Култура
Писмо Андреа Малроа Народној библиотеци Србије: Посвета народу коме су култура и слобода једно
понедељак, 23. нов 2026, 09:00 -> 11:15
„Док су у најмрачнијим часовима минулога рата, после Варшаве, Ротердама и Данкерка, преостале земље предавале Тројном пакту своју судбину и своје територије, Београд се једног пролећног јутра хиљаду деветсто четрдесет прве – побунио. У часу кад се читав континент покорио сили, његов народ се определио за слободу. Одмазда која је уследила изазвана таквом непокорношћу имала је размере беснила. У првим сатима бомбардовања града, које је започело без објаве рата, збрисане су хиљаде људских живота, а с њима и Библиотека, темељна установа културе сваке нације“, стоји у писму које је Андре Малро 1975. године упутио управнику Народне библиотеке Србије, поклањајући јој, у знак сећања на 6. април 1941, рукопис једне од својих последњих књига. Малро је умро 23. новембра 1976. године. Уочи педесете годишњице његове смрти, подсећамо на овај гест француског писца.
Француски писац, револуционар, антифашиста и политичар Андре Малро (1901–1976) био је једна од најнеобичнијих личности европског XX века. У младости се у Индокини укључио у антиколонијални покрет, тридесетих година подржавао је комунисте и учествовао у Шпанском грађанском рату на страни републиканаца, а током Другог светског рата борио се у француском Покрету отпора. После рата постао је близак сарадник Шарла де Гола, а од 1959. до 1969. био је први министар културе Француске.
Светску књижевну славу стекао је романом Људска судбина (1933), за који је добио Гонкурову награду, а међу његовим значајнијим делима су и Освајачи, Краљевски пут, Нада, Гласови тишине, Метаморфоза богова и Антимемоари. Умро је 23. новембра 1976. године у Крејеу, недалеко од Париза, у 75. години живота.
Једна од последњих књига које је Малро објавио за живота била је Глава од опсидијана (1974), посвећена Паблу Пикасу и његовом делу. Она је, заједно са књигама Храстови које обарају, Лазар и Пролазни гости, ушла у састав дела Уже и мишеви (1976), другог тома Огледала лимба, великог аутобиографског циклуса започетог Антимемоарима (1967).
Годину и по дана пре смрти, 29. јуна 1975. године, Малро је рукопис ове књиге поклонио Народној библиотеци Србије, чија нова зграда је отворена две године раније, на годишњицу бомбардовања Београда 6. априла 1941. у коме је уништена стара зграда библиотеке на Косанчићевом венцу.
У пропратном писму управнику Народне библиотеке Србије, Андре Малро је написао:
Поштовани управниче,
Одазвавши се на позив Одбора за везу који је оформљен на Сорбони, уручио сам господину Живораду Стојковићу рукопис Главе од опсидијана, који вам је, зацело, већ стигао. Желео бих да вам у неколико речи образложим шта ме је на овај чин навело.
Док су у најмрачнијим часовима минулога рата, после Варшаве, Ротердама и Данкерка, преостале земље предавале Тројном пакту своју судбину и своје територије, Београд се једног пролећног јутра хиљаду деветсто четрдесет прве – побунио. У часу кад се читав континент покорио сили, његов народ се определио за слободу. Одмазда која је уследила, изазвана таквом непокорношћу, имала је размере беснила. У првим сатима бомбардовања града, које је започело без објаве рата, збрисане су хиљаде људских живота, а с њима и Библиотека, темељна установа културе сваке нације.
Управо у спомен на те догађаје одлучио сам да свој рукопис поверим Народној библиотеци Србије, која је данас, ево, обновљена. У судбини ваше Библиотеке видим судбину народа коме су култура и слобода једно.
Људско достојанство, које је одвајкада скупо коштало вашу земљу, и дан-данас представља надахнуће на којем почива ваша независност.
Молим вас, господине управниче, да примите изразе уважавања за вашу посвећеност независности, као и развоју Библиотеке, уз најбоље жеље за вас лично.
Андре Малро
____________
Писмо Андреа Малроа Народној бибиотеци Србије: