Игра престола на српском банкарском тржишту: 1+1=2,5

Глобални финансисјки систем тренутно тресе највећа криза још од 2008. године. Све је почело у петак када је Банка Силицијумске долине доживела крах. Док се ова криза шири америчлим и европским банкарским системом проверавали смо у каквом су стању домаће банке.

Ништа се у Србији не продаје тако добро као банке. А да ће велика распродаја још трајати најављено је на прошлогодишњем Копаоник бизнис форуму на банкарском панелу који је и носио назив „Да ли је консолидација завршена?“

Пет банкара, представника Еуробанк Директне, АИК, Уникредит, Интеза и Опт банке сложило се тада да ће укрупњавање банкарског сектора још трајати. Да је ове године одржан панел са истим банкарима, то би већ били представници четири, а не пет банака, јер је уочи овогодишњег форума, АИК банка бизнисмена Миодрага Костића купила Еуробанк Директну. То је од 2017. године до данас био чак шеснаести уговор о купопродаји. Према саопштењу грчке Еуробанке вредност ове трансакције на Атинској берзи достигла је 280 милиона евра.

Тиме је завршен излазак грчких банака са српског тржишта. Пре тога, од 2008. до данас своје подружнице су продале Алфа банка (такође АИК банци), затим Пиреус банка (Директној банци за 58 милиона евра), а Национална банка Грчке, која је била власник овдашње Војвођанске банке, свој капитал је продала мађарској ОТП банци. Ова банка у Србији је купила и француску Сосијете Женерал банку, а аустријски Рајфајзен је пре непуне две године преузео Креди агрикол банку. Прошле године са српског тржишта изашла је руска Збер банка. Њен капитал преузела је домаћа АИК банка.

Како се, онда, зове ово што гледамо на српском финансијском тржишту?

„Игра престола“, каже Милан Ћулибрк, главни уредник НИН-а.

„За нас банкаре, то је сурова серија. Ипак је ово партија шаха.“, каже Властимир Вуковић, председник Извршног одбора НЛБ Комерцијалне банке. „Мислим да је серија ‚Дамин гамбит‘ примеренији опис.“

„Не бих рекла ни да је ‚Дамин гамбит‘, мислим да свако од нас остварује своју пословну стратегију“, реплицира Јелена Галић, председница ИО АИК банке.

„Баскеташким жаргоном то бих описао као 'кранч тајм'. А за неке ово је можда само друго полувреме“, каже Зоран Петровић, председник ИО Рајфајзен банке.

Банкарска ранг листа

А како сада изгледа банкарска лига шампиона? Подаци Удружења банака Србије показују да је према висини капитала прва банка Интеза (897 милиона евра). На другом месту је ОТП банка (854 милиона). На трећој позицији НЛБ Комерцијална (725 милиона), четврта је АИК банка (709 милиона), а пети је Рајфајзен (687 милиона). Након последњег спајања АИК банке и Еуробанк Директно, ова домаћа банка избиће на прво место по висини капитала. Процена Удружења банака је да ће капитал АИК банке након тога бити 1,02 милијарде евра.

Листа ће бити мало другачија када је реч о неким другим показатељима. По висини активе и након овог спајања, Интеза ће остати прва (6,7 милијарди евра). Иза ње је ОТП банка (6,2 милијарде), АИК је трећа на листи (5,9 милијарди), на четвртој позицији биће Рајфајзен (5,8 милијарди), а пета на листи биће Уникредит банка (4,8 милијарди), процењује Удружење банака Србије.

По висини кредита банкарска ранг листа ићи ће овим редом: ОТП банка, Интеза, АИК, Рајфајзен и Уникредит банка.

Дарко Поповић, председник ИО Интезе (ненамерном грешком новинара у емисији Око магазин емитованој 13. марта, потписан је као Дејан Поповић), каже да величина активе није једини показатељ и да је важно пратити низ параметара, али да је једини показатељ одрживост на дужи рок, а ту последњу реч дају клијенти.

Ипак, поента је да тренутно на тржишту скоро да имамо шест равноправних играча, јер толико банака има тржишни удео већи од 10 одсто. А укупно, свих шест заједно заузимају више од две трећине тржишта.

Са овим последњим спајањем на тржишту, број банака у Србији смањиће се на 19, а било их је 33 пре кризе из 2008. године. 

„Мени је само драго што у овој бици за прво место имамо и једног домаћег играча. Да нису све Меси, Роналдо и Марадона које смо довели са стране да играју овде утакмицу, него имамо и јаког домаћег играча“, каже Милан Ћулибрк.

1+1=2,5

А зашто се све ово на тржишту дешава?

На то питање Зоран Петровић, председник ИО Рајфајзен банке, одговара са две речи: size matters. „Као за било који други бизнис, то је снага и то је била величина. Онда више можете да приуштите. Ако сте у стању да остварите веће приходе, онда сте у стању и да више инвестирате и понудите клијентима више“, каже Петровић.

Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије (УБС) каже да кад имате два рачуноводства, два ИТ сектора, консолидација је један од начина да те трошкове смањите, а с друге стране то чини ефикаснијим и пласман новца.

Властимир Вуковић, председник ИО НЛБ Комерцијалне банке, каже да је за велике инфраструктурне и државне пројекте неопходан и већи капитал, као и да банка која има већи капитал више може и да понуди тржишту.

У овој ситуацији, консолидација банкарског сектора изгледа да није просто збрајање.

„Један плус један нису два, него је то бар два и по. Али, то не значи да се са сваком консолидацијом покупи оно што је најбоље. Нису то све срећни бракови ни срећно окончане аквизиције, има ту ситуација и кад лети перје“, каже Милан Ћулибрк.

Ако је спајање добро за банке, јер се смањују трошкови и повећава могућност капитала који може да се зајми клијентима, зашто је ово добро за грађане? Кад дођемо на шалтер, шта добијамо?

„Ја верујем да користите мобилно банкарство, да не идете на шалтер као и већина наших клијената“, нашалио се Дарко Поповић, председник ИО Интезе. „Банке данас постају технолошке компаније. Да би се тај развој могао испратити неопходна вам је финансијска снага. Мање банке тај ритам не могу да испрате, јер су неопходне инвестиције и улагања да останете релевантни на тржишту“, каже Поповић. 

Ликвидација државних банака

А еволуција банкарског сектора у Србији заправо је почела сликом штрајка радника у главним филијалама Инвест банке, Беобанке, Београдске и Југобанке. Једна од првих реформи нове демократске власти после 2000. године била је ликвидација ове четири државне банке. У том тренутку, око 650 компанија у којима је радило око 600.000 радника, овим банкама дуговало је око 400 милијарди динара.

„Државне банке су поделиле судбину привреде која је готово сва била банкротирала. За креаторе економске политике било је питање хоће ли пустити низ воду и та предузећа или ће бар нешто ликвидацијом банака покушати да спасу. Тако да је то била зелена ливада на коју су касније дошле стране банке“, каже Зоран Петровић, председник ИО Рајфајзена.

Ова аустријска банка је била прва страна банка која је дошла на наше тржиште. А Оливер Регл, тадашњи председник ИО банке се локалном тржишту прилагодио и тако што је после шест месеци проговорио српски. 

„Нешто после 5. октобра 2000. године, већ у новембру те године, Рајфајзен је имао свог човека овде, који је рекао: 'Ово је Средња Европа'“, присећа се Зоран Петровић, који је од почетка био ангажован у овој банци.

Након тога на ово тржиште почеле су да долазе и друге стране банке.

„Сетите се само, имали смо банке из Италије, Грчке, Француске, Русије, Немачке. Сви су у том моменту у Србији видели добру прилику“, каже Дарко Поповић из Интезе.

Једним од преломних момената за консолидацију банкарског сектора сматра се и продаја Делта банке Мирослава Мишковића 2005. године.

„Привреда добија једну првокласну европску банку, убудуће ће свој развој моћи да базира на дугорочним кредитима“, овим речима је тада Мирослав Мишковић, председник „Делте“ описао долазак Интезе на ово тржиште. 

Распродаја банака

Криза из 2008. године прекомпоновала је српско банкарско тржиште. Неке грчке банке су се повукле, али су са финансијске сцене нестале и неке домаће банке. Прва у низу била је Агробанка. Стечај је званично проглашен 2012. године, а ова банка за собом је у стечај повукла и неке велике домаће компаније (Интеркомерц, Фармаком). Последично, компаније које су биле у проблему повукле су и још неколико банака у стечај, међу њима и Универзал банку и Привредну банку Београд. Покривање губитака ових банака пореске обвезнике коштало је више од милијарду евра. 

„Једни улазе, други излазе, домаћи играчи имају могућност да се шире на друга тржишта. То су све тржишне игре које су условљене привредним токовима саме привреде“, каже Јелена Галић, председница ИО Интеза банке.

Оно што следи је даље укрупњавање.  И то је нешто око чега се сви слажу.

Јер, ако шест највећих банака у Србији заузимају чак 70 одсто тржишта, значи ли то да је преосталих 30 одсто тржишта још на распродаји.

Што би рекли на крају епизоде у серији, како год се она звала, „Дамин гамбит“ или „Игра престола“: наставиће се…