OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Песма за Евровизију 2022.

                    Још ова земља пропала није: Констракта, здраво лице Србије

                    Читај ми!

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 06. мар 2022,  10:59 -> 21:14

                    Констрактина појава и победа на овогодишњем такмичењу "Песма за Евровизију 2022" доказ су да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Дошло је време да се покаже најбоље што имамо. Зато су многи и навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја. Па ко што понесе!

                    Годинама је Евровизија била предмет исмејавања. Чак и предмет презира. Али ове године Евровизија је постала више од „talk of the town". Све улице су биле полупразне јер је народ гледао у екран. И не само то, људи су гласали и навијали. Озбиљно су се навукли.

                    Одједном сва Србија и добар део Балкана прати Евровизију! Како? 

                    Народу фали забаве, али добро организоване забаве. Незаобилазна тема је Украјина и рат. Алтернатива ратној тематици су ХБО и Нетфликс, али шаблон брзо досади. Евровизија је пронашла пукотину у понуди.

                    Још од Тајчи није било овакве атмосфере. Људи су се опредељивали као да је финале Лиге шампиона, као да се кладе уживо. РТС је одрадио добар посао. Продукционо без велике мане, иако би знатно олакшали и водитељима и гледаоцима да следеће године уместо дуплог пара водитеља задужених за бацање фора, ангажују, као Италијани на РАИ-у, професионалне stand up комичаре. Да се на Евровизији појавила, на пример, Сандра Силађев да помогне водитељима, био би то комплетан спектакл за десетку.

                    Од Силване до Нирване 

                    А у такмичењу су учествовали сви, скоро баш сви. Оно „од Силване до Нирване" овога пута је било - од Аце Лукаса до Констракте. У том распону нашло се много тога, па се и на тој разини водила твитер битка између „ових и оних", што и није лоше јер подиже гледаност и загрејава тему до усијања.

                    Многи су претпостављали да ће победити Сара Јо, и због пређашње популарности и због чињенице да је рођена у Италији, а главно такмичење ће се одржати у Торину. Али ипак, десио се обрт - Србију ће представљати Констракта.

                    За многе је то био шок, јер песма искаче из оквира наше устаљене идеје како би евровизијска песма требало да звучи. Мало етно звука, мало плеса, кап еротике, а остало се улаже у пропаганду, био је досадашњи рецепт.

                    Али етно, еротика на ивици порнографије, суви глас, све је то passé.

                    Зато се десила Констракта!

                    Нема ту ништа awkward. Јер њен продоран и печатан поглед није од јуче, као што ни њен глас није од јуче, само је сцена таква да Констракта није била довољно заступљена у мејнстрим медијима. Али ко је пратио састав Земља грува, могао је да чује и види спот за песму Ђанго, у којој су Констракта и Зое Кида певале:

                    Одбацићу жеље, жеље су лаж (бољи живот је лаж)
                    И ова слобода, и она је лаж (двадесети век је лаж)
                    Прећи ћу преко и пући ће глас
                    И биће боља прошлост за нас

                    Ту се осећа клица директности и провокације, зачетак естетике који доминира у споту за In corpore sano и Констрактином наступу на Евровизији.

                    Констракта је доследна. Никад није кокетирала с масом, чак је и провоцирала. Зато су људи тако ватрено и навијали за њу, шаљући и по двадесетак порука јер су желели да та естетика представља Србију, да Констракта у Торину покаже да је овде постојало и нешто друго, и Зенитизам и да је овде никла Марина, и да постоји наслеђе Косте Бунушевца. Констракта се бави архитектуром, зна колико су важни добри темељи; они овде постоје, а најјачи су у алтернативи.

                    О чему пева песма 

                    У песми In corpore sano има мистике, наслањања на актуелно, директности, има свега ко хоће да види и прочита. 

                    Свакако, песма је подложна многим тумачењима, али и погрешним интерпретацијама, што није лоше, јер је попут Кеноових романа, свако гледа из свог угла. Неко мисли да је главна тема здравље, други да је то суптилна антирежимска порука, а има и оних који мисле да је песма шамар мејнстриму и кичу. Можда је све то заједно, а можда и ништа од тога.

                    Србија шаље на Еуросонг песму која у себи садржи „Боже здравља", узречицу која долази из народа а у дослуху је са „Боже правде". Али након „Боже здравља" следи стих: „Немам књижицу". Кад неко нема књижицу, остаје му да се лечи сам или да чека да прође и нада се најбољем. То су страшни стихови, резонантни, који добаце и до оних којима је стран Констрактин наступ, убоде их то: „Немам књижицу".

                    Свакако је добро што се појавила песма која коначно диже фрку, али на прави начин. Сигурно је да ће у Италији добро проћи, јер се тамо негује култ такве естетике и комбинације гласа, визуелног и перформанса. Тамо доминира Леванте, са спотовима који су концептуално савршени, естетски перфектни.

                    Другачија естетика

                    Констрактин тротомни спот који је пласиран под називом „Триптих" садржи три песме: Нобл, победничку In corpore sano и Мекано, и концепт је за себе. Маја Узелац и Ана Родић урадиле су добар посао. Апсолутно модерно, атрактивно и довољно raw, тај спот је доказ да постоји јака сцена у Београду и Србији, сцена која може да изнедри нешто сасвим аутентично на шта коначно могу сви да буду поносни, а и да нико не остане равнодушан.

                    „Триптих" је аутоиронија на „нобл" тему, слично као што се Бегбеде спрда на свој рачун сноба и племенитог порекла. Спот је на линији спотова које режира Ентони Бирн, као оних за Хозијера. Иначе, Ентони Бирн је најпознатији по томе што је режирао много епизода серије Peaky Blinders. Констрактино дело може да парира и свему што ради Вудкид. Мистика која пробија из наступа и спота адекватна је атмосфери из спота за песму Iron.

                    Али ништа није copy/paste. Ове компарације су доказ да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Извештили су се и продуценти, режисери и сценографи, и дошло је време да се покаже најбоље што имамо.

                    Храбар је то одабир. И треба тако!

                    Као кад би Хрватска послала Војка В.

                    Зато су многи навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја.

                    Па ко што понесе! 

                     

                    Друштво
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Пише:  Иван Радановић
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Сећање на Сергија Лукача: Новинар, професор и мисионар спорта и здравог живота     
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Сергија Лукача: Новинар, професор и мисионар спорта и здравог живота     
                    Одлазак Николе Павичића, привредника који је знао то да ради: Човек који је створио „Синтелон“
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Одлазак Николе Павичића, привредника који је знао то да ради: Човек који је створио „Синтелон“
                    Економија
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву: Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Пише:  Аница Телесковић
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву:  Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Србија у енергетској геополитичкој утакмици Руса и Американаца: Ко игра за НИС – Јанаф или Мол? 
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Србија у енергетској геополитичкој утакмици Руса и Американаца: Ко игра за НИС – Јанаф или Мол? 
                    Трампове „реципрочне“ царине: Да ли светска трговина побеђује у трговинском рату који је наметнуо Вашингтон?
                    Пише:  Горан Николић
                    Трампове „реципрочне“ царине: Да ли светска трговина побеђује у трговинском рату који је наметнуо Вашингтон?
                    Политика
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Свет
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Пише:  Горислав Папић
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Историја
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Пише:  Радосав Туцовић
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Култура
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Пише:  Бранислава Милунов
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Пише:  Жикица Симић
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Заборављени професор тузланске Гимназије Радован Јовановић: Учитељ Меше Селимовића и патријарха Павла
                    Пише:  Вуле Журић
                    Заборављени професор тузланске Гимназије Радован Јовановић: Учитељ Меше Селимовића и патријарха Павла
                    Прича о Хелен Мирен: Или умреш млад, или остариш
                    Пише:  Ана Марија Роси
                    Прича о Хелен Мирен: Или умреш млад, или остариш
                    Музика
                    Јер је све у песми човеку што треба: Прича о групи Тајм
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Јер је све у песми човеку што  треба: Прича о групи Тајм
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Пише:  Жикица Симић
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Спорт
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Пише:  Горислав Папић
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Пише:  Горислав Папић
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Лектира
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Пише:  Здравко Шотра
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Пише:  Милутин Дедић
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.