„Луи Луи“, плоча коју је одмах требало разбити: Тресе, лупа, удара шездесет и кусур година

Прича о песми „Louie Louie“ има бар два почетка и веома замршену радњу са неколико неочекиваних обрта, или како би рекао Хулио Кортасар „нокаута“. То је уједно и прича без краја. Рудиментарна конфигурација нота, пауза и ритмова која чини ову песму стално мутира. Као опасни вирус, по речима Дејва Марша аутора књиге Louie Louie: The history and mithology of the world’s most famous rock’n’roll song.

Њена природа је слична некој карти из Роршаховог теста. У ову песме је могуће веома лако пројектовати најскривеније сексуалне фантазије и фрустрације, баш као и анархичне импулсе изазване друштвеном осујећеношћу.

Почетак #1

Први почетак приче о песми „Louie Louie“ води у Калифорнију педесетих година 20. века. Тај амбијент, који још увек живи у ноар филмовима, битничкој књижевности, романима Рејмонда Чендлера и у рилнама финих џез плоча, ареал је у којем је музичар Ричард Бери, аутор песме „Louie Louie“, започео своју каријеру.

Уз мало имагинације можемо да видимо младог Ричарда Берија како у једном клубу у граду Анахајм у Калифорнији 1955. године – те године је отворен Дизниленд у том граду – на комаду тоалет папира пише стихове који ће ускоро постати саставни део његове песме „Louie Louie“. Док бележи те речи у глави му одјекује песме „El Loco Cha Cha“ кубанског музичара Ренеа Тузеа (Rene Touzet) која је била на репертоару бенда Rhythm Rockers у којем је свирао. Истовремено се Бери подсећао и напева „One For My Baby“ Џонија Мерсера. Разговор између пијаног госта са сломљеним срцем и бармена, карактеристичан за ту песму, дао му је базичну парадигму за будући напев.

У каснијим интервјуима Ричард Бери је често наводио и песму „Havana Moon“ свог презимењака Чака као инспирацију за текст који је писао. Као што је познато, та песма Чака Берија је на неки начин дериват нумере „Calypso Blues“ Нета „Кинг“ Кола, бар у текстуалном смислу.

Карипски ритмови – мамбо, ча-ча, калипсо – доминирали су америчком популарном музиком у то време. Може то да се види у одличном филму „Mambo Kings“ из 1992. године. Та тема је лепо обрађена и у књизи Here Comes The Night Џоела Селвина. Неки од највећих хитова раног рокенрола – „La Bamba“ или „Twist And Shout“, као и многе песме Бадија Холија и Едија Кокрана, то потврђују.

Ричард Бери је нумеру „Louie Louie“ снимио 14. марта 1957. године. За ту прилику је регрутовао вокалну групу The Pharaohs из Лос Анђелеса. Певачица Глорија Џонс се придружила као специјална гошћа. Песма се први пут појавила 1957. године као Б-страна сингла на чијој се А-страни налазила чувена нумера „You’re My Sunshine“ чији је коаутор Џими Дејвис у два наврата (1944-1948, 1960-1964) био гувернер државе Луизијана.

Популарност песме „Louie Louie“ на локалним радио-станицама је убрзо превазишла А-страну. То је натерало компанију „Flip Records“ да изда нови сингл на чијој се А-страни нашла песма „Louie Louie“, а на Б-страни нумера „Rock Rock Rock“.

Песма је постала локални, калифорнијски хит. Продата је у тиражу од 130.000 примерака. Ричард Бери је такозвана „паблишинг“ права за песму, још пре него што је снимљена, продао компанији „Limax“ за 700 долара. Новац му је био потребан да купи прстен за своју вереницу и будућу супругу Дороти Адамс.

Трансформација

Преображај Беријеве песме од малог, регионалног r&b хита у класичну рок песму, започао је 3-4 година касније, почетком шездесетих година прошлог века. У то време, хиљаду миља северније од Калифорније, на пацифичком северозападу Сједињених Држава, нумера „Louie Louie“ је имала велику популарност међу тамошњим гаражним бендовима. За даљи живот ове нумере је нарочито значајна верзија коју је снимио бенд Rockin’ Robin Roberts & The Wailers 1961. године.

Беријева песма је тада доживела одређене трансформације: темпо је успорен, саксофон је добио главну улогу, уместо оног карипског „duh-duh-duh duh-duh, duh-duh-duh duh-duh“ убачено је ново, рокерско „yeah-yeah-yeah-yeah-yeah“. Песма је добила неку утварну димензију.

Певач Рокин Робин, који је, како кажу, имао IQ 175 и од већине вршњака био доживљаван као „књишки мољац“ и „штребер“, показао се као веома добар рок певач. Волео је музику и био одличан на сцени. Кад он у средини песме, пре гитарске соло деонице, врисне као бели Литл Ричард: „Let’s give it to to ’em, right now!“ ствари се, као у полуделом калеидоскопу, сложе на нов и оригинални начин. „Louie Louie“ се од занимљиве и полетне ритам-и-блуз песмице претворила у рокенрол химну која је најавила нова и опасна времена.

Почетак #2

Та времена су дошла са новом верзијом песме „Louie Louie“. Снимила ју је група тинејџера из Портленда у држави Орегон. Њихов бенд се звао The Kingsmen. То је други почетак приче о песми „Louie Louie“.

The Kingsmen су своју верзију Беријеве песме снимили тачно пре 60 година, у мају 1963. За 50 долара, колико су скупили од својих тинејџерских џепараца, добили су два сата студијског времена. Имали су један покушај да сниме своју верзију „Louie Louie“. Тинејџерска хормонска фонтана је прорадила, ентузијазма и енергије није фалило. Латили су се посла и одгрували Беријеву песму најбоље што су могли.

Спонтаност и аутентичност њихове интерпретације учинили су да аљкави аматеризам, грешке које је певач правио, погрешне интонације и свеопшта хаотичност не буду мане већ промоција једне потпуно нове и оригиналне естетике.

Рок историчар Алек Палао, одушевљен начином на који су The Kingsmen извели песму „Louie Louie“, на једном месту је записао да у једној грешци певача Џека Илија (Jack Ely), кад почне да пева пре него што се заврши гитарско соло (може да се чује када дисплеј покаже 1’57’’) – није се имало пара за други „take“ – има више рокерског узбуђења него у свим стадионским проповедима Бруса Спрингстина и целокупној дискографији састава Yes и Rush.

Џек Или је променио наслов песме „Louie Louie“. Раније се певало „lou-ee lou-ee“, Или је то променио у „lou-ee-a, lou-eye“ и то је постао стандард и ново име песме.

Слушајући нумеру „Louie Louie“ у извођењу The Kingsmena милиони тинејџера су узвикнули: „Чекај, па ово чак и ја могу да одсвирам“, и са много више ентузијазма одлазили у гараже и подруме да наставе своје рокерску авантуру.

The Kingsmen су постигли леп успех. Били су No.2 на топ листама. А онда су почеле да се дешавају чудне ствари. Наредни след догађаја је учинио да једна фантастична песма постане поглавље у неславној историји земље чија политичка елита воли да о себи мисли као највећим промотерима демократије и слободе духа.

ФБИ истрага

Гувернер државе Индијана Метју Велш је 21. јануара 1964. године од тинејџерке из града Франкфорт добио писмо која га обавештава да је текст песме „Louie Louie“ у извођењу бенда The Kingsmen пун скаредности и да песму треба забранити за јавно емитовање.

Гувернер је одмах послао свог секретара да купи споменуту плочу. Почело је пажљиво преслушавање на различитим грамофонским брзинама. Гувернер није био сигуран али је, са карактеристичном политичарском опрезношћу, затражио да се забрани даље емитовање песме „Louie Louie“ на радио-станицама у Индијани. Захтев је услишен од стране надлежних. Успут је обавестио ФБИ и захтевао истрагу због ширења порнографског материјала.

Пуних 30 месеци је трајала ФБИ истрага у вези песме „Louie Louie“. У ФБИ извештају од 140 страница – који је 1984. однекуд ископао видео продуцент Ерик Предел (Eric Predoehl), иначе оснивач специјализованог сајта везаног за песму „Louie Louie“ (louielouie.net) – могу се прочитати веома занимљиви стихови које су агенти ФБИ и њихови клијенти „чули“ у песми The Kingsmena. На пример:

Tonight at 10 I’ll lay her again
Fuck you, girl, oh all the way
On the chair I’ll lay her there
I feel my boner in her hair.

Има и оних који се односе на мастурбацију, анални секс, односно кунилингус за женом која има менструацију.

Све у свему веома занимљиво је штиво тај ФБИ извештај. Чувари ћудоређа, побожне домаћице, јефтини жонглери моралистичким флоскулама и остали практиканти двоструког морала, „чули“ су у неразговетном певању Џека Илија најласцивније сексуалне алузије и експлицитности, које су иначе главни садржаји њихових влажних снова и дневних маштарија.

Неразговетно Илијево певање – „Џек Или је звучао као Паја Патак на хелијуму“ –  било је последица чињенице да је микрофон био постављен 3,5 метра изнад његове главе и да је морао да се дере да би се уопште чуо. Такође је желео да постигне ону рокерску пропулзивност коју је Рокин Робин демонстрирао у својој верзији са саставом Wailers. Зато је мрмљао и спајао речи, а ни дикција му није била јача страна.

То је учинило да његова интерпретације постане пројективни тест за „свет стегнутих сфинктера, вештачки дехридираних вулви и намерно потиснутих ерекција“, како је ту скупину дефинисао Дејв Марш у споменутој књизи.

Неки енглески аутори мисле да је случај песме „Louie Louie“ у верзији The Kingsmena заправо пример померене агресије. Наиме, успех ове нумере коинцидира са успехом Битлса у Сједињеним Државама. Битлси су 7. фебруара 1964. наступали у ТВ шоуу Еда Саливана. Емисију је гледало 73 милиона људи. То је био апсолутни рекорд.

Наступ Битлса је изазвао моралну панику код пуританског дела публике. Лако је било преусмерити агресију на клинце из Орегона, уместо на „чупавце из Ливерпула“ који су дошли са ореолом планетарног феномена.

Верзије

Песма „Louie Louie“ у верзији бенда The Kingsmen је једна од најважнијих, ако не и најважнија, у историји рок музике. Са њоме је рок постао злочест, провокативан, субверзиван, дрзак. Песма је постала химна одметништва и амблематска нумера гаражног рока – најрудаментарнијег жанра ове музике.

Реј Дејвис, један од највећих аутора у историји рок музике и лидер састава The Kinks, својевремено је изјавио да је, по његовом мишљењу, „Louie Louie“ најбоља песма рок музике. Почетак каријере The Kinksa – обележен песмама „You Really Got Me“ и „All Day And All Of The Night“ – под видљивим је утицајем песме The Kingsmena. Верзија Кинкса „Louie Louie“ из 1964. године је значајан корак у ширењу њеног утицаја на нова географска подручја и другачију публику.

За даље пропагирање ове нумере значајан је лик који се зове Дон Галучи (Don Gallucci). Он је свирао клавијатуре у саставу The Kingsmen. Касније је основао групу Don & The Goodtimes. Они су нумеру „Louie Louie“ представили у новом светлу. Двоминутна гаражна химна је мутирала у петоминутну рок баханалију.

Још важније од тога је чињеница да је Дон Галучи нумеру „Louie Louie“ проследио Игију Попу. Галучи је наиме продуцирао „Fun House“, други албум матичног Игијевог бенда The Stooges. Претпоставља се да је тада протопанкере из Детроита упознао са великим хитом свог матичног бенда. „Louie Louie“ је постао стандарадни ајтем на сетлистама The Stoogesa. Скаредна, блсафемична природа ове песме – за којом је ФБИ безуспешно трагао у претходном периоду – постала је стварност.

Иги Поп је користио овај напев као средство за провокацију и субверзију свих естрадних законитости. У том смислу је нарочито упечатљива верзија снимљена на ’live’ албуму „Metallic K.O.“ бенда The Stooges.

У овом контексту свакако треба споменути и састав The Sonics и њихову верзију нумере „Louie Louie“. The Sonics су ултимативни гаражни рок бенд. Постоји знак једнакости између овог рокерског жанра и бенда из града Такома у држави Вашингтон. The Sonics су у звук свог бенда имплантирали буку и енергетски набој авионских мотора који су се производили у оближњој фабрици „Боинг“. Превратнички и одметнички набој нумере „Louie Louie“ у њиховој верзији достигао је свој максимум.

Соул мајстори Отис Рединг, Ајк & Тина Тарнер и Бари Вајт су својим верзијама обезбедили песми „Louie Louie“ потпуно нови и неочекивани ареал. Бенд Toots & The Maytals је чувеном реге верзијом коначно одвео песму на Јамајку где се и дешавају догађаји о којима се пева.

Осми путник   

Постоји око 2000 различитих верзија песме „Louie Louie“. Само „Yesterday“ од Битлса има више обрада. Продато је око 300 милиона носача звука на којима се налази „Louie Louie“.

Дејв Марш је у својој књизи посвећеној овој песми написао да је та нумера „пројекат“ дизајниран тако да поткопа сва правила. Потпуно тачно, рекло би се. Сва правила – музичка, друштвена, естетска, морална –овом нумером су дезавуисана. „Louie Louie“, у оном облику у којем су је одсвирали The Kingsmen, живи свој живот ван свих узуса. Тресе, лупа, удара већ 60 година.

Она је као ванземаљац, „осми путник“ који је дошао из неке бестрагије и живи мимо свих важећих кодекса и конвенција.

„Louie Louie“ се, да парафразирамо чувеног песника, на великом стаблу рок музике указује као чудесан плод, упадљиве боје и необичног облика, који се по укусу разликује од осталих. Свако око које се загледа у ово стабло први поглед ће задржати на том плоду препуном коштица.

Истина и лаж, глупост и интелигенција, баналност и узвишеност, лепота и одвратност, као фигура и позадина играју шамански плес у овој песми Ричарда Берија. Она је, како каже Дејв Марш, надир западнe културе и, истовремено, њена апотеоза. У верзији бенда Тhe Kingsmen то је најважнија плоча икад снимљена коју је требало одмах разбити.