OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Песма за Евровизију 2022.

                    Још ова земља пропала није: Констракта, здраво лице Србије štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 06. мар 2022,  10:59 -> 21:14

                    Констрактина појава и победа на овогодишњем такмичењу "Песма за Евровизију 2022" доказ су да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Дошло је време да се покаже најбоље што имамо. Зато су многи и навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја. Па ко што понесе!

                    Годинама је Евровизија била предмет исмејавања. Чак и предмет презира. Али ове године Евровизија је постала више од „talk of the town". Све улице су биле полупразне јер је народ гледао у екран. И не само то, људи су гласали и навијали. Озбиљно су се навукли.

                    Одједном сва Србија и добар део Балкана прати Евровизију! Како? 

                    Народу фали забаве, али добро организоване забаве. Незаобилазна тема је Украјина и рат. Алтернатива ратној тематици су ХБО и Нетфликс, али шаблон брзо досади. Евровизија је пронашла пукотину у понуди.

                    Још од Тајчи није било овакве атмосфере. Људи су се опредељивали као да је финале Лиге шампиона, као да се кладе уживо. РТС је одрадио добар посао. Продукционо без велике мане, иако би знатно олакшали и водитељима и гледаоцима да следеће године уместо дуплог пара водитеља задужених за бацање фора, ангажују, као Италијани на РАИ-у, професионалне stand up комичаре. Да се на Евровизији појавила, на пример, Сандра Силађев да помогне водитељима, био би то комплетан спектакл за десетку.

                    Од Силване до Нирване 

                    А у такмичењу су учествовали сви, скоро баш сви. Оно „од Силване до Нирване" овога пута је било - од Аце Лукаса до Констракте. У том распону нашло се много тога, па се и на тој разини водила твитер битка између „ових и оних", што и није лоше јер подиже гледаност и загрејава тему до усијања.

                    Многи су претпостављали да ће победити Сара Јо, и због пређашње популарности и због чињенице да је рођена у Италији, а главно такмичење ће се одржати у Торину. Али ипак, десио се обрт - Србију ће представљати Констракта.

                    За многе је то био шок, јер песма искаче из оквира наше устаљене идеје како би евровизијска песма требало да звучи. Мало етно звука, мало плеса, кап еротике, а остало се улаже у пропаганду, био је досадашњи рецепт.

                    Али етно, еротика на ивици порнографије, суви глас, све је то passé.

                    Зато се десила Констракта!

                    Нема ту ништа awkward. Јер њен продоран и печатан поглед није од јуче, као што ни њен глас није од јуче, само је сцена таква да Констракта није била довољно заступљена у мејнстрим медијима. Али ко је пратио састав Земља грува, могао је да чује и види спот за песму Ђанго, у којој су Констракта и Зое Кида певале:

                    Одбацићу жеље, жеље су лаж (бољи живот је лаж)
                    И ова слобода, и она је лаж (двадесети век је лаж)
                    Прећи ћу преко и пући ће глас
                    И биће боља прошлост за нас

                    Ту се осећа клица директности и провокације, зачетак естетике који доминира у споту за In corpore sano и Констрактином наступу на Евровизији.

                    Констракта је доследна. Никад није кокетирала с масом, чак је и провоцирала. Зато су људи тако ватрено и навијали за њу, шаљући и по двадесетак порука јер су желели да та естетика представља Србију, да Констракта у Торину покаже да је овде постојало и нешто друго, и Зенитизам и да је овде никла Марина, и да постоји наслеђе Косте Бунушевца. Констракта се бави архитектуром, зна колико су важни добри темељи; они овде постоје, а најјачи су у алтернативи.

                    О чему пева песма 

                    У песми In corpore sano има мистике, наслањања на актуелно, директности, има свега ко хоће да види и прочита. 

                    Свакако, песма је подложна многим тумачењима, али и погрешним интерпретацијама, што није лоше, јер је попут Кеноових романа, свако гледа из свог угла. Неко мисли да је главна тема здравље, други да је то суптилна антирежимска порука, а има и оних који мисле да је песма шамар мејнстриму и кичу. Можда је све то заједно, а можда и ништа од тога.

                    Србија шаље на Еуросонг песму која у себи садржи „Боже здравља", узречицу која долази из народа а у дослуху је са „Боже правде". Али након „Боже здравља" следи стих: „Немам књижицу". Кад неко нема књижицу, остаје му да се лечи сам или да чека да прође и нада се најбољем. То су страшни стихови, резонантни, који добаце и до оних којима је стран Констрактин наступ, убоде их то: „Немам књижицу".

                    Свакако је добро што се појавила песма која коначно диже фрку, али на прави начин. Сигурно је да ће у Италији добро проћи, јер се тамо негује култ такве естетике и комбинације гласа, визуелног и перформанса. Тамо доминира Леванте, са спотовима који су концептуално савршени, естетски перфектни.

                    Другачија естетика

                    Констрактин тротомни спот који је пласиран под називом „Триптих" садржи три песме: Нобл, победничку In corpore sano и Мекано, и концепт је за себе. Маја Узелац и Ана Родић урадиле су добар посао. Апсолутно модерно, атрактивно и довољно raw, тај спот је доказ да постоји јака сцена у Београду и Србији, сцена која може да изнедри нешто сасвим аутентично на шта коначно могу сви да буду поносни, а и да нико не остане равнодушан.

                    „Триптих" је аутоиронија на „нобл" тему, слично као што се Бегбеде спрда на свој рачун сноба и племенитог порекла. Спот је на линији спотова које режира Ентони Бирн, као оних за Хозијера. Иначе, Ентони Бирн је најпознатији по томе што је режирао много епизода серије Peaky Blinders. Констрактино дело може да парира и свему што ради Вудкид. Мистика која пробија из наступа и спота адекватна је атмосфери из спота за песму Iron.

                    Али ништа није copy/paste. Ове компарације су доказ да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Извештили су се и продуценти, режисери и сценографи, и дошло је време да се покаже најбоље што имамо.

                    Храбар је то одабир. И треба тако!

                    Као кад би Хрватска послала Војка В.

                    Зато су многи навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја.

                    Па ко што понесе! 

                     

                    Друштво
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Сећање Радомана Кањевца на обрачун код ОК канала: Настанак и укидање прве другачије телевизије
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    Сећање Радомана Кањевца на обрачун код ОК канала: Настанак и укидање прве другачије телевизије
                    Зашто алхемичари нису направили злато, а у ЦЕРН-у јесу, и откуд оно на Земљи: По Њутну, Судњи дан неће доћи пре 2060. године
                    Пише:  Саша Марковић
                    Зашто алхемичари нису направили злато, а у ЦЕРН-у јесу, и откуд оно на Земљи: По Њутну, Судњи дан неће доћи пре 2060. године
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Економија
                    Заробљеност у чекању и утеривање у национализацију НИС-а: Хоће ли Руси конзервирати паре или рафинерију
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Заробљеност у чекању и утеривање у национализацију НИС-а: Хоће ли Руси конзервирати паре или рафинерију
                    Ко блокира стране инвестиције у Србији: Шта студенти, шта странци, а шта радници „Леонија“ знају о томе?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Ко блокира стране инвестиције у Србији: Шта студенти, шта странци, а шта радници „Леонија“ знају о томе?
                    Национални стадион и фактор Тејлор Свифт: Зашто касни, колико кошта и да ли ће стићи за Експо
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Национални стадион и фактор Тејлор Свифт: Зашто касни, колико кошта и да ли ће стићи за Експо
                    Још америчких санкција Русији: Ескалација енергетске дипломатије
                    Пише:  Горан Николић
                    Још америчких санкција Русији: Ескалација енергетске дипломатије
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Свет
                    Зохран Мамдани, нови градоначелник Њујорка: Како је поцрвенела „Велика јабука“
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Зохран Мамдани, нови градоначелник Њујорка: Како је поцрвенела „Велика јабука“
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Заљуљани брод Емануела Макрона: Француски експеримент са премијерским сменама
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Заљуљани брод Емануела Макрона: Француски експеримент са премијерским сменама
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Историја
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Пише:  Вуле Журић
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Го човек у Народној скупштини: Kако је пре сто година смењиван министар полиције
                    Пише:  Вуле Журић
                    Го човек у Народној скупштини: Kако је пре сто година смењиван министар полиције
                    Грађански рат у Грчкој и његове последице: Горко искуство терора и диктатуре
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Грађански рат у Грчкој и његове последице: Горко искуство терора и диктатуре
                    Стари путописци о Новом Пазару: Брдо с ког се види Дубровник, Стамбол, Дунав и Јадран
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Стари путописци о Новом Пазару: Брдо с ког се види Дубровник, Стамбол, Дунав и Јадран
                    Култура
                    Ондак када је Александар Дероко летијо над Београдом: Jедан испуњен и срећан живот
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Ондак када је Александар Дероко летијо над Београдом: Jедан испуњен и срећан живот
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Пише:  Чедомир Вишњић
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Музика
                    „Луи Луи“, плоча коју је одмах требало разбити: Тресе, лупа, удара шездесет и кусур година
                    Пише:  Жикица Симић
                    „Луи Луи“, плоча коју је одмах требало разбити: Тресе, лупа, удара шездесет и кусур година
                    Сав тај Београдски џез фестивал, заувек млад: Исповести старих хипика
                    Пише:  Зорица Којић
                    Сав тај Београдски џез фестивал, заувек млад: Исповести старих хипика
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Пише:  Жикица Симић
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Сентиментално васпитање у 10 песама: Знакови поред пута
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сентиментално васпитање у 10 песама: Знакови поред пута
                    Спорт
                    Стоти рођендан Саве Гроздановића: Патријарх српске и грчке одбојке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Стоти рођендан Саве Гроздановића: Патријарх српске и грчке одбојке
                    О спортским неправдама: Три судијске „крађе“ које су обележиле историју југословенског фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    О спортским неправдама: Три судијске „крађе“ које су обележиле историју југословенског фудбала
                    Сећање на прву европску медаљу наших одбојкаша: „Бронза“ која је променила све
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву европску медаљу наших одбојкаша: „Бронза“ која је променила све
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Лектира
                    Како су Цинцари научили Србе да се смеју: Наш медитерански свет – и Нушићев смех
                    Пише:  Бора Глишић
                    Како су Цинцари научили Србе да се смеју:  Наш медитерански свет – и Нушићев смех
                    Исповест Чеде Петровића, пензионисаног полицајца из Умчара: Био сам ложач крематоријума у Аушвицу
                    Пише:  Драгослав Симић
                    Исповест Чеде Петровића, пензионисаног полицајца из Умчара: Био сам ложач крематоријума у Аушвицу
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.