OKO
  • Вести
  • Евробаскет 2025
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    УЗ ЕВРОБАСКЕТ 2022: BERLIN SHUFFLE (3)

                    На обали Влтаве, чекајући берлински расплет: Да ли Срби воле кошарку онако као што у Прагу воле пиво? štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Горислав Папић

                    субота, 10. сеп 2022,  10:59 -> 22:06

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно. Баш као прашка пива и понуда хране.

                    У Прагу се пије пиво. Ако наручитe велико, будите спремни да вам конобар скоро па баци на сто литарску криглу. Кажу да Чеси највише у Европи, по глави становника попију пива. Воле.

                    „Не воле они пиво, они воле да побеђују", тј. да пију најбоље пиво, рекао би неки чешки пивски Никола Јокић. Гастрономска понуда Прага је изузетна. Под условом да храну и пиће не тражите после поноћи (после победа репрезентације Србије) мада и ту има изузетака. Чешкој је туризам један од главних прихода - 2019. године осам милиона људи посетило је ову земљу, тек нешто већу од Србије. Корона је ту направила велики проблем, одвратила је девет од десет гостију у 2020. и 2021, али се већ ове године туристи враћају у Праг. У прва четири месеца ове године овде је било већ 2,8 милиона људи.

                    Срба, и уопште људи са простора државе чији је главни град Београд, посебно у угоститељству много je у Прагу. Спорту наклоњени туриста са ових простора лако ће пронаћи пивницу у којој је основан сплитски Хајдук или ресторан „Делије", а тешко ћете у ком год хотелу да одседнете да не наиђете на неког Србина на рецепцији или Македонца возача.

                    Број Срба туриста у Прагу увећао се за неколико хиљада овог септембра због кошарке.

                    Пиво и кнедличке

                    Хоће Калинић и остали наши репрезентативци слободан дан да би и они уживали у прашкој гастрономији, селектор Пешић је ту тврда срца, али по ономе што смо видели на паркету 02 дворане у Прагу никаквих неспоразума ту нема. Све изгледа тако да чак враћа сећање на Истанбул пре 21 године и вероватно највећу доминацију једне екипе на кошаркашким европским првенствима од Рима 1991 године.

                    Неко ће рећи да је наша група била много слабија од других, неко да су се наши ривали фокусирали на друге противнике у групи јер није било рационално уложити све снаге на меч који је свакако тешко добити, али опет оно што смо видели на терену за сада је импресивно.

                    Баш као прашка пива и понуда хране. Због силних туриста, у Прагу је, осим чешких коленица, кобасица и кнедлички, можете пробати и најбоље америчке бургере, вијетнамске ракове или индијске батерчикене. Индијаца је данас у Прагу скоро као пре короне, Американаца је мање због рата у Украјини (Чешка с оне стране баре делује као врло близу), а Руса којих је некада било много сада скоро да и нема. Уосталом, украјинске заставе и транспарентни подршке овој земљи доминирају прашким торњевима и виђенијим зградама.

                    Све је до тога како се нека прича исприча, било да је реч о рату у Украјини, о кошарци на овом Европском првенству или чешким кафанама. Тако, постоји прелепо место на самој обали Влтаве с погледом на Карлов мост и одличним точеним пивом у литарским криглама, где није уопште проблем наћи слободан сто. А постоји, 500 метара даље, у једној од улица у Старом граду и бар „Хемингвеј", где се на сто чека у реду испред локала.

                    Тајна Хемингвеја

                    У чему је тајна „Хемингвеја"? „Хемингвеј" је антикафана, бар за човека са добрим стажом у ономе што Срби сматрају кафанама. А као што рече Јокић, или неко други, ми у кошарци и у кафанском животу волимо да побеђујемо.

                    Елем, када успете да уђете у „Хемингвеј", добијете упутство за понашање у кафани, то јест у том луксузном бару. Ту пише прво на чешком, а онда и на енглеском да сви разумеју, да сваки гост мора да седи, да не сме да помера столице или не дај боже спаја столове, да не сме да прича гласно, да мора да прича љубазно и не користи ружне речи, да случајно не почиње разговор са другим гостима - мора да поштује њихову приватност - да не пуши, да прво пита конобара ако и случајно помисли да неком пошаље пиће...

                    Тога свега нема, али има неколико стотина врста рума, нешто мање, али свакако импресиван број, различитих врста вискија, апсинта, чак двадесет врста ракија укључујући и шљивовицу, истина чешку, Јелиникову.

                    Ако је то довољан разлог да од стотина сјајних пабова и барова изаберете овај, изволите: дођете, чекате, уђете, седите, тихо разговарате, гледате фотографије Хемингвеја и пијете скупе коктеле или рум из Тринидада и Тобага.

                    Редови испред показују да јесте: прича која прати „Хемингвеја" у Прагу је победила. Као што побеђују и стварно добре приче о кафанама са одличним тартар бифтецима, „прашким баштама", тикамасалама и „Џими Хендрикс бургерима".

                    Берлински распоред

                    Србија је побеђивала у Прагу тако убедљиво да се чини да је спојила обоје. И реални квалитет и причу о себи као првом или бар једном од три фаворита Европског првенства. Уосталом, успех је био кад противник са 15 смањи на 7 поена разлике. Али онда Пешић на клупи погледом пронађе Мицића и Јокића и са њиховим повратком у игру све се врати на старо.

                    Да ли Срби воле кошарку из истог разлога због којег Чеси воле пиво - зато што су стварно најбољи? Или је реч само у причи која као код „Хемингвеја" пролази код одређеног броја људи (и репрезентација)?

                    Да је тачан одговор овај први потврђиваћемо, надамо се, већ у недељу против Италије, затим у среду против Француске, па у петак против Словеније и напослетку, у недељу против Грчке. 

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Економски разлози државног ограничавања маржи: Утицај нефер трговачких пракси на раст цена хране
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Економски разлози државног ограничавања маржи: Утицај нефер трговачких пракси на раст цена хране
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу
                    Пише:  Горан Николић
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику  крађу
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Пише:  Момир Турудић
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Како су се волели Михаил Таљ и Срби: „Гусар из Риге“ на рукама Београђана
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како су се волели Михаил Таљ и Срби: „Гусар из Риге“ на рукама Београђана
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Лектира
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Пише:  Радован Поповић
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Пише:  Радивоје Лола Ђукић
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.