Резултат на економском семафору: Инфлација, најскупља српска предизборна реч

Две најскупље српске предизборне речи тренутно су Косово и инфлација. И то није никава литерарна игра речи, то показују истраживања јавног мњења. Кад истраживачи грађане Србије у анкетама питају: „Шта видите као највећи проблем са којим се земља тренутно суочава?“, најчешћи одговор је Косово, на другом месту је инфлација. Пре догађаја у Бањској раст цена био је економски проблем број један, показују поменута истраживања.

Када се то зна, јасно је зашто је министар финансија Синиша Мали 7. новембра први саопштио како има сјајну вест за грађане Србије.

„По флеш процени, инфлација је само 8,5%. Пала је са 10,2%, колико је износила у септембру“, рекао је министар финансија и додао како су креатори економске политике очекивали једноцифрени ниво инфлације тек на крају године, али да се то „захваљујући разним активностима које је држава предузела“, догодило раније.

А догодило се и то да је инфлација свуда у свету, не само у Србији, постала прворазредна политичка ствар. То у разговору за Око магазин тврди Радојка Николић, уредница портала „Магазин бизнис“.

„Пошто дуго траје, а у многим земљама се дешавају избори за то време, сваки пут је јако важно како ће људи реаговати на инфлацију јер то погађа њихов стандард. Проблем са овом нашом инфлацијом је што су цене хране значајно поскупеле и што се то дешава у дужем временском периоду“, каже Радојка Николић.

А поскупљење цена хране је толико важно јер у укупној инфлацији чини чак трећину (27,83%), то показују подаци Републичког завода за статистику. Свој врхунац цене хране у Србију достигле су у мају, када су порасле 24,5%. Млеко, јаја и сир били су скупљи око 35%. Тог месеца поврће је било најскупље, чак 40% скупље у односу на мај 2022. године.

Мирјана Милетић, директорка Одељења за монетарну анализу у Народној банци Србије (НБС) је у среду, на представљању Извештаја о инфлацији, рекла да је поврће тада било сезонски скупо, пре свега као последица прошлогодишње суше.

„Додатно, током пролећа, појавио се неповољни ефекат временских непогода. Касније, како је повећана понуда и како се испоставило да је пољопривредна сезона била боља, тај раст цена поврћа је спуштен на 13% у октобру“, објаснила је Милетић.

Да не буде забуне, то не значи да је поврће појефтинило. Оно и даље поскупљује, али само споријим темпом. Млеко, сир и јаја у октобру су поскупели 9,4%, што представља успоравање у односу на мајских 35%. Цене хране у октобру су повећане 10,3%, што је знатно мање него у мају (24,5%).

У мају је укупна инфлација износила 14,8%. У октобру је инфлација успорила и износи 8,5%.

А шта је том успоравању раста цена кумовало? Министар финансија Синиша Мали тврди да је то резултат и акције „боља цена“, али и последица одлуке државе да ограничи цене горива, да одложи нека поскупљења попут струје и гаса, али и да ограничи цене основних животних намирница. Попут хлеба, на пример.

Има ли, ипак, акције „боља цена“ утицаја на смањење укупне инфлације? Види ли се то на бољем октобарском резулату?

Милан Недељковић, декан Фефа факултета, каже да је  ефекат ове акције мали, али и да је њен циљ више био усмерен на то да неки производи буду ценовно доступнији грађанима са нижим примањима, као и да за ту групу становништва ублажи ефекат инфлације. Бојан Станић из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије (ПКС) каже да самим тим што су марже на те производе ограничене, а храна највише учествује у потрошачкој корпи, онда по том основу има и ефекта на успоравање укупних цена.

Милан Трајковић, заменик директора Сектора за економска истраживања и статистику НБС, каже да ефекат „боље цене“ на обарање укупних цена није могуће прецизно измерити јер индекс потрошачких цена обухвата 660 производа и услуга.

„Али су врсте производа из те групе забележиле пад од неколико процената у септембру и октобру. Тако да је допринос укупном обарању инфлације од 0,3 до 0,4%“, каже Трајковић.

Ако је инфлација са 10,2 пала на 8,5 одсто, шта је онда највише утицало на то смањење ако „боља цена“ очигледно није дала највећи допринос?

Један фактор, и то рачуноводствени, највише је утицао на међугодишње обарање инфлације. Више од одлуке политичара да ограниче марже, утицала је висока прошлогодишња база. Дакле, пре годину дана инфлација је у октобру била 15 одсто. На ту високу базу, раст цена је сада мањи и износи 8,5 одсто. И по том основу инфлација је највише пала.

У НБС кажу још прецизније. Прошле године месечна инфлација у октобру била је 1,9%. Ове године месечна инфлација у октобру била је 0,3%. Јасно је да је само по том основу базни ефекат на смањење укупних цена – 1,6%.

Уз то, на пад инфлације је утицао и пад тражње, додају у Централној банци. 

Уједно, у септембру је, на пример, по висини међугодишње инфлације од 10,2% Србија била друга у Европи. До тог месеца већу инфлацију од нас у Европи је имала само Мађарска – 12,2%. Испод нас су биле Румунија (9,2%), Словачка (9%), Црна Гора (8,2%), Пољска (7,7%), Хрватска (7,4%), Словенија (7,1%), Северна Македонија (6,6%) и Албанија (4,9%), показују подаци Евростата, званичне статистике Европске уније.

У Народној банци кажу да такво поређење није фер и да би податке требало посматрати на рок дужи од годину дана, укључујући и 2021. годину када је инфлација и почела. Тако посматрано, од 2021. године до данас највећу инфлацију има Мађарска (42,4%). На другом месту је Естонија са 37,9%, док је трећа Литванија са инфлацијом од 35,9%. Чешка и Летонија имају инфлацију 32,9%, док је Србија на петом месту са инфлацијом од 32%. У НБС кажу – то је регионални просек.

Ипак, и на тој табели види се да мању инфлацију од нас имају Пољска (30,9%), Македонија (30,5%), Румунија (29,4%), Црна Гора (28,9%), Словачка (28,5%), Бугарска (27%), Хрватска (25,4%) и Словенија (22,1%).

Србија много боље на регионалним листама стоји ако се мери само базна инфлација. То је она инфлација из које су искључени раст цена хране и енергената који су врло колебљиви. По том показатељу Србија има инфлацију од 19,4%. А већу инфлацију од нас имају Мађарска (31,7%), Чешка (27%), Литванија (26,3%), Естонија (24,7%), Пољска (24,4%), Црна Гора (22,5%), Словачка (22,5%), Румунија (21,6%), Летонија (20,7%) и Хрватска (20%).

Управо је ова базна инфлација, како то пише лондонски „Економист“, гувернере централних банака држала „будним преко ноћи“ јер је у многим земљама она чак била већа од укупне инфлације, што је за познаваоце монетарних прилика у региону био знак да је инфлација упорна, а често се постављало и питање да ли је хронична. Односно, да је дошла да трајно остане.

Укупно, у еврозони, тамо одакле смо инфлацију на почетку увезли, раст цена у октобру сада износи 2,9%. У Америци, тамо где је све и почело у јануару 2021. године, међугодишња инфлација у октобру износи 3,2%. Циљ ЕЦБ-а и Феда је да буде 2%.

У Србији, циљ министра финансија Синише Малог је да до краја године инфлација буде испод 8%. Циљ Народне банке је да се средином следеће године врати у границе коридора од 3%, плус/минус 1,5%.

У јануару 2021. године, инфлација нигде на свету, па ни у Србији није била тема. Али била су видљива два сигнала која су указивала да ће поскупљења запљуснути цео свет. До тог тренутка, широм планете било је наштампано 20.000 милијарди долара, што је било огромно повећање новчане масе јер је чинило чак четвртину укупног тадашњег светског бруто домаћег производа. А ФАО индекс цена хране тада је порастао за око 25%. Да ли је инфлација сада готова прича, ако гувернери централних банака широм света повлаче наштампане паре из ситема, а ФАО индекс цена хране пао је за 10%?

Министар трговине Томислав Момировић победу над инфлацијом у Србији је прогласио још у мају, јер је то био месец када је међугодишња инфлација почела да пада. Износила је 14,8%.

Међутим, упркос томе што се инфлација у еврозони и Америци врти око 3% и Џером Пауел, шеф америчких Федералних резерви и Кристин Лагард, председница Европске централне банке, у својим обраћањима јавности изговарају реченицу: „Још није готово“.