Зашто (не) би требало увести четвородневну радну седмицу: Викенд од три дана као нова нормалност štampaj

Идеја о четвородневној радној недељи је релативно нов концепт, настао углавном због недавних напретка у технологији, а добио на замаху са пандемијом Ковида 19.

Иако може изгледати као радикална идеја, постепено смањивање броја радних сати у оквиру типичне радне недеље дешава се од касног 19. века. Према процени владе САД, 1890. године запослени са пуним радним временом у производном сектору радили су у просеку 100 сати недељно, да би до средине 20. века њихов ангажман опао два и по пута. Од тада није било битнијег смањења радног времена, продуктивност је порасла отприлике три пута, а плата за око половине тог износа у САД. Тај податак, односно чињеница да плате не прате раст продуктивности, снажан је аргумент протагонистима четвородневне радне недеље, који тврде да је садашњи систем заснован на старомодном капитализму.

Поред побољшања квалитета живота радника, адвокати ове све популарније идеје, тврде ће запослени услед више слободног времена имати више енергије и мање непродуктивних дана, док ће ван посла вероватно бити бољи родитељи и кориснији чланови заједнице.

Имајући у виду пређашња искуства, препоручено смањење тренутне радне недеље на 32 (или 28) сата не чини се превише радикалним потезом. Ипак, важно је не мешати концепт четвородневне радне недеље са компресованим радним данима. Наиме, запослени од којих се очекује да и даље раде 35 сати, али током 4 дана ће заправо показати смањен ниво продуктивности. Дакле, да би се постигли жељени ефекти, четвородневна радна недеља треба да се састоји од стандардних седмочасовних или осмочасовних радних дана.

Охрабрујући пилот пројекти 

По патронажом „4 Day Week Global", новозеландске непрофитне организације, 70 компанија са укупно 3.300 запослених пријавило се на пробни период од јуна до 6. децембра 2022. за тестирање четвородневне радне недеље у Британији. Утицај краће недеље на продуктивност и благостање мере истраживачи са Универзитета Кембриџ, Оксфорд као и Бостонског колеџа.

Генерално, интересовање за 32 часовну четвородневну недељу јача. Од 2021. „Унилеверов" бизнис на Новом Зеланду прешао је на четири дана, а од 2022. исти је случај и у Аустралији. У Британији је „Атом банка" 2021. увела 34-часовну седмицу. У Немачкој углавном мања предузећа почетници у бизнису експериментишу са краћом радном недељом, док су то у Јапану веће компаније. „Wildbit", мала софтверска компанија основана у Филаделфији 2000, експериментисала је са четвородневном радном недељом од 2017. и учинила је трајном.

Индикативна је студија које се бавила утицајем редукције радног времена у компанији  „Buffer", која већ седам година ради без канцеларија (на даљину). крајем 2021. истраживање запослених показало је да је 91% радника срећније и продуктивније са четвородневном радом. Оно што је занимљивије је да су, у намери да буду ефективни у радној недељи од само 32 сата, радници морали да промене начин на који раде (нпр. смањивање броја састанака). Ипак, 27% запослених је рекло да је радило додатно, неколико сати петог дана, да надокнаде брзе задатке или мејлове. Како се показало да је превише неорганизовано оставити радницима да бирају слободан дан (јер су и даље морали да раде са другим тимовима) одабран је петак. Према истраживању које је пратио пилот програм, 84% запослених је било у могућности да заврши посао који је од њих захтеван. Продуктивност компаније је остала стабилна, али је радни ангажман запослених делимично трпео, те је успех у усвајању четвородневне радне недеље постигнут само зато што су извршни директор и виши руководиоци били веома посвећени том циљу.

Ако истраживања која су у току подстакну широко коришћење четвородневне радне недеље, заговорници кажу да би шире друштвене користи могле укључити повећање родне равноправности, побољшано благостање, као и мање „сагоревање" радника на послу. Критичари страхују од губитка прихода, заједно са другим ризицима као што су појачано „сагоревање", ерозија културе радног места или пак преузимање додатног посла услед више слободних дана.

Охрабрује то што скоро 80% виших менаџера млађих од 35 година преферира усвајање четвородневне недеље у поређењу са 56% оних који имају 55 или више година. Та разлика у годинама била је евидентна и у истраживању „Be The Business", које је такође показало да су жене шефице биле нешто расположеније за краћу седмицу од мушкараца (64% наспрам 57%). Ипак, ово истраживање у Великој Британији открива да је четвородневна радна недеља тек у зачетку. Наиме, само 7% менаџера је покренуло исту или је одлучило да то учини, што је незнатан раст са 5% у фебруару 2021, иако је порастао удео оних који кажу да о томе размишљају (са 17 на 20%), док 30% каже да то никада не би размотрало.

Серија интервјуа Фајненшел тајмса са послодавцима и запосленима у четири компаније у различитим секторима, од брзе хране до финансијских услуга, на почетку и пред крај пробног периода показује да ће три од четири компаније наставити са четвородневном радном седмицом. На пример,  „Stellar Management" је успео да направи „огромну разлику" у погледу привлачења нових радника и задржавања старих, док је код испоруке пројеката или извештаја до кључних датума постигнуто исто за мање сати. Оно што је првобитно било означено као „поклон дан", сада ће постати „флексибилни радни дан".

Из гејминг компаније „Hutch" потенцирају да, иако постоје одређени трошкови, укупне користи их дефинитивно надмашују. Ипак, једна од лоших страна била је и то што се арт дизајнери нису оптерећивали пројектима који су били изван њихове зоне комфора. Додатно, 43% запослених радило је више од уговорених сати, али највећи део њих (71%) само два додатна часа.

У продавници рибе и помфрита „Platten's", постојао је почетни „скептицизам" када је особље замољено да води дневнике како би се измерила продуктивност за стандардну радну седмицу, а неки запослени су негодовали због преиспитивања њиховог радног дана, због чега је један дао отказ. Ипак, учешће у добровољној обуци порасло је са 76% на 94%. Резултати су били охрабрујући, али захваљујући и флексибилности. На пример, у шпицу туристичке сезоне, паузирано је са 32-часовном радном недељом да би се на њу вратили у септембру. 

Негативни експерименти 

„Yo Telecoms", мала телекомуникациона компанија из Саутемптона и четврта чији је стаф Фајненшел тајмс интервјуисао, вратила се на петодневну радну недељу. Поред тога што су били потребни додатни инжењери, кључ је био у томе што се показало да значајан број запослених верује да једноставно добија додатни слободан дан без потребе за повећањем продуктивности.

Повезано са овим неуспелим тестом, суштинско питање је да ли компаније могу повећати продуктивност за 25% у данима када раде. Треба напоменути да резултати бројних експериментисања не иду на руку заговорницима идеје.

У Шведској је 2015. тестирана четвородневна радна недеља са пуном платом, али су чак и левичарске странке сматрале да би то било прескупо. Током 2015. и 2017. године, две пилот шеме које скраћују радно време у исландском јавном сектору, указале су да су се радници осећали мање стресно и уморно, док им је продуктивност остала иста или чак побољшана. Ипак, искуство Исланда није невероватни успех, како га многи описују, јер су испитивања била фокусирана на раднике у организацијама са великим оптерећењем и стресом. Експеримент је на крају резултирао смањењем радних сати широм земље, али само за 35 минута у приватном сектору и 65 минута у јавном сектору. Исландски званичници су такође сарађивали са синдикатима у земљи, што је довело до промене легислативе 2019, када је испреговаран нови колективни уговор, који је само отворио могућност скраћења радне недеље.

Чак и међу онима који су одушевљени заговорници 32-часовне радне седмице постоји забринутост да ће, када ово постане стандардни образац рада, ефекти у погледу повећане ефикасности бити делимично изгубљени. Наиме, фокус би се могао вратити на очување радних места, а не на погодности. Упозоравајуће је да је међу фирмама које су смањиле радно време, 30% њих није постигло исти обим посла (или) резултата као раније. Додатно, недавни подаци LinkedIn-a открили су да 28% послодаваца предвиђа смањење флексибилних радних и хибридних радних места. Поред тога, за многе раднике скраћење радне недеље је мањи приоритет од флексибилног или предвидљивог радног времена, а многи једноставно желе да могу да раде довољно сати да би преживели. 

Како прећи у нову нормалност? 

Индустријска револуција је извесно заслужна за садашњу петодневну радну недељу, али је пионир била аутокомпанија „Форд". Оно што је почело као експеримент у неким њеним фабрикама од јула 1926, постало је политика компаније до септембра исте године. Синдикати, односно Међународна организација рада, која је  искористила своју прву конвенцију 1919. да усвоји ограничење радног времена на осам сати дневно, односно 48 недељно, додатно су гурали јавности у истом правцу.

Велика депресија 1929-1933. коначно је навела послодавце да подрже петодневну седмицу. САД су већ 1938. прописале 44-часовну, а две године касније 40-часовну радну недељу. Западне земље су следиле овај пример током 1950-их и 1960-их, чија је примена поништила аргументе да би превише слободног времена могло да подстакне политички активизам међу радничком класом. Југославија је урадила исто крајем 1960-их уз задржавање прве радне суботе у месецу све до краја 1980-их. 

Интуитивно, и даље се чини да је тешко замислити како прелазак на четвородневну недељу користи бизнису, упркос све већем броју студија случаја који то сугеришу. Чини се да тренутна криза, аутоматизација, не тако флексибилно тржиште рада, потрага млађих радника за бољим пословима, дају профитне мотиве послодавцима да експериментишу у домену редукције радног времена. С временом, ови трендови могу подстаћи више организација, а оне владе својих земаља, да направе додатне кораке у истом правцу.

Дакле, прелазак ка „новој нормали" захтеваће транзицију у начину размишљања, неку врсту културне и менталне промене ка друштвеном обрасцу који не наглашава рад, пажљиво разматрање радних активности које се могу аутоматизовати, редуковати или одбацити, и превазилажење инерције. Нико не би волео да техничка подршка (као  IT сектор), а камоли болнице узимају три слободна дана недељно. На пример, у америчкој савезној држави Јута, када је петак постао слободан дан, грађани су се жалили да нису у могућности да приступе државним услугама. Коришћење технологија, попут робота за ћаскање и веб локација са вештачком интелигенцијом, могло би да реши проблеме у вези са задовољством купаца. Додатно, ако рад пет дана у недељи (или шест и седам у неким индустријама) остаје норма, онда компаније које имају краћу радну недељу могу изазвати фрустрирајућа кашњења за фирме које раде дуже.

Сложеност пројекта краће радне седмице не може се занемарити и свести само на фабричке раднике, будући да четвородневни распоред не може функционисати за све индустрије, предузећа или појединце. На пример, трошак је очигледан проблем уочен у испитивањима краћих радних недеља. У Шведској је радно време медицинских сестара у дому смањено са осам на шест сати. Медицинске сестре су биле срећније, али дому за негу (за разлику од ординација), потребни су радници даноноћно, па се морало запослити више људи, те су трошкови порасли.

Поменути пилот пројекти су својеврстан пут ка алтернативном начину рада, што је отежано тиме што људи често говоре о петодневној недељи као о Светом писму, као да је то нешто природно, као дан или годишње доба. Генерално, ако постоји воља друштвених елита да се иде у том правцу нема сумње да резултат неће изостати иако ће извесно бити потребно много напора за остварење (левичарског) сна о четвородневној радној недељи.