Биланс уведених санкција Русији: Како Кремљ заобилази западни ембарго и колико је у томе успешан

Без обзира које су од прогноза о смањењу руског БДП-а у 2022. (и 2023) тачне, московске (-2,5%) или ММФ-ове (-3,4%), јасно је да очекивања с почетка године о драматичном паду економије Руске Федерације и утицају истог на понашање Кремља у погледу рата у Украјини нису испуњена.

Руска привреда се „држи на ногама" зато што су извозни приходи остали на високом нивоу, будући да је земља пронашла алтернативне купце за нафту која је имала високе цене током већег дела 2022. године.

Додатно, и одговор Москве на санкције био је креативан и релативно успешан будући да су домаће либералне технократе, као што су Херман Греф, водећи човек Сбербанке и блиски пријатељ председника Русије, и Елвира Набиулина, гувернерка Централне банке, користећи своју стручност и алате, ублажиле удар западних санкција и одржале руску економију у животу.

Добрим делом захваљујући њима руска привреда је избегла најдраматичнија предвиђања западних економиста (и њих самих, што су и саопштили Путину на састанку месец дана пред рат), о паду БДП-а од чак 30% за две године, краху финансијског система и рубље, повратку у 1980-е, односно драматичном смањењу (за петину) животног стандарда популације. Ублажавању ефеката западног ембарга допринело је и обимно коришћење искустава Ирана, Венецуеле и Северне Кореје, као и оног из совјетског времена.

Да не буде забуне, ефекти на економску активност у Русији, посебно у средњем и дугом року, биће тешки, посебно за огромну већину популације које ће се суочити са извесним значајним падом животног стандарда (не мањим од 10%).

Међутим, они који говоре о својеврсном повратку у совјетска времена, у погледу мањка савремених технологија и последичног заостајања када су у питању свакодневна потрошна добра, вероватно потцењују утицај новог фактора на глобалној сцени прилично наклоњеног Русији: Кине. Њена величина прерађивачке индустрије, са уделом од чак 30% у глобалној, већ премашује ону у САД и ЕУ заједно.

Повезано са кинеском улогом, за Кремљ су охрабрујући најновији наводи Вол стрит џорнала, који указују да је у првој половини децембра администрација у Пекингу добила упуте од председника Сија да се интензивирају напори ка тешњим економским везама са Москвом. План укључује повећање увоза руске нафте, гаса и пољопривредних добара, више заједничких енергетских партнерстава на Арктику и повећање кинеских инвестиција у инфраструктуру Русије, пре свега у железнице и луке.  

Начини избегавања западног ембарга 

Западни ембарго према Русији константно је постајао обухватнији током 2022. и појачао је ефекте претходних санкција уведених 2014. након припајања Крима. Подривање санкција разним методама, укључујући сарадњу са другим земљама са искуством у избегавању истих, постало је приоритет за Кремљ. Како је деценијама помагала другим земљама да избегну санкције, Русија се показала прилично спремном за неочекивану ситуацију у којој се нашла.

Угледајући се на Иран, Москва је почела да користи технике избегавања контроле ембарга тако што нафтни танкери сакривају своју локацију. На пример, руски брод који је прво посетио приобални појас у близини Малте пре него што је месец дана касније пристао на Северни Кипар, емитовао је лажне позиције преко свог транспондер система за аутоматску идентификацију (AIS), показујући да плови у круговима у грчким водама.

Руске компаније су се показале ефикасним и у продаји санкционисане венецуеланске нафте. Штавише, након што је руски нафтни гигант Росњефт санкционисан због тога 2020, Кремљ је брзо створио нову нафтну компанију (Roszarubezhneft) да настави са радом. Уз руску помоћ, извоз нафте из Венецуеле се удвостручио од децембра 2020. до децембра 2021, проналазећи многе друге посреднике и купце на глобалном тржишту (највише преко „мексичке везе").

Руси су научили и да стварање фиктивних компанија такође умањује ефикасност санкција. На пример, сиријски званичници су последњих година створили безброј лажних компанија како би замаглили власништво, а иранске клириншке куће и лажне компаније регистроване у иностранству годишње су обртале десетине милијарди долара избегавајући санкције. Западне банке, као што су Commerzbank AG, Deutsche Bank AG и Citigroup, често су несвесно помагале Ирану у „илегалним" извозним трансакцијама и вероватно ће се суочити са покушајима Русије да уради исто. Руски олигарси такође имају доста веза са западним финансијским актерима и тиме способност да заобиђу западне санкције.

И искуства Северне Кореје су драгоцена. Тако, опонашајући Пјонганг, Москва користи крипто-валуте, поред осталог и рударењем биткоина, како би избегла санкције, односно омогућила ино-трговину.

Ствар за Запад отежава и то што је Кина последњих година помагала Ирану, Венецуели и Северној Кореји, кршећи санкције САД, и већ има доста индиција да исто ради и са Русијом. На пример, мале рафинерије у Кини су у стању да игноришу ризик од америчких казни јер их је „тешко достићи санкцијама". Након што су руске банке избачене из SWIFT-а, Кина и Русија су предузеле веће кораке да развију сопствене алтернативе. Ово укључује руски систем за пренос финансијских порука (СПФС) и национални систем платних картица (Мир), као и кинески прекогранични међубанкарски систем плаћања (CIPS) и UnionPai.

Индија је у јулу поставила оквир за обављање међународне трговине у рупијама, а рачуне потребне за олакшавање ове трговине отвориле су руска Газпромбанка, ВТБ банка и Сбербанка. Додатно, споразуми о коришћењу локалних валута у трговини са Египтом и повећан извоз енергије у Бразил последњих месеци, додатно су показали способност Москве да диверзификује своје економске опције.

Москва такође користи бивше совјетске државе да заобиђе санкције. Грузија, Јерменија и Азербејџан помажу Русији да поново извози своје производе на међународна тржишта након што је основано више стотина компанија и десетине хиљада Руса се настанило у овим земљама након фебруара 2022.

Како Руси одржавају критичне ланце снабдевања?

Да би подржала све привредне субјекте да што лакше дођу до неопходног увоза, руска влада је легализовала оно што се сада назива „паралелним увозом" (процена је да је током 2022. увезено овакве робе у вредности од 20 милијарди долара). Извесно је да је такозвани паралелни увоз, односно са аспекта Запада илегални ланци снадбевања, оно што држи добар део руске економије, посебно оне високософистициране, у животу. Тако су захваљујући бројним фирмама које послују преко посредника у, на пример, Турској, Хонг Конгу или земљама централне Азије, канали снабдевања остали отворени упркос западним извозним ограничењима и забранама.

Како показује руска царинска евиденција, најмање 2,6 милијарди долара компјутерских и других електронских компоненти стигло је у Русију за седам месеци закључно са 31. октобром 2022, а добар део фирми које су испоручиле робу преко земаља посредника има везе са руским држављанима. Ројтерс је већ у августу известио да су се унутар ракета и система наоружања које је руска војска распоредила у Украјини масовно појавили произведени чипови западних компанија, који у многим случајевима не подлежу ограничењима извоза. И дронови руске производње (урађени од стране компаније „Специјални технолошки центар", лоциране у Ст. Петербургу) дугују своје постојање „еластичном" ланцу снабдевања који избегава санкције преко фирми у Хонг Конгу, а понекад чак и преко Флориде.

Подаци руске царине указују да је од краја фебруара 2022. декларисана вредност увоза полупроводника у Русију нагло порасла. Повезано с претходним, индикативно је да московска логистичка фирма, OOO Novelco, отворено саветује руске компаније како да наставе да увозе страну робу. Наиме, Novelco је у септембру организовао семинар у Москви за своје клијенте о томе како пронаћи „алтернативне" начине за испоруку робе у Русију. Иста компанија саветује фирме и како да направе залихе производа и развију разноврсне групе добављача из више од једне земље.

Консеквентно, дошло је до пораста извоза у Русију од стране држава кроз које нека предузећа „преусмеравају" трговину. Нпр. док је ЕУ извезла 43% мање робе у Русију од јуна до августа 2022, Кина је извезла за 23% више, док је у порасту и извоз Турске и Казахстана у Русију. Земље централне Азије и Кавказа су последњих месеци постале интегралне улазне тачке за увоз западне технологије, укључујући чипове, а ти послови су олакшани комбинацијом правих и лажних компанија и фалсификованих докумената, док су крипто-валуте коришћене за трансакције и за прање новца након тога.

Ипак, увоз модерне опреме иде и директно преко западних земаља. У том контексту индикативно је саопштење америчког министарства правде од 13. децембра 2022. у коме се пет руских држављана и два из САД оптужују да су незаконито купили и извезли високо осетљиве и строго регулисане електронске компоненте, од којих се неке могу користити у развоју нуклеарног и хиперсоничног оружја, квантног рачунарства и за друге војне апликације.  

Технолошко заостајање Русије

Иако у Русији нема колапса, ембарго условљава деградацију производних капацитета земље. Наиме, санкције искључују Русију из глобалних ланаца снабдевања у широком спектру кључних сектора. Последично, дугорочна економска будућност Русије зависи од тога да ли ће Москва моћи брзо да произведе домаће алтернативе страној роби којој више нема приступ, или да набави аналоге из „пријатељских" земаља као што је Кина. Тамо где ове две опције не успеју, остаје да се ослања на кријумчарење.

Ипак, ове три могућности неће бити довољне или ће бити прескупе да се спречи редуковање дугорочног економског раста, будући да ограничавање неопходног увоза уништава потенцијал за технолошку надоградњу. Чак и ако руске фирме дођу до нацрта за одређене преко потребне компоненте или производе, веома је тешко економично произвести исте (реверзибилни инжињеринг је тешко извести). 

Истина, нека решења су већ пронађена. Истраживање руских компанија које је спровела Централна банка у априлу 2022, показало је да се две трећине суочавало са поремећеним ланцима снабдевања, да би се до лета удео таквих компанија смањио на 50%. Међутим, најважнији су критични увозни производи, а њих је најтеже увести у довољној количини.

Руски владини експерти су у пет колона груписали секторе према степену важности, при чему је последњи означен као „супер-критичан" (фармацеутска и медицинска технологија, производња микрочипова и ИТ опреме високог нивоа, технологија за конструкцију свемирских летелица и авиона). За овакве робе увоз преко сивог тржишта је мање ефикасан, посебно када су у питању микрочипови и сервери.

Процене указују да ако санкције буду трајале две до четири године, плаћање најприсутнијих чипова по двоструко већој тржишној цени ће се даље исплатити. Међутим, ако потрају дуже, што се сада чини реалном опцијом, Русија ће бити приморана да пређе на инфериорне кинеске чипове. Проширење руских сопствених капацитета за производњу микропроцесора на ниво Кине - која се сада бори под америчким извозним ограничењима - оптимистично би коштало 50 милијарди долара годишње током наредних десетак година, што је износ који Москва не може себи да приушти. 

Искуство компаније „Чебоксарски електроапаратни завод", која производи виљушкаре, тракторе и другу тешку механизацију, индикативно је. С почетком ембарга руководство фабрике је уочило области које су превише зависне од западних делова, и тамо где су раније увозили микрочипове за покретање својих трактора, одлучили су да направе своје. Купили су основне транзисторе и друге делове за полупроводнике у Азији и научили како да их сами леме. За остале кључне компоненте нашли су „домаће" замене; нпр. јапански мотори које су користили за виљушкаре заменили су онима произведеним у Белорусији, иако су они били бучнији, неекономични и мање поуздани.

Међутим, управо овај пример показуј широк ефекат ограничења увоза на квалитет и технолошки ниво. Бранко Милановић је ово описао као процес „технолошки регресивне супституције увоза", где се увозна роба замењује „инфериорним, старомодним домаћим супститутима" уз истовремено губљење економије обима.

Потенцијални проблем за Русију је и ограничење цена руске поморске нафте које је ступило на снагу 5. децембра 2022. (и забрана продаје већине нафтних деривата која се очекује 5. фебруара 2023.), имајући у виду зависност руског буџета од цена црног злата. Ту је опет „експертиза" Ирана у избегавању нафтних санкција за Кремљ постала веома значајна.

На пример, ирански извоз нафте пао је за 90% након поновног увођења санкција 2018, али је комбинација разних тактика омогућила Техерану да се извоз нафте опорави. То је укључивало трансфере са брода на недозвољени брод, промену назива бродова и других идентификационих ознака да би се прикрили ирански танкери, и мешање иранске нафте са нафтом из других земаља да би се прикрило њено порекло.

Слично ради и Русија, те се нафтни гигант „Шел" у априлу се суочио са критикама због подривања санкција куповином „летонске мешавине" нафте, од чега је скоро половина (49%) пореклом из Русије.

У одговору на ограничење цена нафте на 60 долара, руска влада покушава да у што већој мери замени комерцијално осигурање и реосигурање извоза нафте морем, односно бродова које је превозе. Сличне мере предузела је јапанска влада 2012. када је обезбедила „државну гаранцију у износу до 7,6 милијарди долара за танкер који је превозио иранску нафту.

Индијске компаније су се већ сложиле да сертификују руске танкере, а бродарске компаније и поморске услуге са седиштем у Кини, Индији и Персијском заливу биле би од суштинског значаја да се омогући транспорт и продаја руске нафте.

Пошто је горња граница цене од 60 долара по барелу углавном изнад цене по којој се руска нафта тренутно продаје, за сада је мало вероватно да ће ограничење цена достићи циљ смањења руских прихода. Наиме, извоз се већ пребацио на купце са тржишта у развоју као што су Кина и Индија. Нема изгледа да ће земље попут Кине и Индије, које су постале доминантни купци руског „Урала", формално усвојити политику ЕУ/Г7. Истина, могу је искористити код преговора о цени са Москвом, што је и нада Запада.

Ипак, упркос јавним тврдњама Кремља да ће блокирати продају своје нафте под „ценовним капом", најмање седам танкера је од 5. децембра 2022. натоварено руском сировом нафте са осигурањем западних фирми и има за дестинацију Индију, према анализи евиденције отпреме и осигурања Фајненшел тајмса.

Ово није нелогично, будући да се „Уралом", због примораности Москве да даје попуст који је чак порастао током децембра, већ тргује испод 60 долара по барелу.

Иако је Русија већ направила сопствену флоту од око 100 танкера како би заобишла западна ограничења, то још увек није довољно да би се морски извоз „Урала" од просечно пет милиона барела дневно одржао.

Иако Витол (највећи независни трговац нафтом на свету) очекује да ће руски морски извоз нафте ускоро пасти за петину, бројна слична предвиђања се до сада нису остварила. 

Мањак радника и девета рунда санкција

Мобилизација од 300 хиљада мушкараца, у комбинацији са таласом емиграције које је изазвала, смањиће мушку радну снагу за 2%. Ствар погоршава и то што је нето прилив миграната, који чине близу 10% локалног тржишта рада, постао негативан, посебно имајући у виду да се Русија све више ослања на њих у низу послова где је потребна нискоквалификована радна снага. Повезано с претходним, индикативна је новембарска студија московског Гајдар института, која је показала да би се до трећине руске индустрије могло суочити с проблемима због недостатка радника, те да ће недостатак кадрова онемогућити повећање производње чак и ако постоји довољна потражња.

Последично, Блумберг економикс сада потенцијалну стопу економског раста Русије види на само 0,5%, што је половину њеног предратног нивоа. Претња да ће недостатак радне снаге на крају довести до инфлаторног притиска већ је навела руску централну банку да обустави смањење каматних стопа, те је она и у децембру задржана на 7,5%, будући да већа државна потрошња и мобилизација стварају инфлаторне притиске.

Одговор Москве на изолацију јесте и развијање Северног (арктичког) морског пута. Додатно, Русија ће се оријентисати на развој лучке, железничке и гасоводне инфраструктуре на југу и истоку земље. Прошириће се транспортна и логистичка инфраструктуре ка Каспијском мору, а већ 2023. године Волго-каспијски бродски канал ће омогућити пролаз бродовима газа не мањег од 4,5 метара, што ће значајно проширити руте Русије ка земљама Блиског Истока и Индији.

Током наредне године Москва планира повећање продаје гаса Кини и другим азијским земљама, стварање чворишта за трговину природним гасом у Турској и детерминисање продајне цене истог за ЕУ.

За Русију је охрабрујуће да се у прва три квартала 2022. робни извоз повећао за 42% а суфицит у ино-трговини порастао чак 2,3 пута, достижући 138 милијарди долара. Повезано са добрим приходима по основу извоза енергената, јавне финансије 2022. су у суфициту (од око 1% БДП-а). Услед успешних напора ка „дедоларизацији", учешће рубље у међународним трансакцијама Русије се удвостручило у односу на децембар 2021. достигавши трећину, а заједно са валутама „пријатељских земаља" половину свих ино-трансакција. 

Гледајући перспективе руске привреде, оно што се чини битним јесте да је даље пооштравање санкција већ ограничено широким скупом постојећих мера. Ипак, постоји потенцијал за квантитативно проширење санкција - укључивањем додатних физичких и правних лица у санкционе листе и додавањем нових ставки на листе робе забрањене за извоз или увоз.

С тим у вези, ЕУ је 16. децембра одобрила девету рунду санкција Русији, којим је још 200 руских појединаца и ентитета погођено замрзавањем имовине и забраном путовања. Забрањена су улагања у рударство у Русији, док су опет на мети руска одбрамбена индустрија и банке. Планирана је и контрола извоза производа као што су хемикалије, нервни агенси, електроника и ИТ компоненте.

ЕУ није увела никакве санкције које се односе на руске пољопривредне производе, али је Брисел на корак до споразума о ограничењу цена природног гаса. Још горе, ЕУ разматра и повећану употребу секундарних санкција и мера принуде. Преседан у њиховој примени биле су санкције блокирања уведене иранском произвођачу беспилотних летелица „Shahed Aviation Industries" и одређеним иранским појединцима. Ипак, мало је вероватно да ће развој механизама за коришћење секундарних мера од стране ЕУ имати значајан утицај у условима када је страни бизнис већ склон претераном придржавању санкција.

Оно што показује руско, односно совјетско искуство, јесте да је, упркос штетама, могуће прилагођавање санкцијама великих размера. Као што то у економији бива, равнотежа се увек постиже, али на другом нивоу, овога пута нижем. Колико нижем постаје кључно питање (наравно, уз безбедност), посебно за просечног становника Русије.