из минуса у плус и назад. Профит на рачуну овај стадион је, на пример, имао 2022. године када је остварио добит од 3,68 милиона злота, што је око 864.000 евра. На крају прошле године, како показују подаци из финансијског извештаја, стадион у Варшави пословао је са губитком од  6,8 милиона злота, што је 1,8 милиона евра. На овом стадиону, на пример, концерте су одржали Мадона, Бијонсе, АС/DС и Тејлор Свифт. Дакле, највеће светске музичке звезде.

Приликом посете градилишту, председник и министар финансија изнели су неке податке. Да је, на пример, Србија кандидат за организацију Лиге Европе за 2028. годину. „Неће моћи довољно људи да се привуче кроз фудбал, мораћемо да имамо не мање од 15 великих светских догађаја годишње“, рекао је председник Вучић.

„Синиша, како се зове она певачица што је волите моја ћерка и ти?“, питао је председник републике министра финансија.

„Тејлор Свифт“, одговорио је Синиша Мали.

„Трудићемо се да тако неког доведемо“, чуло се приликом обиласка градилишта.

Хоће ли, све и да се то догоди, фактор Тејлор Свифт бити довољан да Национални стадион у Београду послује у плусу?