OKO
  • Вести
  • Спорт
  • Мундијал 2026
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Песма за Евровизију 2022.

                    Још ова земља пропала није: Констракта, здраво лице Србије

                    Читај ми!

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 06. мар 2022,  10:59 -> 21:14

                    Констрактина појава и победа на овогодишњем такмичењу "Песма за Евровизију 2022" доказ су да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Дошло је време да се покаже најбоље што имамо. Зато су многи и навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја. Па ко што понесе!

                    Годинама је Евровизија била предмет исмејавања. Чак и предмет презира. Али ове године Евровизија је постала више од „talk of the town". Све улице су биле полупразне јер је народ гледао у екран. И не само то, људи су гласали и навијали. Озбиљно су се навукли.

                    Одједном сва Србија и добар део Балкана прати Евровизију! Како? 

                    Народу фали забаве, али добро организоване забаве. Незаобилазна тема је Украјина и рат. Алтернатива ратној тематици су ХБО и Нетфликс, али шаблон брзо досади. Евровизија је пронашла пукотину у понуди.

                    Још од Тајчи није било овакве атмосфере. Људи су се опредељивали као да је финале Лиге шампиона, као да се кладе уживо. РТС је одрадио добар посао. Продукционо без велике мане, иако би знатно олакшали и водитељима и гледаоцима да следеће године уместо дуплог пара водитеља задужених за бацање фора, ангажују, као Италијани на РАИ-у, професионалне stand up комичаре. Да се на Евровизији појавила, на пример, Сандра Силађев да помогне водитељима, био би то комплетан спектакл за десетку.

                    Од Силване до Нирване 

                    А у такмичењу су учествовали сви, скоро баш сви. Оно „од Силване до Нирване" овога пута је било - од Аце Лукаса до Констракте. У том распону нашло се много тога, па се и на тој разини водила твитер битка између „ових и оних", што и није лоше јер подиже гледаност и загрејава тему до усијања.

                    Многи су претпостављали да ће победити Сара Јо, и због пређашње популарности и због чињенице да је рођена у Италији, а главно такмичење ће се одржати у Торину. Али ипак, десио се обрт - Србију ће представљати Констракта.

                    За многе је то био шок, јер песма искаче из оквира наше устаљене идеје како би евровизијска песма требало да звучи. Мало етно звука, мало плеса, кап еротике, а остало се улаже у пропаганду, био је досадашњи рецепт.

                    Али етно, еротика на ивици порнографије, суви глас, све је то passé.

                    Зато се десила Констракта!

                    Нема ту ништа awkward. Јер њен продоран и печатан поглед није од јуче, као што ни њен глас није од јуче, само је сцена таква да Констракта није била довољно заступљена у мејнстрим медијима. Али ко је пратио састав Земља грува, могао је да чује и види спот за песму Ђанго, у којој су Констракта и Зое Кида певале:

                    Одбацићу жеље, жеље су лаж (бољи живот је лаж)
                    И ова слобода, и она је лаж (двадесети век је лаж)
                    Прећи ћу преко и пући ће глас
                    И биће боља прошлост за нас

                    Ту се осећа клица директности и провокације, зачетак естетике који доминира у споту за In corpore sano и Констрактином наступу на Евровизији.

                    Констракта је доследна. Никад није кокетирала с масом, чак је и провоцирала. Зато су људи тако ватрено и навијали за њу, шаљући и по двадесетак порука јер су желели да та естетика представља Србију, да Констракта у Торину покаже да је овде постојало и нешто друго, и Зенитизам и да је овде никла Марина, и да постоји наслеђе Косте Бунушевца. Констракта се бави архитектуром, зна колико су важни добри темељи; они овде постоје, а најјачи су у алтернативи.

                    О чему пева песма 

                    У песми In corpore sano има мистике, наслањања на актуелно, директности, има свега ко хоће да види и прочита. 

                    Свакако, песма је подложна многим тумачењима, али и погрешним интерпретацијама, што није лоше, јер је попут Кеноових романа, свако гледа из свог угла. Неко мисли да је главна тема здравље, други да је то суптилна антирежимска порука, а има и оних који мисле да је песма шамар мејнстриму и кичу. Можда је све то заједно, а можда и ништа од тога.

                    Србија шаље на Еуросонг песму која у себи садржи „Боже здравља", узречицу која долази из народа а у дослуху је са „Боже правде". Али након „Боже здравља" следи стих: „Немам књижицу". Кад неко нема књижицу, остаје му да се лечи сам или да чека да прође и нада се најбољем. То су страшни стихови, резонантни, који добаце и до оних којима је стран Констрактин наступ, убоде их то: „Немам књижицу".

                    Свакако је добро што се појавила песма која коначно диже фрку, али на прави начин. Сигурно је да ће у Италији добро проћи, јер се тамо негује култ такве естетике и комбинације гласа, визуелног и перформанса. Тамо доминира Леванте, са спотовима који су концептуално савршени, естетски перфектни.

                    Другачија естетика

                    Констрактин тротомни спот који је пласиран под називом „Триптих" садржи три песме: Нобл, победничку In corpore sano и Мекано, и концепт је за себе. Маја Узелац и Ана Родић урадиле су добар посао. Апсолутно модерно, атрактивно и довољно raw, тај спот је доказ да постоји јака сцена у Београду и Србији, сцена која може да изнедри нешто сасвим аутентично на шта коначно могу сви да буду поносни, а и да нико не остане равнодушан.

                    „Триптих" је аутоиронија на „нобл" тему, слично као што се Бегбеде спрда на свој рачун сноба и племенитог порекла. Спот је на линији спотова које режира Ентони Бирн, као оних за Хозијера. Иначе, Ентони Бирн је најпознатији по томе што је режирао много епизода серије Peaky Blinders. Констрактино дело може да парира и свему што ради Вудкид. Мистика која пробија из наступа и спота адекватна је атмосфери из спота за песму Iron.

                    Али ништа није copy/paste. Ове компарације су доказ да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Извештили су се и продуценти, режисери и сценографи, и дошло је време да се покаже најбоље што имамо.

                    Храбар је то одабир. И треба тако!

                    Као кад би Хрватска послала Војка В.

                    Зато су многи навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја.

                    Па ко што понесе! 

                     

                    Свет
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Пише:  Горан Николић
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Свеједно да ли је мачка црна или бела: Првих сто година Комунистичке партије Кине
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Свеједно да ли је мачка црна или бела: Првих сто година Комунистичке партије Кине
                    Има ли пилота у Берлину: Сви неуспеси владе Фридриха Мерца у првој години на власти
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Има ли пилота у Берлину: Сви неуспеси владе Фридриха Мерца у првој години на власти
                    Друштво
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Пише:  Иван Радановић
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Пише:  Саша Марковић
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Утицај первитина, морфијума, опијума и кокаина на расуђивање Адолфа Хитлера: Др Морел и Пацијент А
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Утицај первитина, морфијума, опијума и кокаина на расуђивање Адолфа Хитлера: Др Морел и Пацијент А
                    Стрес као најгори човеков пријатељ: Кад живот искочи из шина
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Стрес као најгори човеков пријатељ: Кад живот искочи из шина
                    Економија
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Уска грла светске економије: Мореузи као геополитичко оружје
                    Пише:  Горан Николић
                    Уска грла светске економије: Мореузи као геополитичко оружје
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Пише:  Аница Телесковић
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Историја
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Извештаји из Шпанског грађанског рата, деведесет година касније: Дедијер и Црњански као ратни репортери
                    Пише:  Вуле Журић
                    Извештаји из Шпанског грађанског рата, деведесет година касније: Дедијер и Црњански као ратни репортери
                    Култура
                    Сећање на Бору Тодоровића, глумчину: Један од добрих духова града Београда
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на Бору Тодоровића, глумчину: Један од добрих духова града Београда
                    Живот, литература: Киш, силуета с оне стране...
                    Пише:  Станко Церовић
                    Живот, литература: Киш, силуета с оне стране...
                    Горан међу нама, наш Неруда и наш Хикмет: Станац камен у времену превртљивих људи
                    Пише:  Чедомир Вишњић
                    Горан међу нама, наш Неруда и наш Хикмет: Станац камен у времену превртљивих људи
                    Монографија и филм о Горанки Матић: Њене фотографије су једини доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Пише:  Борис Миљковић
                    Монографија и филм о Горанки Матић: Њене фотографије су једини доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Музика
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Пише:  Жикица Симић
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Сто година Мајлса Дејвиса: Мистерија београдског аплауза и Мајлсова деца
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Сто година Мајлса Дејвиса: Мистерија београдског аплауза и Мајлсова деца
                    Роберту Цимерману, уместо честитке за 85. рођендан: И Семјуел Бекет је волео Дилана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Роберту Цимерману, уместо честитке за 85. рођендан: И Семјуел Бекет је волео Дилана
                    Косовo у гласу Јордана Николића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Косовo у гласу Јордана Николића
                    Спорт
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    То више није та игра: О досадним утакмицама и екстремној комерцијализацији фудбала
                    Пише:  Бранко Милановић
                    То више није та игра:  О досадним утакмицама и екстремној комерцијализацији фудбала
                    Фудбал по Пјеру Паолу Пазолинију: Навијање је дечија болест која траје до краја живота
                    Пише:  Вуле Журић
                    Фудбал по Пјеру Паолу Пазолинију: Навијање је дечија болест која траје до краја живота
                    Индијски фудбал са копачкама и без њих: Последице давног пораза у мечу са Југославијом од 10:1
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Индијски фудбал са копачкама и без њих: Последице давног пораза у мечу са Југославијом од 10:1
                    Лектира
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Пише:  Станко Церовић
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Пише:  Радосав Пушић
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.