Лорета Лин, рударева кћи и краљица кантрија: Њене песме су асфалт под твојим ногама

Чарли Паркер звани Птица, легендарни џезер, волео је да одлази њујоршки бар „Charlie's tavern", омиљено састајалиште тамошњих музичара. Кад би ушао, прилазио је џубоксу и пуштао неку кантри песму. Једног дана га је један храбри колега упитао: „Птицо, како можеш да слушаш то срање". Чарли га је погледао и рекао: „Приче, човече. Слушај приче".

Сетио сам се ове анегдоте кад је јуче стигла вест да је умрла Лорета Лин, краљица кантри музике. Њене песме казују причу о свакодневној, руралној Америци, вредних и поштених људи, који у зноју лица свог покушавају, са мање и више успеха, да дурају своје животе. Њена песма „не прихвата подметања, није симболизам није надреализам, она је асфалт под твојим ногама". Приче Рејмонда Карвера преведене су на језик кантри музике на плочама Лорете Лин.

Песма као део живота

„Свака песма коју сам икада отпевала је део живота који сам живела", рекла је Лорета. А њен живот је посебна прича. Удала се у 13. години, била мајка четворо деце у 17, кантри звезда у 25, бака у 29, прва милионерка у кантри музици у 40. години

Све је то лепо приказано у филму Мајкла Аптеда Рударева кћи из 1980. године. Сиси Спејсек је глумила Лорету и добила Оскара за ту улогу. Томи Ли Џонс је био Лоретин муж Дулитл. С њим је у Лорета била у браку скоро 50 година. Ду, како га је она звала, био је склон алкохолу и прељубама. Веза је била турбулента али дуготрајна. „Он ме ошамари, ја ошамарим њега, он ме чупа за коса, ја чупам њега. Тукли смо се жестоко и волели жестоко. Тако вам је то ишло".

Лорета се као лавица борила за свог мушкарца. „Ниједна жена није довољно женска да мени преотме мушкарца" стих из њене песме „You ain't woman enough (to take my man)" говори о томе. Баш као и онај који се односи на алкохолизам „Don't Come Home A-Drinkin' (With Lovin' On Your Mind)". Нема љубави (секса), дакле, кад дођеш кући пијан. Таква су правила важила у животу и музици жестоке рудареве кћи из Кентакија.

Различита, велика и прва

Фигуративно речено, Лорета није у Нешвил, престоницу кантри музике, ушла кроз отворена врата. Она их развалила ногом и урадила оно што ниједна жена до тада није учинила. „Мора да будеш различита, велика или прва", говорила је Лорета, „Ја сам била прва од свих  певачица која је писала сопствене песме".

Неке од њених песама су превазишле жанровске границе кантри музике. Пре свих нумере „The Pill" и „Rated X". Прва је постала феминистичка химна. У њој се слави контрацептивна пилула која је жени омогућила сасвим другачије животне перспективе и нови приступ сексу. Није чудо да се сингл са том песмом налазио у џубоксу  у модном салону „SEX" Вивијане Вествуд и Малкома Макларена. Музика из тог апарата је круцијално утицала на појаву панка. Лоретина нумера се ту налазила поред песама Рокија Ериксона, Соникса, Џонатана Ричмена, Трогса и других.

Песма „Rated X" се бави невеселом судбином разведених жена, такозваних „распуштеница", у пуританској Америци са почетка 70-их година 20. века. Ту причу је Лорета испричала експлицитним језиком, са врло много увида и описом непријатних ситуација кроз које разведене жене пролазе, као и предрасуда с којима се суочавају.

Ове две песме - уз „Changed the Locks" Лусинде Вилијамс и „Coat Of Many Colors" Доли Партон - дефинисале су еманципаторски потенцијал популарне музике.

Срушене баријере

Највећи фан Лорет Лин је Џек Вајт из састава The White Stripes. Он сматра да је Лорета највећи женски singer-songwriter 20. века: „Она је срушила многе баријере за жене, писала је сопствене песме онда када нико није, бавила се темама којих су се сви плашили".

Вајт је 2004. године продуцирао албум Лорете Лин „Van Lear Rose". То је једна од најбољих рок плоча у овом веку. „Ако сте се икад питали како би звучала Лорета Лин да је прате Ролингстонси из 'Sticky Fingers' фазе, ево одговора" ' писало је тих дана. Песма „Portland, Oregon" у којој Вајт пева са Лоретом остаје као једна од најбољих песама написаних после 2000. године.

Лорета Лин је умрла јуче 4. октобра 2022. године. Имала је 90 година. Стих из песме коју је легендарни Шел Силверстин написао за њу: „Хеј Лорета, волим те више него што смем да кажем", у овом тренутку поприма ново значење. Више није израз одушевљења због сјајних песама. Сада је израз жалости због страшне празнине која у популарној музици остаје после коначног одласка храбре диве која се није либила да каже оно што треба рећи.