НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?

Агенција за привредне регистре (АПР) је крајем прошле недеље објавила извештај „Сто нај… привредних друштава у Србији“. И на свакој од листи НИС је на списку. По пословним приходима, са 386 милијарди динара, односно 3,29 милијарди евра, НИС је 2. на листи, одмах иза ЕПС-а. То значи да у бруто домаћем производу (БДП), односно свему што сви грађани и привреда створе за годину дана, НИС учествује са скоро 4% одсто (3,9%).

По добити од укупно 18,38 милијарди динара, односно 157 милиона евра, НИС је 4. на листи најуспешнијих компанија (иза Serbia Zijin Mining-a, Serbia Zijin Copper-а и ЕПС-а). Но, у односу на претходну, 2023. годину, НИС-ов профит скоро да је преполовљен.

По пословној имовини која вреди 527 милијарди динара (4,5 милијарди евра), НИС је 4. на листи. Вреднију имовину од НИС-а имају само ЕПС, Телеком и Путеви Србије. По капиталу, НИС је други (3,2 милијарде евра), по профиту у сектору рударства је трећи.

Кад се сви ови показатељи укрсте, и на то дода да НИС у буџету учествује са скоро 10 одсто, као и да запошљава 13.205 људи, НИС је вероватно најбоља домаћа фирма. По значају за привреду, 4% је директан утицај, али индиректни утицај на запосленост, на повезане гране, на индустрију, на буџетске приходе сигурно је неколико пута већи.

Заоштравање реторике

Хоћемо ли онда наредних месеци гледати пропаст најбоље домаће фирме? Оно што смо протеклог викенда видели је заоштравање реторике ка руском партнеру у компанији, Гаспромњефту, који има 44,85% удела у власништву. Уз Интелиџенс, који такође послује у оквиру Гаспрома, и има 11,3%, Руси имају већински удео у фирми, а самим тим и контролу.

Прва је реторику ка руском партнеру подигла министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић у Јутарњем дневнику на РТС-у, након хитне ванредне седнице одбора директора НИС-а.

„Ми смо очекивали да чујемo какав је план менаџмента и компаније за пословање у наредних три, четири, пет, шест месеци. Ми, нажалост, тај план нисмо чули“, рекла је ресорна министарка и додала да је то забрињавајуће, те да очекује да у наредним данима чује шта је план руских партнера за снабдевање сировом нафтом, шта је план да рафинерија настави да ради и како да више од 13.000 запослених настави да прима плате, а да тај план не укључује само да време пролази.

„Људи, ја нисам знао за ову цифру, ја сам мислио пар хиљада запослених је у НИС-у!? А оно 13.000! То је 13.000 породица, 13.000 судбина“, чудио се главни уредник Информер телевизије Драган Ј. Вучићевић у суботу ујутру, а затим и он кренуо да критикује руског партнера у НИС-у. Иначе, у извештајима Агенције за привредне регистре може да се види да у овој компанији ради чак 13.205 запослених.

Било је занимљиво гледати како колегијум Информера, који је 2019. године у јануару платио билборде „Спасибо, Путин“, у суботу позива руског партнера на одговорност. „Ту неко мора да нађе решење. Зна се и ко. Онај ко је већински власник“, рекао је Драган Ј. Вучићевић.

Само пар сати касније на телевизији „Информер“ уживо се телефоном укључио председник Александар Вучић, који је одмах рекао да је можда ресорна министарка „за нијансу оштрије наступила него што би требало“.

И сам Вучић, међутим, затим је подигао реторику ка руском партнеру и рекао да очекује конкретна решења од председника Управног одбора Гаспромњефта Александра Дјукова. „Само да не буде: па добро, имамо сад месец дана, нека раде ваше банке. Раде наше банке, нису побегле, али ако им у неком тренутку запрете санкцијама, треба ли да укинемо и банкарски сектор?“, рекао је он.

Како незванично може да се чује, динарски платни промет између НИС-а и домаћих банака, за сада, ради. Девизни више не ради. Картицама Виза и Мастер рачун на пумпама више не може да се плати. Плаћање Дином функционише.

И нафта и гас

А шта ове санкције америчког Министарства финансија значе у пракси можда се најбоље види у напоменама уз финансијски извештај НИС-а за 2024. годину. У њему се констатује да је 10. јануара 2025. године ова компанија стављена на листу Специјално означених држављана и блокираних лица Министарства финансија САД (СДН листа).

„Ова класификација намеће забрану трансакција од стране америчких лица или ентитета са Друштвом. Такође, ова ознака може покренути секундарне санкције за ентитете који нису из САД, а који се баве одређеним врстама трансакција са Друштвом, почевши од датума издавања санкција“, наводи се у напоменама.

Чули смо и шта је узрок овог заоштравања реторике ка руском партнеру и да то заправо има везе са дугорочним уговором за гас. Очекивало се да до маја 2026. године потпишемо дугорочни уговор (трогодишњи) за гас, а онда је, како је рекао председник републике, Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“, из Русије јавио да ћемо уговор добити до краја децембра.

„Бићу отворен, они тиме желе да нам кажу: ако ви кренете у национализацију НИС-а, ми ћемо вама да пресечемо гас 31. децембра. И то је за мене лоша и разочаравајућа порука“, рекао је Александар Вучић.

Иначе, према енергетском билансу за 2025. годину, планирано је да се увезе 2,8 милијарди кубика гаса, што чини 90% укупних наших потреба за гасом. Само 10% неопходних количина гаса произведемо сами. А у енергетском билансу види се да без руског гаса у Србији тешко да може да се затвори гасна енергетска једначина.

У новембру 2023. године потписан је уговор између „Србијагаса“ и компаније „Сокар“, којим је предвиђена испорука минимално 365 милиона кубика азербејџанског природног гаса на годишњем нивоу. Уговор са компанијом „Сокар“ је продужен и на 2025. годину и закључен је још један, „зимски“ уговор за испоруке у периоду новембар 2024. – март 2025. године, и то за количине од око 151 милиона кубика. Спрам неопходних 2,8 милијарде кубика, колико укупно увозимо, види се да је реч о недовољним количинама.

Када је реч о другим изворима, у последњем кварталу прошле године почео је са радом и ЛНГ Терминал у Грчкој где „Србијагас“ има дугогодишњи резервисани капацитет од око 300 милиона кубика годишње, што је опет недовољно. Што значи да највеће количине гаса у Србију стижу из Руске Федерације преко Мађарске, до 2021. године када је у рад пуштен транспортни гасовод „Балкански ток“ којим се допрема гас из Руске Федерације преко Турске и Бугарске.

Сем овог правца снабдевања, Србија се гасом снабдева и из правца Мађарске, али то је такође руски гас.

А за оне који се питају за шта српској привреди треба толико гаса, одговор се такође види у енергетском билансу. За производњу електричне и топлотне енергије у 2025. години неопходно је 1,108 милијарди кубика. У структури финалне потрошње природног гаса индустрија учествује са 46%, саобраћај са 2,2%, домаћинства 27,3%, јавне и комерцијалне делатности 22,8% и пољопривреда 1,6%.

Ако би, хипотетички, Србија урадила оно што каже да неће, а то је национализација НИС-а, да ли би Руска Федерација онда обуставила доток гаса? Физички за сада не постоји инфраструктура којом би, рецимо, течни нафтни гас из других извора могао да дође до нас. То значи да, у случају престанка рада рафинерије, деривати нафте још некако могу да се увезу у неопходним количинама, а за гас то не постоји као опција.

Земље Европске уније јесу увеле санкције Русији, али, на пример, руски гас и даље стиже у Европу. Пре годину дана, када је реч о увозу гаса, удео руског је у укупном ЕУ увозу чинио 15,8%, што је била шестина укупних потреба. То показују подаци Евростата, званичне статистике ЕУ. Ове године тај удео је мањи и чини тек 7,8%, што је тек нешто мало више од дванаестине укупних потреба.

Највише гаса у Европу тренутно стиже из Норвешке (50,8%), Алжира (17,8%) и Велике Британије (12,1%). Када је реч о течном гасу, највећи снабдевач Европе тренутно је Америка (57,7%), а Русија је на другом месту добављача са 12,9%. Прошле године у ово време руски удео био је 16,4%.

Разговори са Русима

После састанка са Александром Дјуковим, председником одбора директора Гаспромњефта и замеником министра енергетике Руске Федерације Павелом Сорокином у понедељак, 13. октобра, председник Александар Вучић је на Инстаграм профилу овај разговор описао као „отворен и конструктиван“: 

„Управо смо завршили важне разговоре са руском делегацијом по питању НИС-а, енергетике у Србији и задовољан сам отвореношћу, конструктивношћу и искреношћу разговора. И једни и други смо били баш такви. Није лако време и није мало бреме пред нама, али оно што могу да кажем грађанима Србије несташица нафте, нафтних деривата, било какве велике енергетске кризе неће бити. Наши руски пријатељи су разумели нашу поруку, ми смо разумели њихове интересе. Урадићемо све што је у најбољем и стратешком и тактичком интересу Републике Србије.“

Чини се да је дошло до спуштања реторике ка руском партнеру, која је подигнута током минулог викенда.

После председника реторику је спустила и министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хадановић. Састанак с руским партнерима описала је истим  речима као председник. Као искрен, отворен и конструктиван. Конкретна решења нисмо сазнали.

У протеклих неколико дана огласили су се представници и руске и америчке амбасаде у Србији. Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко изјавио је у петак, 10. октобра да су америчке санкције Нафтној индустрији Србије искључиво политичка одлука и поручио да ће Русија наставити да подржава Београд.

„Гаспром и Русија остају поуздани партнери и, наравно, немамо намеру да окренемо леђа Србији у оваквој ситуацији. У оквиру наше билатералне сарадње Србија ће одржати своју енергетску безбедност, као и до сада“, рекао је он.

Парадокс у овој ситуацији је што би управо руско окретање леђа Србији и излазак из НИС-а заправо значило да Русија пружа подршку Србији. У супротном, ако Гаспромњефт остаје поуздан партнер Србији, односно задржава контролу и већинско власништво над НИС-ом, ова компанија ће остати на листи санкција САД.

Прилике и неприлике

Са друге стране, 9. октобра, на дан када су ступиле на снагу америчке санкције НИС-у, за „Блиц“ је говорио Александар Титоло, отправник послова амбасаде Сједињених Америчких Држава у Србији. Он је рекао да санкције нису усмерене ка српском народу, већ је њихова намера да се направи финансијски притисак на Русију како би окончала рат у Украјини, али да би Србија требало да предузме кораке да уклони руско власништво над компанијом НИС.

„Ово је права прилика за Србију и српски народ да учине нешто за енергетску независност своје земље и поставе темеље за бољу и одрживију економску будућност“, додао је Титоло.

За српску привреду, ипак, ово није прилика, већ неприлика, јер је реч о компанији која је, како то Американци кажу, превелика да би пропала. А колико притисак на Путина могу да направе санкције НИС-у, показује и то да за Гаспром 18,38 милијарди динара профита, добит српске компаније, чини тек један одсто укупног профита. Тешко да ће, ако Русија остане без ових прихода, ако су уопште у Русију и ишли (јер се добит реинвестира или дели акционарима у Србији) то направити притисак на Путина.

Притисак је, за сада, само на нама. Пре свега на 13.205 запослених, на буџет Републике Србије (јер НИС пуни десетину државне касе), на БДП на који је директан ефекат скоро 4%, а индиректни преко повезаних пословних партнера је сигурно неколико пута већи. У преводу, оно што је за Гаспром „статистичка грешка“ у годишњим билансима, за нас је капитална бројка.

А оно што Американци виде као прилику да и неки други енергенти, осим руских, стигну у Србију, без гасне инфраструктуре, па и нафтне, за нас су неприлика. Између те две опције тренутно је НИС, вероватно најбоља фирма у Србији. Хоћемо ли гледати како пропада?