Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје

За гувернерку Јоргованку Табаковић и министарку трговине Јагоду Лазаревић, 28. фебруар могао је да буде дан када ће отварати шампањац, али је тог дана дух раста цена пуштен из боце. А чинило се, из перспективе креатора српске економске политике, да је чеп добро затворен.

Инфлација је, међугодишње посматрано, била тек 2,5%, а Уредба о ограничењу маржи у малопродаји, која је истекла тог дана, оборила је цене хране. Како показује званична статистика, последњег дана фебруара ове године цене хране биле су ниже 1,5% у поређењу са истим месецом прошле године. Ако се мери са августом, што је период пре него што је уредба ступила на снагу, тај пад цена хране био је још и већи.

А онда је баш тог дана, 28. фебруара, Доналд Трамп напао Иран. И дух инфлације, раста цена горива и свих других цена пуштен је из боце.

Одговори на притисак

Као одговор на тај притисак који је дошао споља, а који би и у Србији брзо и нагло могао да подигне све цене, Влада Србије, уместо Уредбе о ограничењу цена у малопродаји, смислила је нови чеп да инфлаторног духа задржи у боци – 12. марта донела је Уредбу о смањењу акцизе на нафтне деривате од 25%. Пун износ акциза за дизел је 74,04 динара, а за бензин 72 динара. После тог смањења од 25% за дизел су оне износиле 59,2, а за бензин 57,6 динара.

И ево како се то видело на ценама деривата: дан уочи напада барел нафте типа брент коштао је 72 долара, а 22. маја је био више од 105 долара за барел, што представља поскупљење од 45 одсто. На пумпама у Србији 28. фебруара литар дизела коштао је 203 динара, а литар бензина 187 динара. Данас се дизел точи за 225, а бензин за 193 динара по литру. То значи да је од почетка сукоба у Персијском заливу дизел поскупео 10,8%, а бензин 3,2%. 

Без мера које је држава предузела, а које су осим смањења акциза и ограничења цена на пумпама подразумевале и интервенцију са ослобађањем залиха деривата из обавезних резерви, цена дизела би била 247, а бензина 214 динара за литар. То значи да би дизел био скупљи за петину (21,68%), а бензин 14,4%.

И са овим, нижим ценама деривата, инфлација је порасла, па је са мартовских 2,8% у априлу стигла на 3,3%. И то, како се чуло на недавно представљеном Извештају о инфлацији у Народној банци Србије, има везе са поскупљењем комуналија и енергената, а не са укидањем Уредбе о ограничењу цена маржи у малопродаји.

Извештај о инфлацији

А колика би инфлација била да овог ограничења цена горива није било, чуло се у Народној банци Србије (НБС) на представљању Извештаја о инфлацији, када се гувернерка Јоргованка Табаковић окренула ка свом сараднику Саву Јаковљевићу, директору Сектора за економска истраживања и статистику, и рекла: „Саво ће рећи бројке“.

Онда се чула компликована рачуница: „Оно што можемо да кажемо угрубо је да је цена нафте између два извештаја о инфлацији отишла 70%, да се пола од тога прелило на цене деривата, неких 35%, а учешће деривата је 6% у индексу потрошачких цена, кад се то израчуна, повећање за 10% цене деривата, одбаци 0,6% на инфлацију. Замислите кад би 35% било, колика би била инфлација“, рекао је Саво Јаковљевић.

„Па, кажи колико би била?“, прекинула га је гувернерка Јоргованка Табаковић.

„То би било један до 1,5%“, одговорио је Јаковљевић.

„Близу 2%“, додала је његова заменица Мирјана Милетић.  

„Близу 2%“, потврдио је Саво Јаковљевић.

У преводу, то значи да би, по рачуници Народне банке Србије, инфлација на крају априла уместо 3,3% била до 5,3%.

На истом догађају у Народној банци Србије, чуло се да након што је укинута Уредба о ограничењу маржи, „у априлу није дошло до раста општег нивоа цена производа који су били под Уредбом“. Снажног прилагођавања маржи није било, рекли су у НБС.

Цена корпе

Али, ако се пажљиво прати оно што се дешава у малопродаји, пробијања неких цена јесте било. Узмимо као пример један рачун, и то баш онај који је крајем августа у малопродаји направио министар финансија Синиша Мали. Пре него што је Уредба ступила на снагу, отишао је у набавку, купио основне животне намирнице и на крају је рачун био 4.992 динара. Након ступања на снагу Уредбе о ограничењу цена у малопродаји, рачун је био 14,9% мањи и министар финансија је исте производе платио 4.247 динара.

Код примене оваквих мера административног ограничења цена постоји такозвани ефекат воденог кревета, према коме се цене понашају као водени кревет са кога устане човек који је на њему лежао. Оног тренутка кад Уредба престане да важи, цене се враћају на старо.

По престанку важења ове Уредбе, у неколико наврата проверавали смо да ли је корпа министра финансија Синише Малог поскупела. На крају марта, месец дана по престанку важења Уредбе, корпа министра финансија је чак била јефтинија него у септембру. Није се сетио да поново крајем марта оде у куповину, али да јесте, исту ону корпу платио би 4.005 динара.

Међутим, та корпа данас је скупља. У односу на крај марта корпа је скупља 8,7% и да је, рецимо, министар финансија данас отишао у куповину и купио исте ствари, рачун би на крају био 4.354 динара. То је и даље мање у односу на августовских 4.929 динара. У односу на септембарски рачун министра финансија, то је 107 динара скупља куповина, али у односу на крај марта, тај рачун је око 350 динара већи.

Инфлаторни дух

То значи да, упркос ограниченим ценама бензина, упркос доношењу системског Закона о трговачким праксама, који је системско решење након истицања уредбе о ограничењу цена, утицај Ормуза и сукоба у Персијском заливу почиње да се прелива на ценовнике у Србији. Јер, иако су цене горива ограничене, оне су, у поређењу са фебруаром опет више, па се тај ефекат такође уградио у цене. Јер, за производњу свега онога што је у корпи министра финансија Синише Малог, неопходно је гориво.

Наравно да би тај рачун био већи да цене горива нису ограничене, али из овог рачуна се види да је инфлаторни дух и у Србији почео да пробија чеп и полако излази из боце. Питање је колико ће износити до краја године.

Добра ствар je, на пример, што је на представљању извештаја о инфлацији у публици у Народној банци Србије поново седела министарка трговине Јагода Лазаревић. Била је и на представљању претходног извештаја. Када је почетком марта гостовала у емисији Око, на констатацију новинара да је отишла да покупи ловорике и чује како је њена Уредба ограничила цене, и на питање да ли ће отићи на представљање следећег извештаја кад се испостави да је инфлација порасла, министарка трговине је одговорила: „Баш тад ћу да одем.“

Инфлација је порасла, а министарка трговине је отишла и на представљање новог извештаја.

Инфлација у Србији

Тамо је између осталог чула да ће, према новој централној пројекцији НБС, инфлација наставити да се креће у границама циља у овом и следећем тромесечју, али да би од септембра могла да буде изнад граница циља. Неколико је разлога за то: раст светске цене нафте је свакако први и најважнији, али би у комбинацији с ниском инфлаторном базом из септембра прошле године то додатно погурало цене. Јер је то месец у коме је Уредба о ограничењу маржи у малопродаји ступила на снагу. 

„Након тога, инфлација ће постепено успоравати и вратити се у границе циља средином 2027. године, где ће се задржати до краја периода пројекције“, наводи се у Извештају о инфлацији. А горња граница циља је 4,5%.

Али, занимљиву епизоду са проценом инфлације Србија је, на пример, имала и са ММФ-ом након што је у априлу, приликом представљања Извештаја о глобалним економским перспективама, за Србију наведена процена да ће до краја године инфлација бити 5,2 одсто. Када је тај извештај објављен реаговала је београдска канцеларија ММФ-а, која је појаснила да је прогноза за Србију закључена 10. марта и да претпоставља раст потрошачких цена након укидања Уредбе о ограничењу маржи у малопродаји.

„Након тога смањене су акцизе на гориво, а досадашња инфлација указује на скромније повећање цена хране“, навела је београдска канцеларија ММФ-а још 14. априла, и додала да ће нова ревизија бити урађена након завршетка треће ревизије аранжмана из предострожности који Србија има са Фондом. Након завршене ревизије аранжмана из предострожности наведено је да ће просечна инфлација у Србији до краја ове године бити 3,5%.

„То значи да и ММФ више верује Народној банци Србије него ММФ-у“, рекла је на представљању Извештаја о инфлацији гувернерка Јоргованка Табаковић.

Светка банка, занимљиво, своју процену инфлације за Србију још држи на нивоу од 6%.

Акцизе у буџету

Ипак, ММФ и они који кроје економску политику у Србији се када је реч о ограничењу цена бензина баш не подударају толико као што изгледа када се погледају ове две кориговане стопе инфлације. Јер, ММФ сматра да мере ограничења цена и смањења акциза нису добре, ако носе велики фискални трошак.

После посете ММФ-а, ипак, догодила се још једна корекција, али у економским политикама које води Влада Републике Србије, а која се односи баш на смањење акциза. После смањења акциза од 25одсто, а пре посете ММФ-а Србији, било је најављено још једно додатно смањење акциза од 60%. И то смањење је најавио председник републике Александар Вучић још 20. марта.

Шта, међутим, кажу прорачуни? Ово прво смањење акциза од 25 одсто, ако би потрајало до краја године, за буџет би могло да значи мањак прихода од око 400 милиона евра. А у буџету су укупни приходи од акциза на нафтне деривате планирани на нивоу од око 2 милијарде евра.  За  јавне финансије то не би требало да буде велики трошак. Из угла укупних прихода буџета,то је 2 одсто, али из угла БДП-а, како то ММФ рачуна то је испод 0,5 одсто.

Међутим, ово друго најављено смањење акциза од 60% би за буџет на годишњем нивоу било трошак од око 1,2 милијарде евра, што чини више од 5% буџетских прихода. После посете ММФ-а Србији то додатно смањење акциза се уопште не спомиње. Чак је прошлог петка влада донела уредбу према којој смањење акциза сада износи 20% уместо досадашњих 25%. То смањење до краја године за буџет би био трошак од око 320 милиона евра.

Оно што ни ММФ ни Влада Републике Србије као меру уопште не спомињу је, на пример, наплата екстра профита нафтним компанијама. Јер у условима енергетских криза нафтне компаније енормно зараде. Пример за то је и наш НИС, који је после почетка рата у Украјини имао добит од 787 милиона евра.

Чак и ове године, у условима ограничених цена, фирма која је под америчким санкцијама, на чијим пумпама не може да се плати картицом и која има проблема у пословању, остварила је добит од 24 милиона евра. А то је чак 100% више него у истом периоду прошле године. Током претходне енергетске кризе из 2022. године, НИС-у није наплаћен екстра профит. А тај новац, на пример, током претходне енергетске кризе могао је да иде као циљана подршка сиромашнијима за куповину енергената.

Ормуски чвор

Шта је поента ове приче о инфлацији?

Да марже у малопродаји јесу биле генератор раста цена, али да очигледно нису једини, да су неки од тих узрока вероватно сакривени у сектору увоза и прераде, али и да Србија, као увозно оријентисана економија, увози и инфлацију. Цене горива које расту, упркос ограничењу, уграђују се у све друге цене и то се види и у извештајима званичне статистике. Чеп који инфлаторног духа држи у боци почиње да попушта.

Ако се тај чеп пусти, као што саветује ММФ и ако би, на пример, цене деривата биле слободне, то би се уградило у све друге цене. А проблем са Ормузом је што нико, па ни ММФ не зна колико ће сукоб у Персијском заливу да траје. Ако се заврши брзо, цена нафте типа брент ће пасти. Наравно, потпуно је јасно да неће бити на нивоу oд 72 долара за барел као пре кризе.

Са ограничењем цена деривата државе које су то учиниле спречавају секундарни ефекат преливања поскупљења горива на све друге цене. У случају кад би се сукоб брзо завршио, цене нафте би пале, али секундарни ефекат тог раста цена, који се прелио на цене хране, би остао у економији. И у том случају би оне државе које су ограничиле цене деривата, за економију урадиле бољу ствар.

Али, ако сукоб у Персијском заливу потраје, чеп који инфлаторног духа држи у боци ће да излети и инфлација ће морати да се прелије. При том, у условима када се цене деривата држе ограниченим тражња за горивом се не смањује, што на крају све може да утиче на инфлацију и инфлаторна очекивања. Зато ММФ јесте у праву када каже да ове мере морају бити циљане, односно да јефтиније гориво треба да добију само они који имају мање приходе.

И то јесте легитимно питање за представнике власти у Србији. А легитимно питање за ММФ је како да знамо да у условима слободног формирања цена деривата инфлација на крају за грађане Србије неће бити већи трошак.

Без обзира на то што креатори економске политике покушавају да преливање последица сукоба у Персијском заливу спрече ограничењем цена деривата, смањењем акциза и ослобађањем залиха, ђаво из Ормуза долази по своје. Само је питање када, колико и коме узима, а коме даје.

Као у песми коју је за Ану Николић компоновао Дамир Хандановић, а коју је приликом обиласка бензинских пумпи у Србији пуштала министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић – „Ђаво је ноћас опет у граду, дошао је по своје“.