Сећање на Ференца Кемења: Зрењанинац који је с Кубертеном обновио Олимпијске игре štampaj

Пре 134 године одржане су прве Олимпијске игре новог доба, а на основу одлуке Међународног олимпијског комитета (МОК). МОК је основан две године раније, а међу његове осниваче, уз главног иницијатора француског барона Пјера де Кубертена, уписан и Зрењанинац др Ференц Кемењ (Кемeny Ferenc), истакнути мађарски педагог и хуманиста јеврејског порекла, у време кад је град на Бегеју био у саставу Аустроугарске мохархије и звао се Велики Бечкерек. Његова биста у Алеји зрењанинских великана у Карађорђевом парку, најлепшој зеленој оази града, трајни је знак сећања на тог славног човека бурног и плодног живота, трагично окончаног.   

Од Бечкерека, преко Будимпеште до Париза

После основног школовања у Великом Бечкереку, где је рођен 17. јула 1860, Кемењ се школовао у Будимпешти и на тамошњем универзитету (1883) стекао диплому наставника математике и физике. У међувремену, боравио је и у Штутгарту, ради унапређења знања немачког језика. Жеља да усаврши и француски одвела га је, годину дана касније, у Париз, на Колеж де Франс и Сорбону где је у студентским круговима упознао Пјера де Кубертена, који се истицао идејама за јачање спортског покрета као важног за образовање младих и јачање мира и поверења међу народима.

Младог Кемења је одушевила Кубертенова замисао да се обнове древне олимпијске игре, започете у античкој, а блискост гледишта о низу других питања учинила их је пријатељима за цео живот. По повратку у Угарску (Мађарску), где је у више места радио као наставник, Кемењ се залагао за модернизацију образовања и развој спорта, за шта није имао потребну подршку конзервативне аристократске елите. Са Кубертерном је остао у контакту преко писама у којима су размењивали мишљења о начинима за унапређење спорта на државном и интернационалном нивоу.

Почетком 1894. године, Кубертен је позвао Кемења на међународни спортски конгрес на Сорбони који је, у ствари, био Оснивачки конгрес Међународног олимпијског комитета (МОК), али он није отпутовао у Париз јер није добио сагласност власти ни финансијска средства за далеки пут. Упркос томе, на предлог Кубертена, који су остали учесници једногласно прихватили, име Ференца Кемења уписано је на листу 15 оснивача МОК-а из 12 земаља – Француске, Аргентине, Белгије, Велике Британије, Грчке, Италије, Мађарске, Новог Зеланда, Русије, Чешке, САД и Шведске.

На основу одлуке да први чланови МОК-а буду организатори олимпијских комитета у својим земљама, Ференц Кемењ је, у улози секретара, постао први оперативац олимпијског покрета у Мађарској, основаног 1895. Огромна радна енергија и ентузијазам нису га спречили да обавља и још два важна посла: био је први секретар Мађарског мировног покрета и генерални секретар Светског мировног конгреса у Будимпешти 1896.   

Главни Кубертенов сарадник   

Исказану благонаклоност Кубертена према Кемењу многи су видели као последицу чињенице да је „отац модерних олимпијских игара“ за ту своју идеју највећу подршку имао управо од Кемења, који је предлагао да се то велико спортско надметање одржи у Мађарској поводом обележавања 1000 година од досељавања Мађара у Панонску низију.

На Оснивачком конгресу МОК-а одређено је, ипак, да Атина, односно Грчка као постојбина древних олимпијских игара, буде домаћин прве Олимпијаде новог времена. Због тога је за првог председника МОК-а изабран Грк Димитриос Викелас, писац и преводилац, док је Кубертену   припала улога генералног секретара. Након Игара у грчкој престоници, на чело МОК-а изабран је Кубертен који је на тој функцији остао током наредних 28 година.

Као секретар Националног олимпијског комитета Угарске, Кемењ је имао доста проблема јер му владајућа елита није била наклоњена, пре свега због његове припадности нижем друштвеном сталежу. Упркос томе, био је истрајан, али и врло истакнут и на другим пољима – залагао се за реформу образовања, био активан у мировном покрету и један од аутора мађарске Педагошке енциклопедије.

На првим Олимпијским играма новог времена у Атини (од 5. до 14. априла 1896), највећем мултиспортском и међународном такмичењу до тада, Ференц Кемењ је предводио олимпијски тим Мађарске која је била једна од 14 земаља учесница. Остале су биле: Аустралија, Аустрија, САД, Бугарска, Чиле, Данска, Француска, Уједињено Краљевство, Грчка, Италија, Шведска, Немачка и Швајцарска. У девет спортова са више дисциплина (гимнастика, атлетика, бициклизам, пливање, дизање тегова, мачевање, стрељаштво, тенис и рвање) учествоваo је 241 спортиста. Као и на Олимпијадама у старој Грчкој, жене се нису такмичиле.

Осим као предводник мађарских спортиста, Ференц Кемењ је на ОИ у Атини био и судија у неколико спортова, а присуствовао је и заседањима МОК-а која је водио Кубертен. Чланови МОК-а имали су план да у грчкој престоници популаришу Игре, указујући на њихов значај за правилан развој омладина и јачање разумевања међу људима и државама, али је прави ефекат тога изостао због недоласка лидера земаља које је грчки краљ Георгиос (Ђорђе) позвао да присуствују Олимпијади. Позиву грчког суверена одазвао се само млади краљ Србије Александар Обреновић коме су, због тога, указане велике почасти.

Трагичан крај  

Ференц Кемењ је предводник мађарске експедиције био и на наредним ОИ у Паризу 1900. године. Пошто су одржане као део Светске изложбе, Игре су трајале од 14. маја до 28. октобра, а тада су се такмичиле и жене. Исту улогу имао је и на Трећим олимпијским играма у Сент Луису 1904, које су, попут оних у Француској, такође трајале неколико месеци и биле пропратна манифестација Светској изложби.

Уочи Олимпијаде у Лондону (1908) ескалирала је нетрпељивост владајуће и аристократске гарнитуре Мађарске према Кемењу, што је резултирало његовом оставком у националном ОК и МОК-у, упркос залагању Пјера де Кубертена да то не учини. Разочарани Кемењ је у Лондону, током Игара, боравио приватно.

Као велики заговорник мира, Кемењ је три пута био номинован за Нобелову награду за мир (1908, 1913. и 1914) али је ниједном није добио, иако је ту иницијативу подржавао и цар Аустрије и краљ Угарске Франц Јозеф.

После својих „олимпијских година“, неславно окончаних, Ференц Кемењ је наставио педагошки рад уз ангажман у Мађарском мировном покрету.

Пред крај Другог светског рата, из страха да ће, због свог јеврејског порекла, бити депортован у неки нацистички логор, 21. новембра 1944. је, заједно са супругом, извршио самоубиство.

У Мађарској му је подигнуто неколико споменика, чиме су, на известан начин, исправљене неправде према том образованом и свестраном човеку, чије је име на истакнутом месту у аналима Мeђународног олимпијског комитета.