OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Политика
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Политика
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Стварање европске војске

                    Сан о оружаним снагама Европске уније: Политички вегетаријанац између геополитичких месождера štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Франко Белмонте

                    субота, 30. апр 2022,  12:52 -> 15:36

                    Све чланице Европске уније данас троше преко 200 милијарди евра за војску и одбрану, дакле колико и Кина, и три пута више од Русије, али ни изблиза немају толико ефикасне армије. Уз постојећу амбицију дела политичких елита за већом суверенизацијом ЕУ, са ратом у Украјини све чешћи су и апели за стварање јединствених и ефикасних европских оружаних снага. Али да би се ова идеја реализовала потребно је, према грубим проценама, око двадесет година. Међутим, није само време проблем...

                    Европска унија мора да формира своју војску и да је адекватно наоружа ако жели да учврсти своју позицију на геополитичкој табли, добије третман планетарног играча и да има спољну политику која иде даље од вербалног осуђивања и изражавања забринутости, односно млађег америчког партнера. 

                    Спољна политика и одбрана су нека врста сијамских близанаца сваке суверености и аутономије, а оне су од рађања Уније њена слаба тачка, за разлику од економских, трговинских и монетарних интеграција. Идеја о неопходности стварања заједничке војске и одбрамбене политике је почела да клија после хаотичног и понижавајућег повлачења из Авганистана прошлог лета, а сазрела је пре него што се могло претпоставити, услед руске инвазије на Украјину.  

                    Да би се реализовао план о стварању заједничких ефикасних оружаних снага ЕУ потребно је, према грубим проценама, око двадесет година, практично једна генерација. Међутим, није само време проблем, много више то је неколико Гордијевих политичких чворова које ЕУ мора претходно да разреши да би идеју било уопште могуће реализовати, од односа са САД, унутрашњих релација, до преко потребне реформе система одлучивања, односно укидања консензуса. 

                    Алтернатива за НАТО

                    Говорити о војсци ЕУ као алтернативи за НАТО, на кратак и средњи рок, пука је реторика или политичка пропаганда заснована некада на сновима а некада на увијеном антиамериканизму. Северноатлантска алијанса ће и даље бити главни кишобран над Старим континентом а први нуклеуси оружаних снага ЕУ биће комплементарни са НАТО-овим стандардима и правилима деловања док ће бити оперативни на теренима где НАТО не може или не жели да узме учешће. Али војска ЕУ не може да буде створена простим сабирањем националних армија.

                    Ги Верхофстат, копредседник Конференције о будућности Европе, запазио је да све чланице ЕУ данас троше преко 200 милијарди евра за војску и одбрану, мање више колико и Кина, односно три пута више од Русије, а да ни изблиза немају довољно наоружане, бројне и ефикасне армије. „Трошимо трећину новца коју издвајају САД за одбрану а учествујемо у мање од два одсто оперативних акција у поређењу са Американцима. То је последица наших 27 војски које употребљавају преко сто различитих система наоружавања и нису повезане у јединствен систем", подсећа бивши белгијски премијер. 

                    Ниједна војска ЕУ без помоћи САД данас не би била у стању да држи фронт пред хипотетичким нападом Русије. Француска има 300 тенкова, Немачка 350, Италија и Шпанија мање од 200. Половина поменутих оклопних борбених средстава није функционална. Такође, када саберемо све оперативне војнике у Француској, Немачкој, Италији и Шпанији једва добацујемо до пола милиона.  

                    Европска војска значи стварање интегрисане структуре на свим нивоима уз флуидну комуникацију између различитих националних контингената, оспособљених да наступају кооридинисано и заједно. Зато је потребно време које се не мери ни месецима ни годинама већ деценијама. Такође, за разлику од НАТО-а где имамо једног хегемона (САД) око кога се роје све остале армије, у ЕУ немамо таквог лидера, мада би Француска то волела а Немачка би могла да буде. Али и Паризу и Берлину недостаје легитимације у другим чланицама ЕУ и велико је питање да ли ће оно и стићи имајући у виду да читав источни блок Уније има више поверења у Вашингтон него у француско-немачку осовину.  

                    Командни ланац

                    Рат у Украјини је показао да свака војска да би била оперативна и ефикасна на терену мора да има барем четири суштински важна реквизита: глобални систем сателитског надгледања терена, високотехнолошке електронске апарате за шпијунажу и регистровања непријатељских комуникација, заштићени систем комуникација између јединица на терену и са централном командом и обавештајне службе на свим нивоима. ЕУ нема и неће моћи да има на средњи рок сателитске системе за надгледање, а без тог реквизита било која војна формација је „слепа" и „глува", што ће рећи лак плен противничких армија. Дакле, било који покушај стварања заједничких војних формација није могућ без ослањања на амерички сателитски систем, барем на средњи рок, све док ЕУ не би изградила сопствени а то захтева време.  

                    Један од горућих проблема је и командни ланац, односно ко ће бити тај ко ће одлучивати о употреби војске ЕУ, о објави рата или уласку у рат војних снага Уније. Европска комисија свакако нема ни овлашћења а ни политичку снагу да преузме ту врсту улогу. Европски савет (шефови влада и држава) са актуелним системом гласања који захтева једногласност био би у перманентној парализи с обзиром на то да је тешко помирити интересе  прибалтичких република, Кипра, Португала и Ирске, око свакодневних питања а камоли око драматичних. Да не говоримо да устави доброг дела чланица ЕУ предвиђају изјашњавање националних парламената о свим питањима који се тичу рата или војних интервенција. 

                    Поприлично је јасно да ће без веома смеле и темељне реформе ЕУ, почев од система доношења одлука, бити једнако тешко створити оружане снаге колико пронаћи брзе и витке механизме одлучивања и командног ланца чија је природа у супротности са колективним методом одлучивања у ЕУ. 

                    Руска инвазија на Украјину и све последице које је она произвела показале су да све оно што изгледа мало вероватно или могуће, може да постане изгледно и реално достижно у кратком року: Финска и Шведска у чланству НАТО, Немачка која издваја 100 милијарди евра за наоружање и модернизацију Бундесвера, Француска спремна да принесе на олтар „заједничке војске и одбране" свој нуклеарни арсенал. 

                    Трка у наоружању

                    Стварање европске војске и одбрамбене политике у контексту савезништва и комплементарности са САД и НАТО наилази на мање отпоре у Вашингтону него у прошлости јер захваљујући руској инвазији на Украјину први пут није виђено као иницијација стварања потенцијално новог ривала САД.

                    Напад Русије на Украјину и израњење нове блоковске поделе света је умањило америчку анксиозност од стварања трећег пола у Европи базираног на француско-немачком савезништву. Сада је на председнику Француске Емануелу Макрону, који је барјактар неопходности стварања европске заједничке одбране, да не дозволи да се повампири друга предрасуда, раширена унутар ЕУ, да када нема Американаца и Енглеза, Французи имају тенденцију да упрегну Европу у сврху реализације властитих интереса.

                    Победа Емануела Макрона на изборима у Француској била је основна претпоставка за пројекат стварања оружаних снага ЕУ. Без Макрона у Јелисејској палати све би било завршено пре него што је почело. Један од кључних задатака француског председника ће бити да убеди немачког канцелара Олафа Шолца да програм наоружавања и модернизације Бундесвера буде саставни део стварања оружаних снага ЕУ. 

                    Треба нагласити да није само Немачка одлучила да се наоружа до зуба. У току је планетарна трка у наоружању која није заобишла ни чланице ЕУ, поготово источноевропске. Први пут је потрошено у једној години више од две хиљаде милијарди долара за наоружање у свету. Један од кључних приоритета у ЕУ у датој ситуацији је избегавање национализације војних и одбрамбених политика и давање европског оквира и „шлема" новим војним доктринама и политикама. С једне стране је потребно избећи рађање и јачање етно национализама у Европи који би довели у питање опстанак ЕУ, а с друге учинити све да војна индустрија у чланицама ЕУ буде координирана и комплементарна, то јест да се заједнички програмира како би се избегло расипање новца и ресурса. 

                    Три сценарија за наоружану Немачку

                    Жак Атали, саветник француског председника Макрона, сматра да ЕУ не сме да понови грешке из прошлости када су режими са освајачким амбицијама убрзано наоружавали своје армаде а демократске земље сматрале да је трошење новца на наоружање расипање паре и нуди модел Ербаса за војну индустрију и заједничку одбрану. 

                    „Тачно је да Французи зазиру од прејаке Немачке. Али, ја видим три могућа сценарија. Два веома негативна: Немачка веома моћна и независна у односу на било коју другу земљу и Немачка под тоталном контролом Американаца. Срећом, постоји и трећи сценарио: Немачка у потпуности интегрисана у Европу, посебно кроз систем одбране базиран на позитивном искуству Ербаса чији су носиоци Француска, Немачка и Италија. То би био екстремно позитиван сценарио за Европу", сматра Атали. 

                    Бивши председник Европске комисије Романо Проди је упозорио да наоружана Немачка мора да буде под хитно стављена у окриље заједничке европске спољне и одбрамбене политике, за добро Европе и саме Немачке. Проди је подсетио и да би у вези спољне и одбрамбене политике ЕУ требало применити исту тактику као код усвајања заједничке монете евра, односно тзв. појачану сарадњу између „доборовољаца". Усвајање евра није текло ни лако ни глатко, а није било ни подржано од свих чланица ЕУ, па опет смо стигли до 19 од 27 држава Уније који користе евро. 

                    Први Макронов циљ ће бити да окупи четири кључне европске земље (Француска, Немачка, Италија и Шпанија). На руку шефа Пете републике иде чињеница да у Берлину, Риму и Мадриду седе премијери Шолц, Драги и Санчез, вољни да усагласе кључне постулате спољне и одбрамбене политике. Велика четворка ЕУ би требало да изађе са програмом који би био прихватљив за друге чланице Уније пошто је потребно имати барем девет држава како би био покренут механизам појачане сарадње.

                    Врло је важно радити паралелно на продубљивању интеграција у области спољне и одбрамбене политике јер ако оне нису синхронизоване и усклађене свака евентуална војна интервенција би била под знаком питања а ланац командовања компромитован. 

                    ЕУ се дуго уљуљкивала у илузији да је могуће бити планетарна „вегетеријанска" сила у окружењу геополитичких „месождера" са империјалним амбицијама. Сада је време да пусти да јој расту зуби, надајући се да ће млечне заменити прави пре него што буде касно. 

                     

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Резолуција о Сребреници: Старо за ново, Запад мења бивши рат на Балкану за већи у Европи
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Резолуција о Сребреници: Старо за ново, Запад мења бивши рат на Балкану за већи у Европи
                    Друштво
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Интелектуалци на власти: Улога начитаних револуционара у државним превратима
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Интелектуалци на власти: Улога начитаних револуционара у државним превратима
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Последњи Дон Кихот у времену злом: Папа који је проповедао о љубави која гради братство отворено за све, без изузетка
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Последњи Дон Кихот у времену злом: Папа који је проповедао о љубави која гради братство отворено за све, без изузетка
                    Култура
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    „Ролербол“, филм који је пре пола века потказао данашњи поредак ствари: Призивање олује
                    Пише:  Драган Амброзић
                    „Ролербол“, филм који је пре пола века потказао данашњи поредак ствари: Призивање олује
                    Свирао је чудну музику и личио им на комунисту, зато је ликвидиран: Филм о Тенорију Жуниору, пијанисти кога су упуцали
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Свирао је чудну музику и личио им на комунисту, зато је ликвидиран: Филм о Тенорију Жуниору, пијанисти кога су упуцали
                    Историја
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Дванаестогодишњи пакао Трећег рајха: Последњи дани нацистичког царства и Гебелсова визија Европе у 21. веку
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Дванаестогодишњи пакао Трећег рајха: Последњи дани нацистичког царства  и Гебелсова визија Европе у 21. веку
                    Јосип Броз Тито, политички титан који је стварао историју: Међу градитељима и уништитељима модерне Европе
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Јосип Броз Тито, политички титан који је стварао историју: Међу градитељима и уништитељима модерне Европе
                    Музика
                    Срећан ти и овај рођендан, Бобе!
                    Пише:  Милош Војиновић
                    Срећан ти и овај рођендан, Бобе!
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Три плоче од пре пола века: Кардиограми неизлечиве младости
                    Пише:  Жикица Симић
                    Три плоче од пре пола века: Кардиограми неизлечиве младости
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Спорт
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Зрењанин као чудо за Гиниса: Девет капитена државних репрезентација из града са 90.000 становника
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Зрењанин као чудо за Гиниса: Девет капитена државних репрезентација из града са 90.000 становника
                    Необична каријера Перице Раденковића: Голман и певач кога су волели Ангела Меркел и Франц Бекенбауер
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Необична каријера Перице Раденковића: Голман и певач кога су волели Ангела Меркел  и Франц Бекенбауер
                    Како су „Шабачки ванземаљци“ пре четири деценије покорили Европу: Харлем глобтротерси рукомета
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како су „Шабачки ванземаљци“ пре четири деценије покорили Европу: Харлем глобтротерси рукомета
                    Лектира
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.