OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    УЗ ЕВРОБАСКЕТ 2022: BERLIN SHUFFLE (3)

                    На обали Влтаве, чекајући берлински расплет: Да ли Срби воле кошарку онако као што у Прагу воле пиво?

                    Читај ми!

                    Пише:  Горислав Папић

                    субота, 10. сеп 2022,  10:59 -> 22:06

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно. Баш као прашка пива и понуда хране.

                    У Прагу се пије пиво. Ако наручитe велико, будите спремни да вам конобар скоро па баци на сто литарску криглу. Кажу да Чеси највише у Европи, по глави становника попију пива. Воле.

                    „Не воле они пиво, они воле да побеђују", тј. да пију најбоље пиво, рекао би неки чешки пивски Никола Јокић. Гастрономска понуда Прага је изузетна. Под условом да храну и пиће не тражите после поноћи (после победа репрезентације Србије) мада и ту има изузетака. Чешкој је туризам један од главних прихода - 2019. године осам милиона људи посетило је ову земљу, тек нешто већу од Србије. Корона је ту направила велики проблем, одвратила је девет од десет гостију у 2020. и 2021, али се већ ове године туристи враћају у Праг. У прва четири месеца ове године овде је било већ 2,8 милиона људи.

                    Срба, и уопште људи са простора државе чији је главни град Београд, посебно у угоститељству много je у Прагу. Спорту наклоњени туриста са ових простора лако ће пронаћи пивницу у којој је основан сплитски Хајдук или ресторан „Делије", а тешко ћете у ком год хотелу да одседнете да не наиђете на неког Србина на рецепцији или Македонца возача.

                    Број Срба туриста у Прагу увећао се за неколико хиљада овог септембра због кошарке.

                    Пиво и кнедличке

                    Хоће Калинић и остали наши репрезентативци слободан дан да би и они уживали у прашкој гастрономији, селектор Пешић је ту тврда срца, али по ономе што смо видели на паркету 02 дворане у Прагу никаквих неспоразума ту нема. Све изгледа тако да чак враћа сећање на Истанбул пре 21 године и вероватно највећу доминацију једне екипе на кошаркашким европским првенствима од Рима 1991 године.

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно.

                    Баш као прашка пива и понуда хране. Због силних туриста, у Прагу је, осим чешких коленица, кобасица и кнедлички, можете пробати и најбоље америчке бургере, вијетнамске ракове или индијске батерчикене. Индијаца је данас у Прагу скоро као пре короне, Американаца је мање због рата у Украјини (Чешка с оне стране баре делује као врло близу), а Руса којих је некада било много сада скоро да и нема. Уосталом, украјинске заставе и транспарентни подршке овој земљи доминирају прашким торњевима и виђенијим зградама.

                    Све је до тога како се нека прича исприча, било да је реч о рату у Украјини, о кошарци на овом Европском првенству или чешким кафанама. Тако, постоји прелепо место на самој обали Влтаве с погледом на Карлов мост и одличним точеним пивом у литарским криглама, где није уопште проблем наћи слободан сто. А постоји, 500 метара даље, у једној од улица у Старом граду и бар „Хемингвеј", где се на сто чека у реду испред локала.

                    Тајна Хемингвеја

                    У чему је тајна „Хемингвеја"? „Хемингвеј" је антикафана, бар за човека са добрим стажом у ономе што Срби сматрају кафанама. А као што рече Јокић, или неко други, ми у кошарци и у кафанском животу волимо да побеђујемо.

                    Елем, када успете да уђете у „Хемингвеј", добијете упутство за понашање у кафани, то јест у том луксузном бару. Ту пише прво на чешком, а онда и на енглеском да сви разумеју, да сваки гост мора да седи, да не сме да помера столице или не дај боже спаја столове, да не сме да прича гласно, да мора да прича љубазно и не користи ружне речи, да случајно не почиње разговор са другим гостима - мора да поштује њихову приватност - да не пуши, да прво пита конобара ако и случајно помисли да неком пошаље пиће...

                    Тога свега нема, али има неколико стотина врста рума, нешто мање, али свакако импресиван број, различитих врста вискија, апсинта, чак двадесет врста ракија укључујући и шљивовицу, истина чешку, Јелиникову.

                    Ако је то довољан разлог да од стотина сјајних пабова и барова изаберете овај, изволите: дођете, чекате, уђете, седите, тихо разговарате, гледате фотографије Хемингвеја и пијете скупе коктеле или рум из Тринидада и Тобага.

                    Редови испред показују да јесте: прича која прати „Хемингвеја" у Прагу је победила. Као што побеђују и стварно добре приче о кафанама са одличним тартар бифтецима, „прашким баштама", тикамасалама и „Џими Хендрикс бургерима".

                    Берлински распоред

                    Србија је побеђивала у Прагу тако убедљиво да се чини да је спојила обоје. И реални квалитет и причу о себи као првом или бар једном од три фаворита Европског првенства. Уосталом, успех је био кад противник са 15 смањи на 7 поена разлике. Али онда Пешић на клупи погледом пронађе Мицића и Јокића и са њиховим повратком у игру све се врати на старо.

                    Да ли Срби воле кошарку из истог разлога због којег Чеси воле пиво - зато што су стварно најбољи? Или је реч само у причи која као код „Хемингвеја" пролази код одређеног броја људи (и репрезентација)?

                    Да је тачан одговор овај први потврђиваћемо, надамо се, већ у недељу против Италије, затим у среду против Француске, па у петак против Словеније и напослетку, у недељу против Грчке. 

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.