OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    МИКОНИЗАЦИЈА КИКЛАДА

                    Киклади као туристички Мекдоналдс: Је ли Миконос што је некад био?

                    Пише:  Франко Белмонте

                    понедељак, 27. јун 2022,  09:13 -> 21:40

                    Киклади су на аутопуту да постану жртва властитог успеха и претворе се у супротност онога што су били за генерације, још од касних шездесетих година прошлога века, када су припадници хипи покрета, натуристи и геј популација открили чари јужног Егеја. Нова тенденција која се наслућивала непосредно пре пандемије, добила је овог лета потврду: Киклади нису више уточиште, као некада за одређене категорије путника, већ нова врста туристичког луна парка у којем се за седам до десет дана обиђу највећи и најлепши кикладски бисери, трчећи из једне у другу луку, од Миконоса до Санторинија или обратно.

                    Миконос одавно није искључиво LGBTQ острво, Санторини је сваки дан изложен најездама туриста са крузера који попут скакаваца протутње острвом у пар сати, Парос је сваке сезоне све ближи Миконосу и поред тога што су се у Параикији и Науси клели да не желе да буду „Миконос за мало мање богате". Наксос се из године у годину мења брзином светлости, све је више вила, апартмана и хотела и све су скупљи, а клијентела млађа. Иос и Милос се такође прилагођавају. Истина из различитих перспектива: Иос је од старта био острво за младе док је Милос био медитерански угао за паровe и једино кикладско острво где су грчки туристи били релативна већина.

                    Захваљујући међународним аеродромима на Миконосу и Санторинију, нискoбуџетиним авио компанијама и интернет порталима за рентирање смештаја, укључујући и приватни, довољно је мало времена, виспрености и кредитна картице да се у самосталном аранжману организује „крстарење" по Кикладским острвима.

                    Дилема је само да ли да се крене од острва забаве и лудовања или острва са најлепшим панорамама и заласком Сунца. Маршрута је иста, мења се само смер, у зависности да ли се креће са Миконоса или Санторинија. Парос, Наксос и Иос су, више мање, обавезне пролазне станице док су Мали Киклади, Сифнос и Милос варијанте на тему.

                    Миконос и Санторини су већ дуго времена били синоними за Кикладе, док су широј публици тек однедавно почела да буду фамилијарна и имена других острва, од Пароса и Наксоса преко Сифиноса и Малих Киклада до Иоса и Милоса.

                    Пробај и бежи

                    У јужноегејском архипелагу нису само плаже, море и провод једини магнет за туристе. У том џепу Медитерана се налази Аполоново родно место, Хомеров гроб, свето острво Делос, најстарија хришћанска црква у Грчкој коју је подигла мајка Константина Великог, млетачки дворци и куле, ветрењаче и мермер од којег је направљен и Соломонов храм и Наполеонов гроб, угашени вулкани и заласци Сунца који више нису искључива специјалност Санторинија.

                    Миконос је у последње три деценије постао икона Киклада, синоним за провод, сексуалне слободе и папрене рачуне за лежаљке и аперитиве на монденским плажама. Може се рећи и да је Миконос постао жртва наметнутог имиџа и да је изгубио део шарма због којег је постао планетарно познат. Готово комплетан бизнис је прешао у руке особа које нису са острва, што је значајно допринело индустријализацији туризма и максималној експлоатацији свих могућих ресурса за повећавање профита.

                    Слична ситуација је и на Санторинију, док су, рецимо, сасвим различите прилике на Наксосу, Паросу и Милосу, где домаће становништво држи у својим рукама највећи део смештајних капацитета, плаже, ресторане, супермеркате, пекаре, бензинске пумпе, рент-а-кар.

                    То је допринело да се креирају различите клијентеле дајући Кикладима посебну драж јер су на релативно малом простору коегзистирале различите типологије туризма, од тоталног релаксирања и мира на Наксосу где нису желели да асфалтирају путеве до најлепших плажа како би задржали рурални амбијент, до хиперурбанизованог Санторинија или Миконоса на којем журке трају 24 сата дневно.

                    Међутим, популарност Киклада не доноси само корист туристичком бизнису и локалним заједницама, иза се крију и колатерални негативни ефекти, почев од све јачег порива да се крене стазама Миконоса. Киклађанима се не свиђа у шта се претворио Миконос, али их веома привлачи економска страна медаље и могућност да и они имају користи од његове славе.

                    Јужноегејски архипелаг се мења таквом брзином да би врло лако могао да изгуби своје традиционалне госте без гаранција да ће нови, фокусирани на фотографисање и објављивање на друштвеним мрежама сваког делића одмора, и даље долазити. Поготово када Киклади изађу из фокуса, као и све моде које пролазе.

                    Од дестинације за туристе са рафинисаном оријентацијом и тзв. slow туризма, Киклади се трансформишу у дестинацију коју Италијани дефинишу mordi e fuggi , у слободном преводу „пробај и бежи", или што би Енглези рекли hit and run. Попут Италије која је већ деценијама мета посетилаца који у једној недељи желе да виде Рим, Фиренцу, Венецију и на крају Милано или Доломите, тако је постала мода и прављења круга по Кикладима.

                    Скакању с острва на острво су допринели системи резервисања приватног смештаја преко интернета, експоненцијални раст нових структура и прилагођавање хотелијера на нове услове. Само од половине јула до краја августа постоје рестрикције за резервисања смештаја: углавном се не може блокирати соба за мање од три или четири дана.

                    Туристички „Мек"

                    Неколико фактора је допринело да Киклади постану нека врста новог туристичког „Мекдоналдса". Пре свих, огромна популарност Миконоса и Санторинија као главних атракција, затим терористички напади у јужномедитеранским земљама и на егзотичним дестинацијама које су преусмерили фокус на Грчку као сигурну дестинацију, и експоненцијални раст структура за издавања, а не треба потценити и колатерални ефекат пандемије, односно да је ово прво лето, условно речено, регуларно за туризам после пандемије и многи су жељни да надокнаде пропуштено.

                    Такође, острва су врло добро повезана трајектима или брзим бродовима, како међусобно тако и са Атином, што додатно олакшава и поспешује туризма за једну или две ноћи на једном месту.

                    Хотелски менаџер Макис Данас који је већ годинама у бизнису на Кикладама нам каже да је нова мода остајања по једну или две ноћи на једном острву била везана искључиво за део америчких и канадских туриста у прошлости, то јест људи који ретко долазе у Европу и онда када дођу желе да виде што је могуће више за што краће време.

                    „Новина је да су Европљани, посебно Французи, Скандинавци и Британци, почели да круже по острвима, остајући по дан-два", сматра Макис. „Томе је допринела и промена старосне структуре гостију. Сада и у јуну имамо релативно млађе госте, не рачунајући Миконос који је увек био прича за себе и Санторини који је по антономазији био место за пар дана. На кратак рок, нарочито у овом периоду после проблема у претходне две сезоне, тај вид туризма доноси позитивне ефекте, али на средњи и дуги рок имаћемо више штете него користи. Италија је пример да туризам mordi e fuggi није најсрећније решење."

                    Костас Фарконес има ланац рент-а-кар агенција на Кикладима и у новој моди види више прилику да се профитира, поготово после две сезоне испод просека због пандемије, него негативних колатералних ефеката. Његово размишљање се базира, када је његова активност у питању, на великим бројевима: што је више људи, па макар и на дан два, веће су шансе за изнајмљивање скутера, квадова, аутомобила и других превозних средстава.

                    Фарконес види већи проблем у такозваној „миконизацији" Киклада: „Већа опасност од туризма hit and run је оно што ја зовем миконизација, односно да се сва острва претворе у неку врсту великих дискотека отворених 24 сата дневно. Поједина острва, попут највећег Наксоса, одолевала су, до сада, таквом сценарију, али се бојим да у трци за зарадом и профитирању на уложеном новцу, тај сценарио постаје могућ".

                    Кристос Куфопулос је недавно завршио Туристички факултет и одлучио је да се пресели на Кикладе и он нам указују на другу страну медаље феномена: проблем смештаја за људе који живе на острву и сезонске раднике: „Чак и на великим острвима, који су имали значајну популацију и пре туристичког бума, веома је тешко пронаћи стан за изнајмљивање, док су цене некретнина толико скочиле да је куповина готово немогућа. Практично, од јуна до септембра сви изнајмљују станове само туристима, тако смо сковали нови израз 'наставничка рента', у смислу да је могуће узети у најам стан само док траје школска година. То значајно утиче на квалитет услуге јер није могуће запослити довољан број радника ако не можете да им обезбедите смештај".

                    По Куфопулосу, феномен летећих туриста ће постати још израженији како буде пролазило време, посебно ако изостанак туриста из појединих земаља, попут Русије, постане хроничан. Истина, реч је углавном о елитном туризму, али он производи тзв. домино ефекат, који има последице и на друге категорије.

                    Нова туристичка филозофија

                    Архипелаг у јужном делу Егејског мора је од касних шездесетих година, када су га „открила" тзв. деца цвећа, геј популација, нудисти и љубитељи спорог и дугог одмора, поготово у месецима пре и после врха сезоне у јулу и августу, био последња оаза у Медитарнском мору где путник намерник није био клијент кога треба опељешити. Наравно, Миконос и Санторини су били изузеци који потврђују правило.

                    Непријатно изненађење које је сачекало ове године јунске посетиоце мање познатих кикладских острва, поред повећања цена, јесу нова правила на плажама која су у претходним годинама важила само за јул и август. Наиме, на Наксосу и Милосу, па и на Паросу, било је уобичајено да се у јуну сунцобран и лежаљке добијају уз конзумацију, без обзира да ли се ради о пићу или храни, и без минималног лимита. Од ове године је потребно издвојити од 20 до 50 евра, мада има и оних који су пронашли средње решење постављајући као доњи лимит конзумације 20 или 30 евра за добијање гратис повлашћеног места на плажи.

                    Ипак, највидљивија негативна промена на Кикладима за коју није одговоран само нови вид туризма „пробај и бежи" јесте промена односа према гостима и примена пословне филозофије „дати што мање, узети што више". Њу могу да примете само дугогодишњи посетиоци који памте времена када је све било постављено и уређено тако да желите да се вратите и следећег лета.

                    Проблем је њихов: као јагоде које настављају да једу иако већ деценијама немају укус, сећајући се њихове сласти из детињства, тако ће наставити да долазе на Кикладе надајући се атмосфери због које су заволели Кикладе. За туристе у новом руху је довољно да су се сликали и да су сликали. Они ионако не знају прави укус јагода и какви су Киклади били некада.

                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Друштво
                    Нова опсерваторија „Вера К. Рубин“ у Чилеу: Чудесне слике (не)видљивог свемира
                    Пише:  Саша Марковић
                    Нова опсерваторија „Вера К. Рубин“ у Чилеу: Чудесне слике (не)видљивог свемира
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Пише:  Бранислав Ђорђевић
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Спорт
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.