Економски разлози државног ограничавања маржи: Утицај нефер трговачких пракси на раст цена хране

Мимо политичких мотива, постоје најмање три економска разлога зашто је држава најавила ограничење трговачких маржи на 20 одсто и доношење привремене уредбе која ће, како је најавио председник Србије Александар Вучић, ступити на снагу 1. септембра.

Први разлог је инфлација цена хране која је, према подацима Републичког завода за статистику, знатно већа од укупне инфлације. На крају јула укупни раст цена износио је 4,9 одсто, док је инфлација цена хране била 7,4%. Притом највећи раст цена, гледано појединачно, забележен је код воћа. Овог јула, воће је за 35,7% било скупље него истог месеца прошле године, a порасле су и цене поврћа (14,8%). У категорији кафe и чајa, цене су овог лета такође значајно веће него прошлог, и то за чак 27%.

Други економски разлог да држава посегне за овом административном мером је раст бруто маржи код великих трговачких ланаца. Упркос чињеници да су већ трећу годину заредом марже у трговинама постале редовна летња тема да је држава претходне две јесени спроводила акције „Боља цена“ и „Најбоља цена“, као и да су трговци били под неком врстом баражне ватре по систему „држ'те лопова“, утицај на трговачке марже није до сада дао очекиване резултате.

Раст маржи

Како показује наше истраживање, готово сви велики трговински ланци повећали су своје просечне марже. То се види из података из финансијских извештаја који су јавно доступни на сајту Агенције за привредне регистре. Тако је, на пример, највећи трговински ланац Делез на тржишту током 2024. имао просечну маржу од 45 одсто, док је претходне 2023. просечна маржа у овом трговинском ланцу била 44%.

Меркатор С такође је повећао марже – са просечних 36 на 37%. Разлика између набавне и продајне цене робе већа је и у Лидлу. Са 30%, колико је маржа у овом трговинском ланцу износила 2023. године, на крају 2024. достигла је 32%. Нешто мало већа је и маржа у трговинском ланцу ДИС, који иначе има знатно ниже марже од страних трговинских ланаца – повећана је са 16,5 на 16,8%. И трговински ланац Аман повећао је разлику између продајне и набавне цене: са 20,2 на 23,7%. Веће марже на крају 2024. године имао је и Универекспорт (са 36,18 на 37,4%).

Нешто мање марже у односу на 2023. годину има Гомекс, чија је просечна маржа иначе висока. Са 40,8%, колико је 2023. године у просеку износила разлика између продајне и набавне цене у Гомексу, током 2024. пала је на 39,7%. Још један домаћи ланац смањио је марже. Реч је о ДТЛ-у, који има релативно малу разлику између продајне и набавне цене. На крају 2023. године маржа у овом трговинском ланцу била је 7,5%, док је на крају 2024. године пала на 6,8%.

Такође, 2024. година за трговину јесте била година  раста пословних прихода, али нису сви трговински ланци остварили добит. Меркатор С, на пример, пословао је са губитком од 3,2 милиона евра. Претходне, 2023. године, имао је добит од 14 милиона евра. Упркос томе што су пословни приходи Меркатора били већи (са 872 милиона повећани су на 910 милиона евра), и број запослених у овом трговинском ланцу је повећан: са 7.372 на 8.106.

Са губитком је пословао и Гомекс. Упркос релативно високим маржама, овај зрењанински трговински ланац био је у минусу од 5,9 милиона евра. Претходне, 2023. године, Гомекс је имао добит од 4,43 милиона евра.

Трка минималца и потрошачке корпе

Постоји још један економски разлог за доношење ових привремених мера. Иако је председник Александар Вучић прошле године најавио да ће минимална плата покрити минималну потрошачку корпу, то се није догодило. На крају маја, према подацима Министарства трговине, минимална потрошачка корпа износила је 55.869 динара. Минимална плата била је мања – 54.208 динара.

Само једног месеца ове године минималац је био већи од минималне корпе. То се догодило у јануару, када је минимална плата износила 56.672 динара, а минимална корпа била 55.085 динара. У фебруару, марту, априлу и мају минималац није био довољан да покрије минималну потрошачку корпу.

Од октобра је најављено и повећање минималца, али септембар и октобар биће месеци када ће се последице суше, која се ретко догађа две године заредом, поново прелити и на цене хране.

У овој игри бројева између раста минималца и раста цена хране, држава је намерила да интервенише ограничењем маржи.

Доказивање монопола

Административне мере, по теорији из економских уџбеника, нарушавају конкуренцију. По Закону о ценама су могуће. Али само привремено. Чланом 10 овог прописа предвиђено је да „ако на тржишту настану поремећаји у производњи, пружању услуга и промету одређених производа, односно услуга, које битно утичу на цене производа и услуга, и ако се поремећаји не могу отклонити мерама текуће економске политике, Влада може прописати меру ради спречавања и отклањања поремећаја“.

Ипак у закону се наводи и шта може бити поремећај у производњи. То су елементарна непогода, монополско образовање цена, злоупотреба доминантног положаја, поремећај на светском тржишту и друге ванредне околности.

Да ли на тржишту постоји злоупотребе доминантног положаја или можда монопол, нећемо знати све док Комисија за заштиту конкуренције не заврши поступак који је покренула против четири велика трговинска ланца (Делез, Меркатор, Универекспорт и ДИС). Поступак је покренут још 10. октобра прошле године. Али, по правилу, овакви поступци трају дуго, а ефекти на цене нису директни. 

Пре него што је покренула поступак, Комисија је посматрала бруто марже великих трговаца остварених у периоду од седам година – од 2016. до 2023. Код странака у поступку констатован је раст износа бруто маржи у периоду од 2016. године, када је износиo 35 милијарди динара, до 2023. године, када достиже износ од 87,4 милијарде динара. Тако је 2016. године код странака у поступку бруто маржа износила 19%, док је 2023. године била 38%. Дакле, удвостручена је. 

Међутим, с обзиром на то да ови поступци дуго трају и да решење Комисије још није донето, а да њихов ефекат на цене није директан, већ антимонополска комисија може да изрекне новчану казну трговцима, креатори економске политике посегли су за административним мерама ограничења.

У конкретном случају, за трговце то значи да марже на 3.000 производа неће моћи током наредних шест месеци да буду веће од 20%. Међутим, постоје основне животне намирнице на које су марже мање од тога.

Колике су марже?

Иако су за велике трговинске ланце марже пословна тајна, из истраживања Републичког завода за статистику (РЗС) се види да на путер иду и до 74%, али се види и које основне животне намирнице имају марже мање од 20%.  Иако је реч о релативно старом истраживању о ценама за 31 групу производа, које је РЗС спровео од 1. јануара до 30. јуна 2023. године, виде се неке правилности.

Просечна маржа код великих трговаца на пшенично брашно тип 500, на пример, износила је 9,1%, док је на хлеб била 11,3%. Релативно мала је и маржа на уље (9,3%). На прасеће месо код великих трговаца маржа је негативна и износи минус 5,1%. Негативне марже код великих трговаца су и на пилетину (минус 0,5 одсто).

Генерално, месо у великим трговинама, како показује ово истраживање, има марже ниже од 10%. Релативно ниске су и марже на рибу, па су на свежег шарана износиле 4%. То су категорије производа где ће трговци моћи да повећају цене како би надоместили смањење маржи на другим производима.

Такође, други притисак на пословање трговинских ланаца (уз ограничење маржи) доћи ће по основу повећања минималца, а у овој делатности велики број запослених прима минималну зараду. Посматрано у односу на претходну годину, број запослених у трговинским ланцима је повећан, међутим, ако се гледа на дужи рок – на пример од 2021. године до данас – број запослених у трговинама се смањивао.

Хоће ли то и сада бити случај? Хоће ли трошак нижих прихода по основу ограничених маржи и већег минималца платити запослени, који могу остати без посла, или ће се то надоместити поскупљењем оних производа на које су марже мање од 20%? У сваком случају, и без увида у финансијске извештаје трговинских ланаца на АПР-у, и голим оком се у трговинама види да је број запослених све мањи, а број самоуслужних каса све већи.

Такође, постоји још један начин да трговци надоместе трошак који ће настати по основу ограничења маржи. С обзиром на то да је мера привременог карактера и важи шест месеци, након марта следеће 2026. године трговци ће пад прихода моћи да надоместе растом цена. Да ли ће то тако и бити, видећемо у другом тромесечју следеће године.

Стање на тржишту млека

Занимљиво је да у извештају Републичког завода за статистику, објављеном у Трендовима, публикацији коју издаје РЗС, стоји и једна поприлично оштра оцена о стању на тржишту хране на коју се готово нико у држави није ни осврнуо. Реч је о тржишту млека, „које карактерише изразито дисперзан сектор примарне производње млека (велики број малих произвођача) и високо концентрисан сектор индустријске прераде млека“. Како се даље наводи, „резултат тога јесу неповољни услови откупа и стварање олигополског тржишта финалне прераде“.

„Услед тога, пословни субјекти који се баве трговином, као наредни актери у ланцу снабдевања, трудиће се да прилагоде своју продајну политику како би очували свој профит“, наводи се у анализи РЗС. „Овако настала преливања цена плаћају крајњи потрошачи. Управо због овога доносиоци одлука треба да у фокус свог интересовања ставе питање трансмисије, односно вертикалног преноса цена, као и то да ли су нарушени фер тржишни односи.“

Оно што се види у рафовима у трговинама је само последица, а узрок поскупљења је дубљи и налази се дуж ланца прераде. За отклањање овог проблема потребне су системске, а не административне и једнократне мере.

Закону о спречавању нефер трговачких пракси

За разлику од уредбе која је привременог карактера и чији ефекти могу да буду само привремени, најављено је и једно системско решење које може да има дугорочан ефекат на тржиште. Реч је о Закону о спречавању нефер трговачких пракси.

С обзиром да се овај закон доноси у складу са Директивом Европске уније, може се назрети шта ће бити нека од предложених законских решења. Њиме ће, на пример, бити дефинисани рокови плаћања трговаца према добављачима, јер одложено плаћање, нарочито на кварљиву робу, значи да произвођачи бескаматно кредитирају трговинске ланце.

Ако се погледа законско решење које је примењено у суседној Хрватској, нефер праксом сматраће се и ако трговац од добављача тражи да у целости сноси трошак попуста на робу, у оквиру акције коју је сам покренуо. То да се производ нађе у лифлету трговаца, а да трошак буде урачунат добављачу и произвођачу, судећи по хрватском закону, такође више неће бити могуће.

Нефер је и да трошкове маркетинга трговац пребаци на свог добављача. Нефер праксом сматра се и враћање непродате робе или наплаћивање накнаде за непродате производе којима је истекао рок трајања.

Овај закон могао би да буде добар корак за проналажење неких системских решења која би требало да дају одговоре на питања зашто је храна у Србији скупа. А то питање отворило се још 2023. године, у време када је Народна банка у својим извештајима тврдила да је две трећине инфлације увезено. Касније, неким мерама државе („Боља цена“), креатори економске политике су проблем раста инфлације покушавали да нађу на домаћем терену.

А све је и тада, баш као и сада, почело једним саопштењем статистике из кога се видело да је инфлација цена хране знатно већа од укупне инфлације. У ту 2023. годину Србија је ушла са инфлацијом цена хране од 24,3 одсто.

Комисија за заштиту конкуренције је у првој половини године покренула анализу, чије резултате још нисмо видели, али се за један од тих резултата може сматрати и поступак против четири трговачка ланца који је покренут прошле године.

Ефекат акција „Боља цена“ из 2023. и „Најбоља цена“ из 2024. године на инфлацију био је занемарљив. А какав ће бити овогодишњи ефекат ограничења маржи, знаћемо тек када статистика објави податке о расту цена за септембар.

Ови за август, које Републички завод за статистику треба да објави 12. септембра, неће нам се свидети. Показаће да је инфлација ван границе циља, као и да је раст цена хране, као последица летње суше, знатно већи.