OKO
  • Вести
  • Спорт
  • Мундијал 2026
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Сећање на фудбалску легенду

                    Момчило Моца Вукотић, најомиљенији играч Партизана икада: Љубимац и Душка Радовића štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Јово Вуковић

                    петак, 02. дец 2022,  08:08 -> 22:04

                    По ретком играчком умећу и спортском витештву, Моца Вукотић ће остати упамћен као легенда српског и југословенског фудбала, али, пре свега, као симбол верности његовом Партизану. „Био је најомиљенији играч Партизана икада", рекао је за њега Милутин Шошкић.

                    Пре годину дана, 3. децембра 2021, заувек смо се опростили од фудбалског великана Момчила Моце Вукотића, за ког је давно написано да би имао звање велемајстора да у најпопуларнијем спорту, као у шаху, постоји таква титула. По ретком играчком умећу и спортском витештву, Моца ће остати упамћен као легенда српског и југословенског фудбала, али, пре свега, као симбол верности његовом Партизану, у ком је, како једном рече Милутин Шошкић, „био најомиљенији играч икада".

                    „Њега су сви волели и зато није чудо да је наш Партизан, кад га је Моца предводио, придобио највише навијача", казао је Шоле, некадашњи „голман света".  

                    Црно-бели дрес

                    Имао је 12 година кад га је отац Александар, партизан из славне Прве пролетерске бригаде, заљубљен у играчко мајсторство Милоша и Бобека, повео на фудбалско јутрење на Стадион ЈНА, да провери реалност личне жеље да му наследник понесе црно-бели дрес, који је волео као и своју официрску униформу. Био је бескрајно срећан кад му је тренер Партизанових пионира Бруно Белин, бивши репрезентативац, рекао да његов син „има оно нешто" што обећава да ће постати добар фудбалер.

                    Такву оцену мали Моца је чуо и нешто касније, и то од фудбалских учитеља из Црвене звезде, који су га запазили на једном турниру београдских основних школа и позвали да дође код њих. Кад се тиме похвалио оцу, добио је одговор који никада није заборавио: „Ако одеш тамо, кући не мораш да се враћаш."

                    Разумео је поруку, па епизоду са позивом звездаша више није помињао.

                    Учио је од најбољих: од тренера, некадашњих репрезентативаца, и чувене генерације „Партизанових беба", коју је гледао на тренинзима и утакмицама. Да ће постати прави фудбалер понадао се кад су почели да га пореде са репрезентативцем Владицом Ковачевићем, „пословођом" шампионског састава црно-белих, маштовитим градитељом игре и голгетером. Били су слични по грађи - онижи, и врло „јаки" на лопти, што је значило добри техничари.

                    „Пријало ми је поређење са Владицом, он је био раритет, а не фудбалска конфекција", рекао ми је док сам писао књигу о њему, под насловом Моца.

                    Кад поменух књигу, да кажем да сам Моцин пристанак да је напишем добио прихвативши његов строги услов - да у књизи не буде вређања или омаловажавања његових спортских ривала. „То су све моји пријатељи", нагласио је.  

                    Антизвезда

                    На пут фудбалске славе Моца је закорачио као осамнаестогодишњак, кад је прикључен првом тиму на чијем је челу био Стјепан Бобек, играчка па тренерска звезда црно-белих. Није играо пуно, али је научио много. Што од тренера што од неколико саиграча који су „у ногама" имали и финале Купа европских шампиона.

                    Тада је разрешио и дуго присутну животну дилему - школа или фудбал? Моца „вуковац" предност је дао Моци перспективном фудбалеру. Кајање због тога, срећом, никад није стигло. 

                    У двадесетим годинама Момчило Вукотић је постао ослонац и капитен Партизана, репрезентативац, интернационалац у француском Бордоу, супруг, отац два сина, цењен и као спортиста и као човек. Касније је био директор црно-белих, тренер, челник Омладинске школе, годинама једне од најбољих у Европи.

                    Током играчке каријере са Партизаном је освојио три шампионске титуле у првенствима Југославије, а као тренер Куп на који су црно-бели чекали пуне 32 године. Као фудбалски стручњак радио је у Грчкој, Румунији и на Кипру, где је водио и државну репрезентацију. На „Рајском острву" штампа је писала: „Вукотић - странац, а наш". 

                    „Моца је људина каква се ретко рађа", описао га је Миљан Миљанић, док је његов сплитски колега Анте Младинић говорио да је Момчило Вукотић „фудбалско суво злато". Познати спортски новинар Владанко Стојаковић, као особено признање асу црно-белих, изговорио је реченицу: „Моца је био врхунски фудбалски мајстор, али увек скроман, антизвезда".  

                    Залепити лопту за копачку

                    Осим „гробара" који су га обожавали, Моцу су, због маштовите игре и фер плеја, веома ценили играчи и навијачи других клубова као и новинари. Његови фанови и пријатељи били су и људи из света уметности - Душан Ковачевић, Бора Тодоровић, Бата Стојковић, Раде Шербеџија, Петар Божовић, Емир Кустурица, музичари Влада и Бајка... Био је љубимац Душка Радовића, за ког се није знало да ли је већи песник или партизановац. Доказ томе су и следећи Радовићеви стихови:

                    Моца игра и главом и телом
                    нема равног овом нашем дечку
                    лупи лопту оним челом умним
                    и смести је где треба - под пречку.

                    Играч ког је он највише ценио био је Јохан Кројф, холандски мршавко увек укључен у струју високог напона. Међу тренерима најбољим је сматрао Младинића, али је Милош Милутиновић био његов - најдражи учитељ. „Зато што никада није имао држање које је 'говорило' да је био великo фудбалскo име, по многима и највеће у историји југословенског фудбала", објаснио је Моца. 

                    Према врло раширеном уверењу, Момчила Вукотића су недовољно уважавали само селектори репрезентације Југославије. Доживео је судбину Моке Славнића у кошарци и фудбалског колеге Слободана Сантрача, чији несумњиви квалитети нису „оверени" већим бројем наступа за најбољи национални састав.

                    Невероватно звучи податак да је Моца уписао само 14 наступа за државни тим и постигао свега четири гола. Један од тих погодака има посебну вредност: реч је о голу из двадесете секунде меча са Велсом, одиграног 1974. године, који је још „најбржи" у историји репрезентације Југославије, па и њене наследнице, националне селекције Србије. 

                    Заштитни знак Моцине игре био је неухватљиви дриблинг чија је суштина била у муњевитом мењању правца кретања и „лепљењу" лопте за врх копачке одакле му је ривали нису могли скинути. По томе му је данас сличан Меси, с том разликом што је омалени Аргентинац левак. 

                    Две Моцине куће

                    Осим фудбалских вредности, Моцу су красиле и најлепше људске особине - искреност, поштење, пожртвованост, дружељубивост, спремност да помогне. 

                    „Био је прави пријатељ и прави капитен", каже његов дугогодишњи саиграч у Партизану Никица Клинчарски. „Кад сам из Берова у Македонији дошао међу црно-беле, Моца ме је прихватио као пријатељ и брат."

                    А Вукотићеву ретку приврженост породици, Душан Ковачевић је овако описао: „Моца има две куће - дом своје породице и Партизанов дом на Топчидерском брду. Ако није ни у једној од те две куће, онда је сигурно на путу између њих". 

                    Мање је познато да се Моца потврдио и као врло даровит сликар. Тиме је верификована тврдња астролога да рођени у знаку Близанаца - што је и његов хороскопски знак - имају дара за широк спектар активности, од спорта до уметности. 

                    После Моцине смрти, чуло се да црно-бели планирају да свом стадиону или бар некој трибини на њему дају име Момчила Вукотића. Та идеја, иако одмах подржана од бивших и садашњих играча и, наравно, навијача још, нажалост, није реализована. 

                    Свет
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Пише:  Горан Николић
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Свеједно да ли је мачка црна или бела: Првих сто година Комунистичке партије Кине
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Свеједно да ли је мачка црна или бела: Првих сто година Комунистичке партије Кине
                    Има ли пилота у Берлину: Сви неуспеси владе Фридриха Мерца у првој години на власти
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Има ли пилота у Берлину: Сви неуспеси владе Фридриха Мерца у првој години на власти
                    Друштво
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Пише:  Иван Радановић
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Пише:  Саша Марковић
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Утицај первитина, морфијума, опијума и кокаина на расуђивање Адолфа Хитлера: Др Морел и Пацијент А
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Утицај первитина, морфијума, опијума и кокаина на расуђивање Адолфа Хитлера: Др Морел и Пацијент А
                    Стрес као најгори човеков пријатељ: Кад живот искочи из шина
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Стрес као најгори човеков пријатељ: Кад живот искочи из шина
                    Економија
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Уска грла светске економије: Мореузи као геополитичко оружје
                    Пише:  Горан Николић
                    Уска грла светске економије: Мореузи као геополитичко оружје
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Пише:  Аница Телесковић
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Историја
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Извештаји из Шпанског грађанског рата, деведесет година касније: Дедијер и Црњански као ратни репортери
                    Пише:  Вуле Журић
                    Извештаји из Шпанског грађанског рата, деведесет година касније: Дедијер и Црњански као ратни репортери
                    Култура
                    Сећање на Бору Тодоровића, глумчину: Један од добрих духова града Београда
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на Бору Тодоровића, глумчину: Један од добрих духова града Београда
                    Живот, литература: Киш, силуета с оне стране...
                    Пише:  Станко Церовић
                    Живот, литература: Киш, силуета с оне стране...
                    Горан међу нама, наш Неруда и наш Хикмет: Станац камен у времену превртљивих људи
                    Пише:  Чедомир Вишњић
                    Горан међу нама, наш Неруда и наш Хикмет: Станац камен у времену превртљивих људи
                    Монографија и филм о Горанки Матић: Њене фотографије су једини доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Пише:  Борис Миљковић
                    Монографија и филм о Горанки Матић: Њене фотографије су једини доказ да је тај свет једном заиста и постојао
                    Музика
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Пише:  Жикица Симић
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Сто година Мајлса Дејвиса: Мистерија београдског аплауза и Мајлсова деца
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Сто година Мајлса Дејвиса: Мистерија београдског аплауза и Мајлсова деца
                    Роберту Цимерману, уместо честитке за 85. рођендан: И Семјуел Бекет је волео Дилана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Роберту Цимерману, уместо честитке за 85. рођендан: И Семјуел Бекет је волео Дилана
                    Косовo у гласу Јордана Николића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Косовo у гласу Јордана Николића
                    Спорт
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    То више није та игра: О досадним утакмицама и екстремној комерцијализацији фудбала
                    Пише:  Бранко Милановић
                    То више није та игра:  О досадним утакмицама и екстремној комерцијализацији фудбала
                    Фудбал по Пјеру Паолу Пазолинију: Навијање је дечија болест која траје до краја живота
                    Пише:  Вуле Журић
                    Фудбал по Пјеру Паолу Пазолинију: Навијање је дечија болест која траје до краја живота
                    Индијски фудбал са копачкама и без њих: Последице давног пораза у мечу са Југославијом од 10:1
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Индијски фудбал са копачкама и без њих: Последице давног пораза у мечу са Југославијом од 10:1
                    Лектира
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Пише:  Станко Церовић
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Пише:  Радосав Пушић
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.