Лекције с Пролећне скупштине ММФ-а и Светске банке: Улога Ормуза у цени бензина и национални рачуни у црвеном

„Погледајте боју извештаја, боју моје кравате и њихових хаљина.“ Овим речима је Родриго Валдез, директор Фискалног одељења Међународног монетарног фонда прошле недеље у Вашингтону, на Пролећној скупштини ММФ-а и Светске банке, почео представљање једног од најважнијих извештаја које ММФ објављује.

Извештај о фискалној стабилности традиционално има љубичасте корице, а Валдез и његов колега Давиде Фурчери тог јутра ставили су љубичасте кравате. Љубичаста је била и хаљина њихове колегинице Ере Дабле Норис, заменице директора Фискалног одељења, а у љубичастом сакоу и ружичастој хаљини тог јутра на бину у конференцијској сали изашла је и Татјана Мосо из Сектора за комуникацију ММФ-а.

Али, ништа у извештају који су тог јутра представили није било ни љубичасто ни ружичасто, јер је енергетска криза у Персијском заливу другим бојама већ префарбала глобалну привреду.

„Глобална кретања остају неповољна“, рекао је Валдез и додао да се свет суочава са вишим каматним стопама него раније. „Ако упоредимо овај петогодишњи период са петогодишњим периодом пре пандемије, реалне каматне стопе су данас око 0,6 процентних поена више. То је оно што земље заправо плаћају. Као резултат тога, очекује се да ће јавни дуг наставити да расте. У нашем референтном сценарију, глобални дуг до 2028. године достиже 99% светског бруто домаћег производа и прелази границу од 100%“, изјавио је Валдез и додао да тај ниво дуга свет није имао још од Другог светског рата.

Велики, глобалан и асиметричан шок

А кад смо код боја, прогнозе које су се чуле и бројеви који су изнети на Пролећној скупштини ММФ-а и Светске банке били су у боји сакоа генералне директорке ММФ-а Кристалине Георгијеве – црвене.

„Погледајте ове црвене лампице на мапи“, рекла је Георгијева уочи почетка скупштине. На бину у конференцијској сали изашла је у црвеном сакоу, а иза ње на видео-зиду била је мапа Персијског залива. Црвене тачке на тој мапи које су блинкале биле су уништена енергетска инфраструктура. То је разлог зашто ће цене нафте остати високе, прогнозе раста глобалне привреде ниже, а инфлација већа.

„Чак и наш најоптимистичнији сценарио подразумева смањење прогнозе раста. Зашто? Због значајних оштећења инфраструктуре, поремећаја у снабдевању, губитка поверења и других дугорочних негативних последица“, изјавила је Гергијева. „Узмимо као пример катарску рафинерију Рас Лафан која је производила чак 93% течног нафтног гаса у Персијском заливу. Од тога је око 80% ишло у азијско-пацифички регион, који се сада суочава са озбиљним несташицама горива“, наставила је Георгијева, додајући да ова рафинерија не ради још од почетка марта, а да ће за њену обнову бити неопходно три до пет година. То је разлог зашто се и у најоптимистичнијем сценарију цене нафте неће вратити на ниво од 72 долара за барел, на коме су биле пре 28. фебруара  и избијања сукоба на Блиском истоку.

Кризу која нас је погодила, Кристалина Георгијева описала је као „класичан шок на страни понуде, велики, глобалан и асиметричан“.„Велики је јер је глобална дневна понуда нафте смањена око 13%, а  течног природног гаса за око 20%. Глобалан је јер сада сви плаћамо више за енергенте, а ланци снабдевања су поремећени широм света. Асиметричан је јер његов утицај зависи од близине сукоба, од тога да ли сте извозник или увозник енергије, као и од новца које земља има у буџету, али и монетарног простора“, објаснила је.

Након што је Пролећна скупштина отворена, Кристалина Георгијева се у среду, 15. априла на бини у конференцијској сали појавила у другом сакоу, Али је опет био исте боје – црвене. „У својој канцеларији имам мапу земаља чланица. Она показује где је њихова позиција када је реч о увозу енергената, али и колики је њихов фискални простор за реаговање“, рекла је генерална директорка ММФ-а.

Тог дана у Вашингтон је стигла и делегација из Србије коју су чинили званичници из Народне банке и Министарства финансија, предвођени министром Синишом Малим.

„Ја нисам видео њену мапу, али вам кажем да смо ми, што се наших јавних финансија тиче, апсолутно стабилни“, рекао је министар финансија Синиша Мали у Вашингтону. „Имамо довољно новца ако треба више да реагујемо како бисмо одржали стабилност цена нафтних деривата. Ми нећемо дозволити да видимо нагли раст цена дизела, нагли пораст цена бензина на пумпама, јер то уништава привреду.“

Ни публика Пролећне скупштине није видела мапу Кристалине Георгијеве, али би на њој вероватно писало да Србија увози 90% гаса и 80% нафте, да је планирани буџетски дефицит за ову годину 3%, а ниво јавног дуга износи 41,5% бруто домаћег производа (БДП).

Препоруке и недоумице

И они који мапу из канцеларије Кристалине Георгијеве нису видели, чули су препоруке генералне директорке ММФ-а. Први савет упутила је гувернерима централних банка: „Мој савет је добро размислите пре него што скочите.“

А скок је, наравно, раст камата, јер је то начин на који гувернери обарају инфлацију. 

„Када је реч о монетарној политици, у земљама где је она била добро усклађена пре шока, и где инфлаторна очекивања остају стабилна, приступ „сачекај па види“ је исправан. У другим земљама може бити потребна рана реакција“, додала је Георгијева.

Савет су добили и министри финансија: „Када је реч о фискалној политици, већ неко време упозоравамо да јавни дуг ограничава буџетски простор. Оно што је сада другачије у односу на ковид је то што имамо кумулативни, односно збирни ефекат шока за шоком. То је гурнуло дуг на опасно високе нивое. Глобални јавни дуг је на путу да премаши 100% бруто домаћег производа до 2029. године, што је ниво који није виђен од периода након Другог светског рата“, упозорила је на овај сценарио, о коме је говорио и Родриго Валдес, директорка ММФ-а. „Дакле, како би одржали кредибилитет фискалне политике, власти морају пажљиво да балансирају између очувања буџетске равнотеже и заштите оних који су најтеже погођени и имају најмању способност да се прилагоде.“

Шта ово значи, мање дипломатским речником рекао је Родриго Валдез, директор Фискалног одељења ММФ-а: да свеобухватне субвенције цена или смањење акциза (баш оно што је Србија применила у овој кризи) нису најбољи рецепт. „Оне нарушавају ценовне трендове, за буџет су скупе, регресивне су и тешко их је укинути“, објаснио  је он.

„Међународни ефекти преливања због контроле цена могу бити велики“, рекао је Валдез. „Ево једног једноставног примера: ако је понуда нафте потпуно фиксна у кратком року и половина земаља у суштини не дозвољава промену цена, раст цена на глобалном нивоу биће двоструко већи, јер у том случају само половина потрошње мора да преузме целокупно прилагођавање. То је нешто што је прилично ризично за светску економију зато што ми не можемо, том политиком, да произведемо више нафте. Дакле, иако би то можда имало смисла из перспективе једне мале земље, ако би сви то радили били бисмо у великом проблему. Зато је веома важно да се оскудица одражава кроз цене, јер морамо да се прилагодимо реалности.“

А то прилагођавање реалности значи само једно – раст цена бензина.

Који је трошак већи

На питање РТС-а како да креатори економске политике у малим земљама као што је Србија, које су уз то и увознице енергената, буду сигурни да већа инфлација неће на крају донети и веће трошкове од ограничења цена, одговорила је Ера Дабла Норис, заменица директора Фискалног одељења.

„Ми пратимо шта земље раде широм света и то на веома свеобухватан начин. Гледамо које врсте мера земље уводе. Оно што видимо јесте да земље примењују широк спектар политика. Неке смањују приходе, на пример кроз смањење ПДВ-а или акциза, друге уводе мере на страни расхода, а треће користе мере контроле цена. Иако је још рано да се процене буџетски трошкови ових мера, постаје јасно да је фискални одговор до сада много умеренији него током енергетске кризе 2022. године. Делимично зато што није сасвим јасно колико ће ситуација трајати, па земље не реагују великим пакетима као тада.“

„Ипак, неке важне лекције смо научили из 2022. године и сличних криза“, рекла је Дабла Норис за РТС. „Иако широке мере подршке становништву и замрзавање цена могу да ублаже инфлаторни удар на домаћинства, јер оне заиста делују, буџетски трошкови тих мера могу бити веома високи. У окружењу где је фискални простор ограничен и где владе имају много различитих изазова, не само краткорочно него и средњорочно, ми заговарамо дисциплинованији приступ ублажавању последица.“

Тај дисциплинованији приступ, како кажу званичници ММФ-а, значи да мере подршке становништву сада морају бити циљане и треба да погоде само најугроженије слојеве становништва, а не све.

„Али, Србија зато, за разлику од других земаља, нема раст инфлације“, одговорио је на ове примедбе министар финансија Синиша Мали.

Раст потрошачких цена у марту у Србији износио је 2,8 одсто, што је у границама циља Народне банке Србије. У Извештају о глобалним економским перспективама, ММФ је навео да ће инфлација у Србији ове године бити 5,2%. Ипак, истог дана када је извештај објављен, саопштењем се огласила и београдска канцеларија ММФ-а и на неки начин најавила ревизију те прогнозе.

У том саопштењу се наводи да је референтна пројекција за Србију закључена на дан 10. марта и да претпоставља раст потрошачких цена након укидања уредбе о ограничењу маржи у малопродаји. Након тога, власти су смањиле акцизе на гориво, а досадашњи подаци о инфлацији указују на умеренији раст цена хране и основних потрепштина. Као резултат тога, инфлација би могла бити нижа од оне која је предвиђена у референтном сценарију, објашњава се у саопштењу. Међутим, додаје се да неизвесност и даље остаје висока.

Акцизе и буџет

Мисија ММФ-а, предвођена Анет Кјобе, крајем ове недеље (23. априла) долази у Београд и остаје до 5. маја у оквиру треће ревизије аранжмана из предострожности који Србија има са Фондом. Након тога објавиће ажуриране пројекције о инфлацији и привредном расту (тренутна процена је на 2,8%).

За Србију је тренутно најважније питање колики буџетски простор је за ММФ прихватљив када је реч о смањењу акциза. И који ниво ће мисија предвођена Анет Кјобе сматрати „великим трошком за буџет“.

Министар финансија Синиша Мали у Вашингтону је за РТС рекао да је Влада Републике Србије акцизе на гориво смањила 25% и да је по основу губитка прихода од акциза то трошак од око пет милијарди на месечном нивоу, што је око 42 милиона евра месечно. Ако је укупан БДП ове године планиран на више од 90 милијарди евра, онда то значи да је укупан годишњи трошак ових мера до краја године 0,5% БДП-а, што за Фонд вероватно неће представљати проблем.

Али, проблем би могло да буде друго најављено смањење акциза које би на годишњем нивоу, према рачуници председника републике Александра Вучића, за буџет представљало трошак од 1,3 милијарде евра. То је више од 1,3 одсто БДП-а, и без треће ревизије аранжмана и без доласка ММФ-а у Београд јасно је да би таква додатна мера била квалификована као „велики трошак“. То је вероватно и разлог зашто се друго смањење акциза (иако га је председник републике најавио) још није десило. Јер са повећањем трошкова од 1,3% БДП-а питање је да ли би Србија прошла трећу ревизију програма са Фондом. Уосталом, много тога биће јасније крајем маја, када се ревизија аранжмана заврши.

Из Вашингтона је министар финансија Синиша Мали за РТС рекао да „са овом мером можемо да издржимо сигурно четири, пет, шест месеци“. Мислио је, наравно, на прво смањење акциза од 25%, и додао да се нада да криза неће трајати толико.

„Али оно што је предлог ММФ-а, је да размотримо таргетиране мере, након тога, ако је већ толики притисак. Да видимо да подржимо најсиромашније слојеве становништва и да направимо разлику између оних који могу да поднесу кризу и оних који мање могу да је поднесу. Гледамо примере из Немачке и из неких других земаља како и шта они планирају. Али ниједна земља нема јасан одговор на ову кризу, нигде није направљен програм који се примењује успешно или неуспешно, него су сви изненађени овим ратом и сад проналазе начин како да реагују“, изјавио је министар финансија за РТС и додао да се нада да ће мере које је Србија до сада применила (пуштање из резерви дизела и бензина, ако буде било потребно и смањење акциза уз ограничење извоза) бити довољне да се то не прелије на укупну инфлацију. Најавио је и да ће се економска политика мењати у зависности од тога како се глобалне околности буду мењале.

Скупљи или јефтинији бензин

Синиша Мали се у Вашингтону састао и са директором ММФ-а за Европу Алфредом Камером. Детаљи тог разговора остали су иза затворених врата. Није познато да ли је било речи о мерама које су у овој кризи применили креатори српске економске политике, али је Камер у интервјуу за емисију Око поновио став ММФ-а о широким мерама смањења акциза. Чак је и за октаву био оштрији у односу на остале званичнике Фонда.

На директно питање може ли гледаоцима РТС-а да објасни зашто је за њих лоше да бензин буде јефтинији, Камер је одговорио следеће: „Јефтин бензин сам по себи није лош. Али оно што сада видимо јесте да имамо шок у глобалној понуди нафте и гаса на тржишту, при чему је тражња већа од понуде. Суштина је да понуда и тражња морају да се доведу у равнотежу. То значи да треба смањити потрошњу нафте и гаса. Најбољи начин да се то постигне је преко цена. Веће цене ће истиснути са тржишта оне потрошаче којима нафта и гас нису толико неопходни. То је идеја усклађивања понуде са тражњом. Лоша идеја је контрола цена, јер је то веома скупа, нетипична мера и ми желимо то да избегнемо. Оно што критикујемо јесте што такве мере не доводе понуду и тражњу за енергентима у равнотежу. Обично те мере представљају велики трошак за буџет. Када погледате потрошњу енергије, видећете да највише горива троше најбогатији. Зато, када власти доносе такве мере, највише помажу управо богатијима.“

„Зато земље у региону упозоравамо да једноставно немају пара у буџету за то“, наставља Камер. „Имате много пречих ствари на које можете да потрошите буџетски новац. Не можете да расипате своје ресурсе. Зато треба да размотрите мере које ће заштитити по приходима најнижи слој становништва, оне који не могу да се изборе са растом цена енергије. Дајте им једнократну новчану помоћ, надокнадите им трошак повећањем прихода. Оно што ми тврдимо је да је то много јефтиније.“

„Анализирали смо кризу коју је изазвало обустављање руског гаса 2022. године“, каже Алфред Камер. „Оно што смо открили јесте да су фискални трошкови кризе широм Европе у просеку износили 2,5 одсто БДП-а. Затим смо анализирали шта се дешава ако се помоћ усмери циљано, и то не само на најугроженије и сиромашне, већ и на 40 одсто становништва са нижим приходима, дакле на 40 одсто популације. То је већ скоро половина ваше земље. И открили смо да би таква једна циљана подршка коштала 0,9 одсто БДП-а. Дакле, 1,5 одсто БДП-а је потрошено ни за шта, отишло је људима којима та помоћ заправо није ни била потребна. А када само помислим на све притиске на јавну потрошњу који су пред вама, као што су изградња бољег образовног система, обезбеђивање здравствене заштите у будућности. Мислим да би средња класа желела да јој те услуге буду доступне. Зашто онда трошити новац на глупе субвенције за енергију“, рекао је Камер.

Добитници и губитници

С друге стране, међу светски познатим економским ауторитетима који заговарају мере ограничења цена бензина је Изабела Вебер, професорка на Универзитету у Масачусетсу, која се такође позива на лекције из кризе која је настала после 2022. године, после рата у Украјини.

Недавно је за британски „Гардијан“ написала ауторски текст у коме наводи да се можда не зна како ће се ова криза завршити, али се зна ко ће из ње профитирати, а да смо ту лекцију научили 2022. године.

„Нето приходи јавно котираних нафтних и гасних компанија те године достигли су 916 милијарди долара на глобалном нивоу, што је више него у претходним годинама. Сједињене Америчке Државе биле су највећи појединачни добитник: компаније са седиштем у САД оствариле су 281 милијарду долара“, написала је Веберова.

Иако европске бројке делују скромније у поређењу са САД, и европске нафтне и гасне компаније оствариле су десетине милијарди долара више профита него у претходним годинама. Те, 2022. године, чак је и српска нафтна компанија НИС остварила велики профит (787 милиона евра).

Изабела Вебер верује да ће и сада нафтне компаније широм света остварити сличан „талас екстра профита“. Рачуници ММФ-а, према којој највећи део новца од државних субвенција одлази најбогатијим слојевима становништва, она супротставља другу рачуницу. „Резултат је јасан. У САД, 50% профита припало је најбогатијем једном проценту становништва. А доњих 50% популације – око 66 милиона домаћинстава – добило је само 1% од тог профита. Најбогатијих 0,1%, односно око 131.000 породица, добило је 26 пута више него цела доња половина становништва“, написала је Веберова за „Гардијан“.

А у контексту цене нафте и инфлације, Изабела Вебер наводи да је криза из 2022. произвела изразиту „инфлациону неједнакост“. Прерасподела се одвијала кроз два канала. „Што сте сиромашнији, већи део буџета трошите на основне ствари попут енергената. Домаћинства са нижим приходима троше 3,3% буџета на бензин, наспрам 2,1% код најбогатијих 20% у САД – па су била несразмерно погођена растом цена. Истовремено, профити настали тим растом цена одлазили су готово потпуно у супротном смеру“, тврди она.

Искуство из 2022. године нас, по њеној оцени, учи да не само да су сиромашнији више трпели инфлацију, већ и да су богати били заштићени управо кроз механизам који је друге осиромашивао.

„Екстра профити су скривена прерасподела која се дешава при сваком нафтном шоку. Они се не виде у статистикама плата, не активирају аутоматске стабилизаторе и потпуно су легални, али непрозирни – и понављају се кроз систем, као што сада видимо у контексту сукоба са Ираном. Сви аналитичари се слажу да ће цена сирове нафте брзо достићи и премашити 120 долара по барелу – ниво на којем је трговано средином 2022. године. За Европу, ово може деловати као понављање истог сценарија. Европа ће поново плаћати вишу тржишну цену енергената, при чему трошак сносе углавном домаћинства, а добит углавном власници финансијске имовине, док ће предузећа покушавати да пренесу раст трошкова на потрошаче, што ће додатно подстаћи инфлацију“, наводи Веберова и додаје да је, ако се сукоб на Блиском истоку настави, само питање времена када ће централне банке подићи каматне стопе како би обуздале инфлацију, што би додатно отежало већ крхки опоравак од енергетске кризе 2022. године. 

Њено уверење је да, ако је шок са растом цена енергената тренутан, привремено ограничење цена има смисла јер се тако зауставља секундарни ефекат раста цена.

Шта то значи? Кад порасте цена бензина, поскупљује све – и храна и сва роба широке потрошње. Ако је шок тренутан, цене нафте порасту па падну, а код цена хране и свих других цена у који се скупљи бензин уградио то се не дешава, већ те цене остају високе. Ограничењем цена деривата спречава се тај секундарни преносни ефекат на све друге цене, сматра Веберова. Њено уверење је да би пуштање цене деривата да слободно плива на крају за сиромашне преко инфлације било много већи трошак.

Директора ММФ-а за Европу Алфреда Камера у интервјуу за Око питали смо зашто се сматра бољом опцијом да се цене енергената сада пусте да буду слободне? Како власти могу бити сигурне да виша инфлација на крају неће коштати више?

„Прво, ми заправо не можемо много да урадимо поводом ценовног шока и повећања инфлације ове године“, одговара Камер. „Цене енергије су веће. Зато ће енергенти које купујете бити скупљи, и то ће се одразити на индекс потрошачких цена. Оно на шта морамо да пазимо јесте да то временом не пређе у раст цена свих осталих добара у економији, нити у раст плата. Јер ако дође до секундарних ефеката, ако се то угради у све остале цене, ако се инфлациона очекивања повећају, тада се ствара инфлаторни замах у економији. А знамо да је инфлација лоша. Дакле, не можемо да урадимо ништа у вези са шоком цена енергије који долази споља. Али можете нешто да урадите да инфлација не добије на динамици. И зато централне банке треба да раде свој посао. То значи да многе централне банке у источној Европи морају да заоштре монетарну политику.“

Сигурна штета, али колика

А шта је у овој кризи другачије у односу на претходне енергетске кризе? Баш оне црвене лампице које је првог дана показала Кристалина Георгијева. Уништена енергетска инфраструктура и трајно смањена понуда нафте и гаса. То значи да ће, све и да рат стане сутра, цене нафте остати високе јер ће већа тражња и нижа понуда цене држати на нивоу већем него пре почетка рата.

У најоптимистичнијем сценарију ММФ-а цена нафте у просеку у овој години биће 80 долара за барел. А како ММФ пресек глобалне привреде прави у шестомесечним циклусима, у оном претходном, октобарском рачунао је да ће цена нафте ове године бити мања 4,5 одсто. На истој претпоставци Синиша Мали скројио је и буџет за ову годину и то се види у образложењу овог документа.

Ако није јасно да ли је у праву Изабела Вебер, која је за ограничење цена, или је у праву ММФ, који сматра да цене бензина треба пустити да буду слободне, јасно је да цена нафте ове године сигурно неће бити 60 долара за барел, како се то рачунало у октобру прошле године. Биће већа. Креатори економске политике сада треба да пронађу баланс између раста цена с једне стране и буџетских трошкова с друге стране.

У обе варијанте, грађане ће сукоб у Персијском заливу коштати, само је питање ко ће платити мање, а ко више. И у рачуници Изабеле Вебер и у рачуници Кристалине Георгијеве, богати добијају више. И кад расте цена енергената и кад држава помаже преко свеобухватних субвенција и смањења акциза које се односе на све слојеве становништва. За њих је нова енергетска криза готово win–win ситуација. А највеће питање за креаторе економске политике широм света тренутно је како да за оне који су на дну ова ситуација не буде lose–lose. Како да не заврше као двоструки губитници.

Они који кроје економску политику света, гувернери и министри финансија 191 земље чланице ММФ-а и Светске банке, који су се прошле недеље нашли у згради на Пенсилванија авенији у Вашингтону, где се налази седиште Фонда, мораће да нађу одговор на питање како да ови други, сиромашнији, из ове последње кризе не изађу као губитници – и по основу веће инфлације која их више кошта, и по основу мање државне помоћи, јер ако је подршка линеарна богати ће свакако добити више.

А црвене лампице уништене енергетске инфраструктуре на мапи Персијског залива у видео презентацији генералне директорке Кристалине Георгијеве дуго ће да светле. Чак и кад овај рат стане. Требаће времена да се обнови уништена енергетска постројења у заливу.

Ормуз, теснац ширине 33 километра, над глобалном привредом упалио је аларм. Кроз тај теснац провлачи се страх сваког министра финансија и гувернера света. А рачун тог сукоба добиће сви грађани света, без обзира на то што у рату не учествују.

А ако се сукоб у Персијском заливу настави, ако на сто дођу песимистичнији сценарији ММФ-а, ако раст падне на 2%, а инфлација у просеку оде и на 6%, многи национални рачуни земаља широм света биће у боји сакоа генералне директорке Кристалине Георгијеве са годишње скупштине – у црвеном.