OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Сећање на фудбалску легенду

                    Момчило Моца Вукотић, најомиљенији играч Партизана икада: Љубимац и Душка Радовића štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Јово Вуковић

                    петак, 02. дец 2022,  08:08 -> 22:04

                    По ретком играчком умећу и спортском витештву, Моца Вукотић ће остати упамћен као легенда српског и југословенског фудбала, али, пре свега, као симбол верности његовом Партизану. „Био је најомиљенији играч Партизана икада", рекао је за њега Милутин Шошкић.

                    Пре годину дана, 3. децембра 2021, заувек смо се опростили од фудбалског великана Момчила Моце Вукотића, за ког је давно написано да би имао звање велемајстора да у најпопуларнијем спорту, као у шаху, постоји таква титула. По ретком играчком умећу и спортском витештву, Моца ће остати упамћен као легенда српског и југословенског фудбала, али, пре свега, као симбол верности његовом Партизану, у ком је, како једном рече Милутин Шошкић, „био најомиљенији играч икада".

                    „Њега су сви волели и зато није чудо да је наш Партизан, кад га је Моца предводио, придобио највише навијача", казао је Шоле, некадашњи „голман света".  

                    Црно-бели дрес

                    Имао је 12 година кад га је отац Александар, партизан из славне Прве пролетерске бригаде, заљубљен у играчко мајсторство Милоша и Бобека, повео на фудбалско јутрење на Стадион ЈНА, да провери реалност личне жеље да му наследник понесе црно-бели дрес, који је волео као и своју официрску униформу. Био је бескрајно срећан кад му је тренер Партизанових пионира Бруно Белин, бивши репрезентативац, рекао да његов син „има оно нешто" што обећава да ће постати добар фудбалер.

                    Такву оцену мали Моца је чуо и нешто касније, и то од фудбалских учитеља из Црвене звезде, који су га запазили на једном турниру београдских основних школа и позвали да дође код њих. Кад се тиме похвалио оцу, добио је одговор који никада није заборавио: „Ако одеш тамо, кући не мораш да се враћаш."

                    Разумео је поруку, па епизоду са позивом звездаша више није помињао.

                    Учио је од најбољих: од тренера, некадашњих репрезентативаца, и чувене генерације „Партизанових беба", коју је гледао на тренинзима и утакмицама. Да ће постати прави фудбалер понадао се кад су почели да га пореде са репрезентативцем Владицом Ковачевићем, „пословођом" шампионског састава црно-белих, маштовитим градитељом игре и голгетером. Били су слични по грађи - онижи, и врло „јаки" на лопти, што је значило добри техничари.

                    „Пријало ми је поређење са Владицом, он је био раритет, а не фудбалска конфекција", рекао ми је док сам писао књигу о њему, под насловом Моца.

                    Кад поменух књигу, да кажем да сам Моцин пристанак да је напишем добио прихвативши његов строги услов - да у књизи не буде вређања или омаловажавања његових спортских ривала. „То су све моји пријатељи", нагласио је.  

                    Антизвезда

                    На пут фудбалске славе Моца је закорачио као осамнаестогодишњак, кад је прикључен првом тиму на чијем је челу био Стјепан Бобек, играчка па тренерска звезда црно-белих. Није играо пуно, али је научио много. Што од тренера што од неколико саиграча који су „у ногама" имали и финале Купа европских шампиона.

                    Тада је разрешио и дуго присутну животну дилему - школа или фудбал? Моца „вуковац" предност је дао Моци перспективном фудбалеру. Кајање због тога, срећом, никад није стигло. 

                    У двадесетим годинама Момчило Вукотић је постао ослонац и капитен Партизана, репрезентативац, интернационалац у француском Бордоу, супруг, отац два сина, цењен и као спортиста и као човек. Касније је био директор црно-белих, тренер, челник Омладинске школе, годинама једне од најбољих у Европи.

                    Током играчке каријере са Партизаном је освојио три шампионске титуле у првенствима Југославије, а као тренер Куп на који су црно-бели чекали пуне 32 године. Као фудбалски стручњак радио је у Грчкој, Румунији и на Кипру, где је водио и државну репрезентацију. На „Рајском острву" штампа је писала: „Вукотић - странац, а наш". 

                    „Моца је људина каква се ретко рађа", описао га је Миљан Миљанић, док је његов сплитски колега Анте Младинић говорио да је Момчило Вукотић „фудбалско суво злато". Познати спортски новинар Владанко Стојаковић, као особено признање асу црно-белих, изговорио је реченицу: „Моца је био врхунски фудбалски мајстор, али увек скроман, антизвезда".  

                    Залепити лопту за копачку

                    Осим „гробара" који су га обожавали, Моцу су, због маштовите игре и фер плеја, веома ценили играчи и навијачи других клубова као и новинари. Његови фанови и пријатељи били су и људи из света уметности - Душан Ковачевић, Бора Тодоровић, Бата Стојковић, Раде Шербеџија, Петар Божовић, Емир Кустурица, музичари Влада и Бајка... Био је љубимац Душка Радовића, за ког се није знало да ли је већи песник или партизановац. Доказ томе су и следећи Радовићеви стихови:

                    Моца игра и главом и телом
                    нема равног овом нашем дечку
                    лупи лопту оним челом умним
                    и смести је где треба - под пречку.

                    Играч ког је он највише ценио био је Јохан Кројф, холандски мршавко увек укључен у струју високог напона. Међу тренерима најбољим је сматрао Младинића, али је Милош Милутиновић био његов - најдражи учитељ. „Зато што никада није имао држање које је 'говорило' да је био великo фудбалскo име, по многима и највеће у историји југословенског фудбала", објаснио је Моца. 

                    Према врло раширеном уверењу, Момчила Вукотића су недовољно уважавали само селектори репрезентације Југославије. Доживео је судбину Моке Славнића у кошарци и фудбалског колеге Слободана Сантрача, чији несумњиви квалитети нису „оверени" већим бројем наступа за најбољи национални састав.

                    Невероватно звучи податак да је Моца уписао само 14 наступа за државни тим и постигао свега четири гола. Један од тих погодака има посебну вредност: реч је о голу из двадесете секунде меча са Велсом, одиграног 1974. године, који је још „најбржи" у историји репрезентације Југославије, па и њене наследнице, националне селекције Србије. 

                    Заштитни знак Моцине игре био је неухватљиви дриблинг чија је суштина била у муњевитом мењању правца кретања и „лепљењу" лопте за врх копачке одакле му је ривали нису могли скинути. По томе му је данас сличан Меси, с том разликом што је омалени Аргентинац левак. 

                    Две Моцине куће

                    Осим фудбалских вредности, Моцу су красиле и најлепше људске особине - искреност, поштење, пожртвованост, дружељубивост, спремност да помогне. 

                    „Био је прави пријатељ и прави капитен", каже његов дугогодишњи саиграч у Партизану Никица Клинчарски. „Кад сам из Берова у Македонији дошао међу црно-беле, Моца ме је прихватио као пријатељ и брат."

                    А Вукотићеву ретку приврженост породици, Душан Ковачевић је овако описао: „Моца има две куће - дом своје породице и Партизанов дом на Топчидерском брду. Ако није ни у једној од те две куће, онда је сигурно на путу између њих". 

                    Мање је познато да се Моца потврдио и као врло даровит сликар. Тиме је верификована тврдња астролога да рођени у знаку Близанаца - што је и његов хороскопски знак - имају дара за широк спектар активности, од спорта до уметности. 

                    После Моцине смрти, чуло се да црно-бели планирају да свом стадиону или бар некој трибини на њему дају име Момчила Вукотића. Та идеја, иако одмах подржана од бивших и садашњих играча и, наравно, навијача још, нажалост, није реализована. 

                    Свет
                    Како је неолиберализам створио Сија, Путина и Трампа: Успон Азије и корени велике глобалне трансформације
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Како је неолиберализам створио Сија, Путина и Трампа: Успон Азије и корени велике глобалне трансформације
                    Опомињући глас Кристин Лагард у све луђем свету: Уочи највеће енергетске кризе с којом се свет суочио
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Опомињући глас Кристин Лагард у све луђем свету: Уочи највеће енергетске кризе с којом се свет суочио
                    Да ли је Андропов могао да постане совјетски Денг: Раскрсница на којој је СССР криво скренуо
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Да ли је Андропов могао да постане совјетски Денг: Раскрсница на којој је СССР криво скренуо
                    Америка против Ирана од Мосадека до Хомеинија: Технике државних удара и концесије на нафту
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Америка против Ирана од Мосадека до Хомеинија: Технике државних удара  и концесије на нафту
                    Друштво
                    Потрага за изгубљеним Санџаком: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Потрага за изгубљеним Санџаком: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Поглед на скривену страну Месеца: Досадашњи домети и будући изгледи свемирске мисије „Артемис“
                    Пише:  Саша Марковић
                    Поглед на скривену страну Месеца: Досадашњи домети и будући изгледи свемирске мисије „Артемис“
                    Маркетинг и ментално здравље: Рекламирање је главни извор људског незадовољства?
                    Пише:  Иван Радановић
                    Маркетинг и ментално здравље: Рекламирање је главни извор људског незадовољства?
                    Како видимо то што гледамо: Постоје ли протезе за очи?
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Како видимо то што гледамо: Постоје ли протезе за очи?
                    Економија
                    Успоравање економског раста у Кини и поређење са јапанским случајем: Перспективе и упозорења
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Успоравање економског раста у Кини и поређење са јапанским случајем: Перспективе и упозорења
                    Конвергенција доходака у ЕУ: Како се у Европи, за разлику од Америке, смањује неједнакост
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Конвергенција доходака у ЕУ: Како се у Европи, за разлику од Америке, смањује неједнакост
                    Сва горива српске економске машине: Може ли Ормуз да промени стратегију „Србија 2030“?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Сва горива српске економске машине: Може ли Ормуз да промени стратегију „Србија 2030“?
                    Три сценарија за завршетак рата у Ирану и економске последице сваког од њих: Прескупи барели
                    Пише:  Горан Николић
                    Три сценарија за завршетак рата у Ирану и економске последице сваког од њих: Прескупи барели
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Историја
                    Човек који је створио Хитлерово оружје освете и амерички свемирски програм: Вернер фон Браун, отац балистичких ракета
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Човек који је створио Хитлерово оружје освете и амерички свемирски програм: Вернер фон Браун, отац балистичких ракета
                    Кад је небо било црно над градом: Шестоаприлско бомбардовање Београда
                    Пише:  Милош Војиновић
                    Кад је небо било црно над градом: Шестоаприлско бомбардовање Београда
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Три нестала београдска здања: Турски Пиринч-хан и аустријска Пиринчана на Дорћолу
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Три нестала београдска здања: Турски Пиринч-хан и аустријска Пиринчана на Дорћолу
                    Култура
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Пише:  Душко Вујошевић
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Позоришне лекције великог Бранка Плеше: Десет генијалних улога и једна лоша
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Позоришне лекције великог Бранка Плеше: Десет генијалних улога и једна лоша
                    Место Хермана Ипена у општем образовању: Препознавање света Џеремаје и Курдија Мелоја
                    Пише:  Момир Турудић
                    Место Хермана Ипена у општем образовању: Препознавање света Џеремаје и Курдија Мелоја
                    На вест о смрти Божa Копривице: Пролеће, и само живот има смисла
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    На вест о смрти Божa Копривице: Пролеће, и само живот има смисла
                    Музика
                    Вајлд тинг, ју мејк мај харт синг: Песма о коцкару и дивљакуши
                    Пише:  Жикица Симић
                    Вајлд тинг, ју мејк мај харт синг: Песма о коцкару и дивљакуши
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Стив Ган у Београду: Музички дирижабл за далеко и високо над хаосом
                    Пише:  Жикица Симић
                    Стив Ган у Београду: Музички дирижабл за далеко и високо над хаосом
                    Одлазак Ђина Паолија: Песник и певач с метком у срцу
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Одлазак Ђина Паолија: Песник и певач с метком у срцу
                    Спорт
                    На вест о смрти господина Д.В.: Дуле је тукао Французе, Шпанце, Грке
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    На вест о смрти господина Д.В.: Дуле је тукао Французе, Шпанце, Грке
                    Прилози за митологију ОФК Београда: Финале купа 1966, фудбал за очи и душу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Прилози за митологију ОФК Београда: Финале купа 1966, фудбал за очи и душу
                    Како је Југославија пре пола века победом над Заиром од 9:0 изменила историју афричког фудбала: Успон и пад Мобутуових „леопарда“
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како је Југославија пре пола века победом над Заиром од 9:0 изменила историју афричког фудбала: Успон и пад Мобутуових „леопарда“
                    Краљ Александар и Живојин Мишић на првој Олимпијади: Србија у Атини 1896. године
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Краљ Александар и Живојин Мишић на првој Олимпијади: Србија у Атини 1896. године
                    Лектира
                    Јован Дучић о Бори Станковићу, старом Врању и географији српске осећајности
                    Пише:  Јован Дучић
                    Јован Дучић о Бори Станковићу, старом Врању и географији српске осећајности
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Пише:  Душко Вујошевић
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Пише:  Катарина Рорингер Вешовић
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Мит о Супермену: Грађанска и политичка свест у огледалу популарне културе
                    Пише:  Умберто Еко
                    Мит о Супермену: Грађанска и политичка свест у огледалу популарне културе
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.