OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Политика
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Политика
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    О срамоти и спорту

                    Писмо Звездиног навијача из Загреба: „Делије“ наших пораза

                    Читај ми!

                    Пише:  Чедомир Вишњић

                    четвртак, 10. феб 2022,  08:25 -> 18:48

                    Наши данашњи „насљедници“ дјеца су нашег пораза, они су тај исход интериоризирали, они га живе и враћају га у приватни и јавни живот на најружнији начин, уништавајући притом оно у што се куну. Жао нам је те дјеце, изузимајући покварењаке међу њима, а нама одавде је тешко процијенити колико је данас једних, а колико других. Они су синови данашње Србије, а међу њима готово сигурно има дјеце избјеглих пречана до које није лако допријети разумним аргументима. Од свега што не знају, најболније је то што не знају да нисмо ни најгори ни најслабији, а они се баш у такве гурају.

                    Наводници у наслову су овај пут постављени са јасном намјером. Да се разумијемо, знамо ми чему служе стадиони и трибине, још од грчко-римског свијета, да то нису академије, па ни гимназије, знамо да их не воде најпаметнији, него најгрлатији, и то у бољем случају, уосталом, тако је било и у наше вријеме. Вријеме старих „звездаша".

                    Све ми данас знамо, и родно мјесто и улогу, и зашто су предсједници били Крцун и Бугарчић, знамо да се ствар коначно уобличила и закотрљала половином 60-их, у времену у ком су по српским кафанима официрима Удбе почели свирати „Марш на Дрину". Много тога знамо и још више разумијемо, и немамо илузија. Чак ни око директне насљедне линије између нас и ових данашњих „навијача". Али, због неких новијих догађаја, присиљени смо ту везу испитати и објаснити. 

                    Влак са возним редом

                    Кад спомињем старе звездаше, мислим на оне који памте крај 60-их и идуће двије деценије, по прилици од Миљана Миљанића и његових „беба", од формације Дујковић-Ђорић-Јевтић..., до финала у Барију. А ако је икада и игдје једна екипа и једна утакмица симболизирала финале једног хисторијског периода, онда је то била та утакмица у граду у којем почивају мошти Светог Николе.

                    За нас из Хрватске, из крајева удаљенијих од Београда, утакмице Звезде, нарочито оне значајније, практично су значиле једну ноћ путовања влаком (влак „Учка" возио је на релацији Ријека-Београд, онај из Сплита путовао је још дуже), потом бурек на жељезничкој станици, шетњу градом, неко по кафанама, неко по књижарама, пјешачење до стадиона, и онда још једну ноћ у влаку за повратак кући.

                    Радили смо то са срцем, једино смо по томе тада знали за варошицу звану Книн, у школу смо носили црвено-бијеле шалове које су нам мајке исплеле, свакако и зато да добацимо изазов окружењу. Ми смо тада били црвени, око нас се све плавило. Изазов је био оштар, а формално легалан.

                    Звезда је за нас била симбол нама битне позиције: Срби у Југославији. Симболизирала је прижељкивану доминацију, представљала симболички надомјестак за њено реално одсуство, младима је била стожер идентитета. Она је не само укључивала, него претпостављала кориштење свих играчких потенцијала заједничке државе. Државе која је у том спорту најдаље и стигла у тој комбинацији најбољих Срба и њима придружених изабраних Хрвата, Муслимана, Елснера, Панчева и осталих Савићевића.

                    Да ли је цијела та прича била сасвим поштена и здраво утемељена? Нисам више тако сигуран, али апсолутно одбијам теоретичаре који на нас сваљују сву кривицу за оно што је услиједило. Ми на овим странама боље знамо како је све текло.

                    И кад нам је било стало до нашег национа прије свега, Звезда је за нас представљала клуб Топлака, Стипића, Ловрића, Мркушића, Зебеца, Рудинског, Такача, Чопа, Крмпотића, Јурића, Јуришића, Чакалића, Брачуна, Ивковића, Просинечког. Клуб Мусемића, Шабанаџовића, Сушића, Болића, вјероватно се нисам сјетио свих, Црногорце не издвајам, нерадо то чиним и са Македонцима. 

                    Кад се само сјетим Миливоја Брачуна! Мало је који играч у тако кратком времену тако поштено обавио свој посао за Звезду.

                    Био је само један из ешалона динамоваца који су прешли у наше редове и значајно допринијели стварању екипе која се попела на европски врх. Данас да наврати у Београд, без обзира на различите пригодне изјаве даване претходних година, требало би му направити шпалир до „Љутице Богдана" и испратити га са почастима.

                    И не само њега. То би била Звезда достојна своје прошлости и своје улоге. То би била Звезда коју би и из Загреба могли гледати некадашњим очима, без обзира на све што се догодило, једни са љубављу, други са завишћу.

                    Али одавно стварност не иде тим путем. Потуцајући се беспућима хисторијског реалитета, стигли смо до данашње ситуације, да од срамоте ни у црну земљу не можемо гледати. 

                    Дјеца нашег пораза

                    За примјер узимамо само два догађаја, а било их је више: вријеђање младих спорташа из Новог Пазара и недавни инцидент ватерполо „навијача", њихов напад на новог тренера, Црногорца, Хрвата, Миловог човјека, а Бог зна нема ли несретник још који „гријех". Притом озбиљно сумњамо да се ту ради о специфично рукометним и ватерполо навијачима, вјероватно је то „национални одред" за опште намјене.

                    Наравно, разумијемо ми што се догодило, али срамота остаје срамота. Нестао је друштвени и политички оквир нашег „звездаштва". И није га уништио само Аркан, ту теорију гурају они који су за такав исход много заслужнији од њега. Сви они који су жељели уништити свијет који је и нама нешто пружао.

                    Наши данашњи „насљедници" дјеца су нашег пораза, они су тај исход интериоризирали, они га живе и враћају га у приватни и јавни живот на најружнији начин, уништавајући при том оно у што се куну.

                    Жао нам је те дјеце, изузимајући покварењаке међу њима, а нама одавде је тешко процијенити колико је данас једних, а колико других. Они су синови данашње Србије, међу њима готово сигурно има дјеце избјеглих пречана до које није лако допријети разумним аргументима. Од свега што не знају, најболније је то што не знају да нисмо ни најгори ни најслабији, а они се баш у такве гурају.

                    Ако на крају морамо излучити хисторијски политички ген који узрокује такав однос, његово је име: Недићевштина. Иако сâм генерал, по свједочењу Адама Прибићевића, заслужује макар дјеломичну рехабилитацију - ако ни због чега другог, а оно због свега што су чинили људи попут Томе Максимовића - на жалост, психологија пораза, осјећај да су Србију незаслужено издали сви око ње, да су Срби сами на свијету, да се морају ослонити на своје домаћине, да је на Западу једно зло, а на Истоку друго, да једино њемачка окупација нуди поуздан оквир преживљавања, све су то елементи који у нашој политичкој култури носе његово име.

                    Тако се и наши несретни „звездаши" јављају одлучни да из наших редова протјерају „шиптаре, хрвате и балије". А медији свих тих „одбачених" са задовољством извјештавају о тој срамоти. 

                    Једино чему се још надамо, то је јасно и јавно изражено мишљење Драгана Џајића, Моке Славнића, Дулета Савића, Цвијетина Благојевића, Рајка Јањанина и другова о овим стварима. Није их ваљда толико поклопила владајућа атмосфера да не разумију како се овај тужни и јадни повод тиче свих нас. 

                     

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Резолуција о Сребреници: Старо за ново, Запад мења бивши рат на Балкану за већи у Европи
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Резолуција о Сребреници: Старо за ново, Запад мења бивши рат на Балкану за већи у Европи
                    Друштво
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Дуга новопазарске гравитације: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Интелектуалци на власти: Улога начитаних револуционара у државним превратима
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Интелектуалци на власти: Улога начитаних револуционара у државним превратима
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Поглед на свет: Која је цена незнања и равнодушности
                    Последњи Дон Кихот у времену злом: Папа који је проповедао о љубави која гради братство отворено за све, без изузетка
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Последњи Дон Кихот у времену злом: Папа који је проповедао о љубави која гради братство отворено за све, без изузетка
                    Култура
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    „Ролербол“, филм који је пре пола века потказао данашњи поредак ствари: Призивање олује
                    Пише:  Драган Амброзић
                    „Ролербол“, филм који је пре пола века потказао данашњи поредак ствари: Призивање олује
                    Свирао је чудну музику и личио им на комунисту, зато је ликвидиран: Филм о Тенорију Жуниору, пијанисти кога су упуцали
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Свирао је чудну музику и личио им на комунисту, зато је ликвидиран: Филм о Тенорију Жуниору, пијанисти кога су упуцали
                    Историја
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Дванаестогодишњи пакао Трећег рајха: Последњи дани нацистичког царства и Гебелсова визија Европе у 21. веку
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Дванаестогодишњи пакао Трећег рајха: Последњи дани нацистичког царства  и Гебелсова визија Европе у 21. веку
                    Јосип Броз Тито, политички титан који је стварао историју: Међу градитељима и уништитељима модерне Европе
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Јосип Броз Тито, политички титан који је стварао историју: Међу градитељима и уништитељима модерне Европе
                    Музика
                    Срећан ти и овај рођендан, Бобе!
                    Пише:  Милош Војиновић
                    Срећан ти и овај рођендан, Бобе!
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Три плоче од пре пола века: Кардиограми неизлечиве младости
                    Пише:  Жикица Симић
                    Три плоче од пре пола века: Кардиограми неизлечиве младости
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Спорт
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Зрењанин као чудо за Гиниса: Девет капитена државних репрезентација из града са 90.000 становника
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Зрењанин као чудо за Гиниса: Девет капитена државних репрезентација из града са 90.000 становника
                    Необична каријера Перице Раденковића: Голман и певач кога су волели Ангела Меркел и Франц Бекенбауер
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Необична каријера Перице Раденковића: Голман и певач кога су волели Ангела Меркел  и Франц Бекенбауер
                    Како су „Шабачки ванземаљци“ пре четири деценије покорили Европу: Харлем глобтротерси рукомета
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како су „Шабачки ванземаљци“ пре четири деценије покорили Европу: Харлем глобтротерси рукомета
                    Лектира
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.