OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Европска криза

                    Зелени пророци нове религије хаоса: Како је левица прешла пун круг и себе угризла за реп štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Весна Кнежевић

                    субота, 16. јул 2022,  17:55 -> 21:40

                    Мала утеха је да ЕУ брод не тоне у тишини. Срећом, још Унија није Титаник, још се није ударило у ледени брег, иако се држи курс ка њему... А да су Зелени постали срце нове идеологије отвореног непријатељства према фактима, реалности, уопште науци као продукту Просветитељства, није ништа ново. Читав тај идеолошки корпус се данас, парадоксално, подиже из забрана хуманистичке левице, Зелени само предњаче. Ако запажање није ново, оно се свеједно ретко пробија на странице великих медија. Није ни лако ни популарно оптужити несумњиве носиоце напретка из последњих неколико стотина година да су се од авангарде развили у ситне загрижене диктаторе мисли.

                    У Европској унији је дошло до необичног трансфера моћи. Под притиском рата у Украјини, безбедност је добила апсолутни приоритет, али су нивои одлучивања испремештани као на надреалистичкој слици. Европски министар војске је шеф НАТО-а Јенс Столтенберг, чији кадровик седи у Вашингтону. Истовремено се у самој Унији питање војне безбедности решава кроз ресоре дипломатије и енергетике, али опет не на европском, већ на немачком националном нивоу, где воде министри Зелених Бербок и Хабек. Иако пун као кошница, Брисел је заправо празан. Да се пошаље писмо, вратило би се.

                    Управо постигнутим договором са Норвешком, Аустрија је осигурала своје потребе за гасом у идућој зими, пишу аустријски медији (15. јула). Истина, под једним условом: „ако ништа од тога не мора да дели са другима". Тиме је прст гурнут тачно где боли, у солидарност ЕУ типа, којом Брисел покрива све своје погрешне одлуке и неуспехе. Немa веће фројдовске омашке од наслова који каже: „Имамо ако никоме не дамо".

                    Звучи страшно: суседи ти се смрзавају, рецимо они на хладном Балтику, а газде испод Алпа не шаљу ни нарамак дрва, ни кошарицу угља, ни балон гаса. Звучи, али није, јер је то више наравоученије него себичност. Актуелна криза енергената је политички произведена, циљано изазвана управо од суседа на хладном северу, који су у њу добровољно ушли јер су унапред рачунали да ће њихова безбедност бити загарантована војно из Вашингтона, енергетски из Брисела, дипломатски из Берлина. Никад Балтик и Пољска не би тако бескомпромисно захтевали санкције против Москве да су веровали како ће се с последицама носити само у националним оквирима. 

                    Од избијања мигрантске кризе 2015, „солидарност" је постала уцењивачка реч. Са увођењем антируских санкција, поготово ових новијих од фебруара, уцењивачки потенцијал солидарности је порастао. Изговорена са смислом за политички моментум, солидарност више не означава помоћ жртвама поплаве или ватре, већ социјализацију сваке рискантне идеје која било коме унутар ЕУ падне на памет, под условом да има везе са одбраном европских вредности од руског илиберализма. Оно чему се присуствује је процес подруштвљења одговорности за одлуке високог хазардерства.  

                    Од велике хуманистичке антиратне идеје изнад које се уздиже ЕУ Исток је скројио камуфлажно одело. Да ће се рат водити до последњег Украјинца је познато, али да ће се водити до последњег радијатора у Европи, то је ново.

                    Стоицизам леденог радијатора

                    ЕУ почиње да личи на школски разред у излету преко литице. Главни редар који дежура са стране колоне и пази да неко не би постављао незгодна питања, можда распаковао сендвич пре провалије, немачки је министар привреде Роберт Хабек.

                    Прошлог петка је посетио Беч где је наступио заједно са домаћицом Леонором Гевеслер. Не домаћицом-хостесом, већ министарком енергетике. Неке речи се још нису семантички довољно разгазиле да понесу лакоћу фразе.

                    Двоје Зелених на челу националних енергетских ресора, два става. Она наивно забринута. Он сигуран у распону од зеленог комунисте до зеленог језуите, политичар који Немце води да пасу траву угажену око заједничких хала за грејање експресно пауперизованог становништва.

                    На почетку прес конференције разумевање и комплименти, након њих солидарност у смислу новоговора, као присилна партиципација у туђој тврдоглавости и неодговорности. Намера аустријске владе да штити грађане од несташица енергената, поскупљења и хладних станова, у принципу је у реду, каже Хабек. Али, додаје он, кад Беч разрађује механизам да се домаћинства, болнице, електране и остале стратешки важне гране заштите од несташица, то је криви пут. Он би истина био исправан кад би се радило о краткорочним поремећајима на тржишту, рецимо пар дана завлада нека олуја, симболичка, не права, радијатори се расхладе, топла вода пресуши, струје има па нема. У таквом случају би планови кратких брзих приоритета били од помоћи.

                    Сад долази права латентна порука коју је немачки зелени министар, философ по образовању, пренео аустријској зеленој министарки, политикологу по образовању: Не може то тако домаћински, мора оштро и тврдо!

                    Хабек: „Кратко и привремено није сценарио од кога ми тренутно полазимо. Напротив, рачунамо са дугим вишемесечним прекидима. Због тога и приватна домаћинства морају да дају свој допринос како би се спречио вишемесечни застој индустријске производње."

                    Преко Кадри Симсон, европске комесарке за енергетику и шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Хабек, прави шеф немачке владе овог тренутка, води Унију у пропаст. Ако Симсонова следи националну агенду, ако Лајенова следи америчку агенду, чију следи Хабек? Философску стоу можда, да се судбина мора прихватити опуштено, без обзира каква је?

                    Али то би значило да је русофобија судбина Европе, што је чисто расипништво хуманих ресурса с обе стране. Од 2008, кад је НАТО објавио да жели Украјину за члана, било је барем десетак озбиљнијих прилика да се са Москвом договори фер компромис.

                    На сваком раскршћу, Унија је скренула погрешно. Зато ће они који брзоплето помисле да су се некако снашли, као Аустрија, морати да дају онима који немају времена да се снађу, јер ратују. За солидарност типа тољаге побринуће се уредба о којој управо теку консултације у Бриселу.

                    Роберт Хабек - Касандра или Марта?

                    Мала утеха је да ЕУ брод не тоне у тишини. Срећом, још Унија није Титаник, још се није ударило у ледени брег, иако се држи курс ка њему.

                    Неки аустријски коментатори се хватају Хабекове бечке изјаве како је улога Немачке у томе да буде вођа у актуелној ситуацији. „Неопходно је да се Немачка европски ангажује и служећи води", гласи тачна Хабекова реченица. „Dienend führen" је незгодна фраза коју до пре неколико година не би изговорио ниједан немачки политичар, јер се у реакцијама конотира нацизам, те од идеолошки неутралне фразе о „водећој улози", на пример у производњи батерија и акумулатора, постаје историјски запоседнута меморија о Хитлеру, конкретном Фиреру који је запалио свет.  

                    Српски читалац би код те фразе, актуелно комбиноване са политички гураном „судбином" пре помислио на „Вођу" Радоја Домановића. Аустријски су се презнојили на „führen". Нико се међутим до сада није дохватио „служења" које Хабек обећава, а требало је. Коме то Немачка у партиципу „служи" док у активном глаголу „води"? Интересима Европљана или интересима Америке? Интересима Немаца или интересима балтичких нација и Пољске? Интересима украјинских власти које неће да преговарају с Москвом док не поврате све изгубљене територије, реалистично никад, или тек на крају новог Великог рата?

                    Најпознатија „слушкиња" у историји хришћанских култура, она чији симболизам и даље живи у свакој политичкој фрази о служењу вишим интересима и општем добру је Марта из новозаветне параболе о бетанијским сестрама Марији и Марти (Лука 10, 38-42).

                    Кад је Исус дошао у њихово село, Марта га је довела кући и као вредна пчелица отишла да спрема вечеру за госта. Марија је напротив села поред Исусових ногу и упијала сваку реч. Једног тренутка се Марта побунила. „О Господе", рекла је, „зар ти не смета да ме је моја сестра оставила саму да служим? Нареди јој да ми помогне!"

                    Даље сви знају како иде. Марта, Марта, без везе петљаш где не треба, одговорио јој је Исус и додао чувену реченицу „Марија је изабрала боље", која је постала камен темељац свих економских теорија о подели рада.

                    Хабек би сада да Немачка постане Марта. Да се жртвује и служи заједничким интересима, бдије док други спавају. Да понизно служи водећи и храбро води служећи. Потреба је ту, столица је празна, трубе политичког посланства одјекују. Домановићевим речником, дошло је време да се покаже ко вреди, а ко не, а не да се свака рђа размеће јунаштвом!

                    Једна ствар буни у том политичком месијанизму. Док се ЕУ на команду празни као велика исцрпљена батерија „Варта", Берлин би хтео да буде њена Марта. Да ли је могло да се изабере нешто боље, неки паметнији циљ? Ако Марта не зна, можда би се Марија сетила?

                    Сасвим запањујуће, Хабек у медијима немачког говорног подручја није зарадио надимак Марте, већ „симпатичне Касандре". Зашто се потеже паралела са тројанском принцезом Касандром која је била обдарена видовитошћу нејасно је, а тамо где јесте, боље да није. Касандрине визије су биле проклетство, не поклон. Она никад није видела ништа добро, само смрт, крв и пропаст. Прорекла је пад Троје, знала је да ће њена породица бити убијена или одведена у ропство, видела је убиство освајача Агамемнона и властиту смрт од руке његове краљице Клитемнестре.

                    Шта би сад било симпатично у Хабековој „видовитости": да најпре Немцима, а онда предано служећи Европљанима и свима осталим наметне хладну и гладну зиму? То да кад прориче пропаст добро изгледа, свеж леп дечко у политици уморних, згужваних и рашчупаних? Тек да се зна, Касандра је била још лепша, и сам бог Аполон се заљубио у њу, али је свеједно у митологији остала застрашујућа фигура.

                    Осим обичног додворавања, само још једно објашњење постоји за метафору с Касандром: Европа се нашла на почетку неке нове страшне религије која захтева понизност у свесно произведеном сиромаштву. Немачки Зелени су њени први пророци.

                    Читаве генерације Европљана (да, мисли се и на Србе), сламале су се од посла да би они и њихова деца живели боље. Сад све чека супротан пут, тежак рад и труд да би се живело горе, онако како налаже идеологија симпатичне Касандре.

                    „Кад се идеологија судари са чињеницама"

                    Да су Зелени постали срце нове идеологије отвореног непријатељства према фактима, реалности, уопште науци као продукту Просветитељства, није ништа ново. Читав тај идеолошки корпус се данас, парадоксално, подиже из забрана хуманистичке левице, Зелени само предњаче.

                    Ако запажање није ново, оно се свеједно ретко пробија на странице великих медија. Није ни лако ни популарно оптужити несумњиве носиоце напретка из последњих неколико стотина година да су се од авангарде развили у ситне загрижене диктаторе мисли.

                    Један од оних који се усуђује, иако то што каже остаје без јавног ефекта је Јозеф Уршиц, економски коментатор аустријског дневника Ди Пресе. У тексту под насловом „Кад се идеологија судари са чињеницама" (15. јуна) Уршиц описује процес назадовања на очи савременика. Неоспорно је, каже, да су идеологије одувек покушавале да кроје факте, али сад је невоља јер је „непријатељски однос према науци освојио фиксно место у самом научном погону". Наука може да се носи са спољним, али не и са унутрашњим непријатељима, велика истина!

                    Уршиц: „Пре две седмице је берлински Хумболт универзитет избацио из програма предавање једне биолошкиње, зато што се у њему тврдило да са становишта репродукције врста постоје само два пола: мушки и женски. Код највећег броја сисаваца репродукција се обавља на бази мушког спермија и женске јајне ћелије. Е сад, то је наравно међу еволуционим биолозима консензус, да не кажемо откривање топле воде, али за невољу не одговара представама woke зелене родне теорије. А она на високим школама очигледно осваја монопол у продукцији знања базираног на фактима. Интересантно - пре су универзитети били места интензивног академског дискурса, данас су центри левичарске cancel culture, која идеологију ставља испред чињеница. Ту се не стаје. Представа да чињенице морају да се покоре идеологији, а не обрнуто, све се више шири из академског погона и у политику."

                    Након што је описао контекст, Уршиц се хвата немачких Зелених као политичке снаге за тероризовање чињеница: „Немачки Зелени су смислили један појам за идеолошку контролу факата, „на понуду оријентисана енергетска политика" (angebotsorientierte). Преведено на немачки то значи кад струје има, онда је има, кад је нема, онда је нема и то је то. Прилагодите се и готово! (...) Иначе прилично приземљен, немачки вицеканцелар Роберт Хабек је недавно испалио памћења вредну тезу типа 'идеологија побеђује чињенице'. Нуклеарне електране, изјавио је Хабек, не треба нико, 'зато што ми имамо кризу грејања, не кризу струје'. Стварно...? Чак невезано с тим да се 13 процената струје за немачка домаћинстава, зими значајно више, добија из гаса, питање је да ли зна шта је рекао? Кад идуће зиме пресуши довод гаса из Русије и у свакој соби прораде скоро распродане електричне пећи, кад се мреже сруше, најкасније тада ће и идеолошки вођени политичари схватити тајну везу која постоји између грејања и струје."                    

                    Да више ниси никог убио на тако страшан начин!

                    Политика вредности исцрпљује. Зато су се с две стране Атлантика развила два модуса за једну исту ствар: Политика ЕУ уништава Европљане. Политика Сједињених Америчких Држава уништава Европљане. Цена је другачија, јер ЕУ експериментише на властитом месу, Сједињене Државе на туђем.

                    На пример, председник Бајден је врло прагматично отишао у посету Саудијској Арабији иако америчка администрација нема сумњу, више пута јавно изнесену, да је лично принц Мохамед бин Салман, практично инокосни орган који влада земљом, пре четири године дао налог за убиство новинара Кашогија и млевење његових земних остатака.

                    Како му Ријад треба у парирању нафтној политици Русије и Ирана, Бајден је спустио главу и отишао принцу на ноге. Али, пишу медији немачког говорног подручја, Бајден је ипак демонстрирао снагу принципа кад је Бин Салмана „јасно опоменуо како би још једно такво страховито убиство као оно над Кашогијем имало за последицу оштру реакцију Американаца" (ORF).

                    Сад си тако убио и с тим је готово. Следећи пут с више хуманизма, please!  

                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Друштво
                    Нова опсерваторија „Вера К. Рубин“ у Чилеу: Чудесне слике (не)видљивог свемира
                    Пише:  Саша Марковић
                    Нова опсерваторија „Вера К. Рубин“ у Чилеу: Чудесне слике (не)видљивог свемира
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Пише:  Бранислав Ђорђевић
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Спорт
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.