OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Песма за Евровизију 2022.

                    Још ова земља пропала није: Констракта, здраво лице Србије štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 06. мар 2022,  10:59 -> 21:14

                    Констрактина појава и победа на овогодишњем такмичењу "Песма за Евровизију 2022" доказ су да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Дошло је време да се покаже најбоље што имамо. Зато су многи и навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја. Па ко што понесе!

                    Годинама је Евровизија била предмет исмејавања. Чак и предмет презира. Али ове године Евровизија је постала више од „talk of the town". Све улице су биле полупразне јер је народ гледао у екран. И не само то, људи су гласали и навијали. Озбиљно су се навукли.

                    Одједном сва Србија и добар део Балкана прати Евровизију! Како? 

                    Народу фали забаве, али добро организоване забаве. Незаобилазна тема је Украјина и рат. Алтернатива ратној тематици су ХБО и Нетфликс, али шаблон брзо досади. Евровизија је пронашла пукотину у понуди.

                    Још од Тајчи није било овакве атмосфере. Људи су се опредељивали као да је финале Лиге шампиона, као да се кладе уживо. РТС је одрадио добар посао. Продукционо без велике мане, иако би знатно олакшали и водитељима и гледаоцима да следеће године уместо дуплог пара водитеља задужених за бацање фора, ангажују, као Италијани на РАИ-у, професионалне stand up комичаре. Да се на Евровизији појавила, на пример, Сандра Силађев да помогне водитељима, био би то комплетан спектакл за десетку.

                    Од Силване до Нирване 

                    А у такмичењу су учествовали сви, скоро баш сви. Оно „од Силване до Нирване" овога пута је било - од Аце Лукаса до Констракте. У том распону нашло се много тога, па се и на тој разини водила твитер битка између „ових и оних", што и није лоше јер подиже гледаност и загрејава тему до усијања.

                    Многи су претпостављали да ће победити Сара Јо, и због пређашње популарности и због чињенице да је рођена у Италији, а главно такмичење ће се одржати у Торину. Али ипак, десио се обрт - Србију ће представљати Констракта.

                    За многе је то био шок, јер песма искаче из оквира наше устаљене идеје како би евровизијска песма требало да звучи. Мало етно звука, мало плеса, кап еротике, а остало се улаже у пропаганду, био је досадашњи рецепт.

                    Али етно, еротика на ивици порнографије, суви глас, све је то passé.

                    Зато се десила Констракта!

                    Нема ту ништа awkward. Јер њен продоран и печатан поглед није од јуче, као што ни њен глас није од јуче, само је сцена таква да Констракта није била довољно заступљена у мејнстрим медијима. Али ко је пратио састав Земља грува, могао је да чује и види спот за песму Ђанго, у којој су Констракта и Зое Кида певале:

                    Одбацићу жеље, жеље су лаж (бољи живот је лаж)
                    И ова слобода, и она је лаж (двадесети век је лаж)
                    Прећи ћу преко и пући ће глас
                    И биће боља прошлост за нас

                    Ту се осећа клица директности и провокације, зачетак естетике који доминира у споту за In corpore sano и Констрактином наступу на Евровизији.

                    Констракта је доследна. Никад није кокетирала с масом, чак је и провоцирала. Зато су људи тако ватрено и навијали за њу, шаљући и по двадесетак порука јер су желели да та естетика представља Србију, да Констракта у Торину покаже да је овде постојало и нешто друго, и Зенитизам и да је овде никла Марина, и да постоји наслеђе Косте Бунушевца. Констракта се бави архитектуром, зна колико су важни добри темељи; они овде постоје, а најјачи су у алтернативи.

                    О чему пева песма 

                    У песми In corpore sano има мистике, наслањања на актуелно, директности, има свега ко хоће да види и прочита. 

                    Свакако, песма је подложна многим тумачењима, али и погрешним интерпретацијама, што није лоше, јер је попут Кеноових романа, свако гледа из свог угла. Неко мисли да је главна тема здравље, други да је то суптилна антирежимска порука, а има и оних који мисле да је песма шамар мејнстриму и кичу. Можда је све то заједно, а можда и ништа од тога.

                    Србија шаље на Еуросонг песму која у себи садржи „Боже здравља", узречицу која долази из народа а у дослуху је са „Боже правде". Али након „Боже здравља" следи стих: „Немам књижицу". Кад неко нема књижицу, остаје му да се лечи сам или да чека да прође и нада се најбољем. То су страшни стихови, резонантни, који добаце и до оних којима је стран Констрактин наступ, убоде их то: „Немам књижицу".

                    Свакако је добро што се појавила песма која коначно диже фрку, али на прави начин. Сигурно је да ће у Италији добро проћи, јер се тамо негује култ такве естетике и комбинације гласа, визуелног и перформанса. Тамо доминира Леванте, са спотовима који су концептуално савршени, естетски перфектни.

                    Другачија естетика

                    Констрактин тротомни спот који је пласиран под називом „Триптих" садржи три песме: Нобл, победничку In corpore sano и Мекано, и концепт је за себе. Маја Узелац и Ана Родић урадиле су добар посао. Апсолутно модерно, атрактивно и довољно raw, тај спот је доказ да постоји јака сцена у Београду и Србији, сцена која може да изнедри нешто сасвим аутентично на шта коначно могу сви да буду поносни, а и да нико не остане равнодушан.

                    „Триптих" је аутоиронија на „нобл" тему, слично као што се Бегбеде спрда на свој рачун сноба и племенитог порекла. Спот је на линији спотова које режира Ентони Бирн, као оних за Хозијера. Иначе, Ентони Бирн је најпознатији по томе што је режирао много епизода серије Peaky Blinders. Констрактино дело може да парира и свему што ради Вудкид. Мистика која пробија из наступа и спота адекватна је атмосфери из спота за песму Iron.

                    Али ништа није copy/paste. Ове компарације су доказ да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Извештили су се и продуценти, режисери и сценографи, и дошло је време да се покаже најбоље што имамо.

                    Храбар је то одабир. И треба тако!

                    Као кад би Хрватска послала Војка В.

                    Зато су многи навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја.

                    Па ко што понесе! 

                     

                    Друштво
                    Зашто немамо времена и колико нас то кошта: Пандемија усамљености и изгарања на послу као последица друштвеног убрзања
                    Пише:  Иван Радановић
                    Зашто немамо времена и колико нас то кошта: Пандемија усамљености и изгарања на послу као последица друштвеног убрзања
                    Његово величанство алкохол и други шведски богови: Логика скандинавског опијања
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Његово величанство алкохол и други шведски богови: Логика скандинавског опијања
                    Вештачка интелигенција и глобална кретенизација у старим дистопијским филмовима: Боља будућност је прошла
                    Пише:  Саша Марковић
                    Вештачка интелигенција и глобална кретенизација у старим дистопијским филмовима: Боља будућност је прошла
                    Нацистички експеримент Лебенсборн: Употреба деце у расном инжењерингу и стварању аријевског идентитета
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Нацистички експеримент Лебенсборн: Употреба деце у расном инжењерингу и стварању аријевског идентитета
                    Економија
                    Стање руске економије на уласку у пету годину рата: Колико кошта мир и под којим условима
                    Пише:  Горан Николић
                    Стање руске економије на уласку у пету годину рата: Колико кошта мир и под којим условима
                    „Делез“ против Србије: Како је држава завршила на суду и какве то имa везе са трговачким праксама
                    Пише:  Аница Телесковић
                    „Делез“ против Србије: Како је држава завршила на суду и какве то имa везе са трговачким праксама
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу
                    Пише:  Горан Николић
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику  крађу
                    Педагошки порез: Зашто би најбогатији требало да буду најопорезованији
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Педагошки порез: Зашто би најбогатији требало да буду најопорезованији
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Свет
                    Мало вероватни убица Улофа Палмеа, судбина европске социјалдемократије и постхладноратовског света
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Мало вероватни убица Улофа Палмеа, судбина европске социјалдемократије и постхладноратовског света
                    Барселона и њени језички лавиринти: Од „buenas“ до „bona nit“
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Барселона и њени језички лавиринти: Од „buenas“ до „bona nit“
                    Интелектуални нарцизам и политичка (и)релевантност: Да ли се империјализам тек јуче појавио?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Интелектуални нарцизам и политичка (и)релевантност: Да ли се империјализам тек јуче појавио?
                    Говор канадског премијера Марка Карнија у Давосу: Слом старог светског поретка и моћ немоћних у новом
                    Пише:  Марк Карни
                    Говор канадског премијера Марка Карнија у Давосу: Слом старог светског поретка и моћ немоћних у новом
                    Историја
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805: „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805:  „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама
                    Пише:  Вуле Журић
                    Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама
                    Велика загонетка Великог терора: Који је био смисао Стаљинових чистки?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Велика загонетка  Великог терора: Који је био смисао Стаљинових чистки?
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Пише:  Вуле Журић
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Култура
                    Монографија Горанке Матић: Њене фотографије су доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Пише:  Борис Миљковић
                    Монографија Горанке Матић: Њене фотографије су доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Пише:  Бојан Паповић
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Неколико цртица из живота сликара: Рупа у шеширу Уроша Тошковића, сова у коси Зорана Илића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Неколико цртица из живота сликара: Рупа у шеширу Уроша Тошковића, сова у коси Зорана Илића
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Пише:  Вуле Журић
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Музика
                    Нешто као циркус: Диланов караван под маскама на размеђи епоха
                    Пише:  Жикица Симић
                    Нешто као циркус: Диланов караван под маскама на размеђи епоха
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што треба
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што  треба
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пише:  Зорица Којић
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Пише:  Жикица Симић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Спорт
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Пише:  Вуле Журић
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Ситан фудбалски вез мађарске Лаке коњице и пораз у Берну '54: Најбољи на планети, а никад шампиони
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Ситан фудбалски вез мађарске Лаке коњице и пораз у Берну '54: Најбољи на планети, а никад шампиони
                    Лектира
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Пише:  Катарина Рорингер Вешовић
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    Пише:  Владимир Дедијер
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Пише:  Дејвид Боуви
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.