Да ли ће кинеска и друге државне дигиталне валуте угрозити хегемонију долара?

Већ више од 100 милиона људи широм света користи приватно креиране криптовалуте. Неке земље као што је Салвадор прогласиле су биткоин за легално средство плаћања, иако је ММФ позвао ту земљу да поништи ту одлуку. Наиме, криптовалуте нису гарантоване од стране централних банака, као што је то готовина или депозити по виђењу. Као резултат, већина њих има веома променљиве цене, које су дневно колебају за више од 10%, што отежава употребу истих за свакодневне финансијске трансакције. Услед тога, приватне дигиталне монете се углавном користе у инвестиционе сврхе, а не за плаћања, а као и код сваке инвестиције, постоје ризици. Последично, опсежније усвајање криптовалута креирало би шире системске ризике.

Будући да тржиште крипто-актива, за које се сматра да вреди око две хиљада милијарди долара, наставља да расте, можда би суверене дигиталне монете могле бити решење?

Иако код многих још увек постоји дилема да ли су дигиталне монете централних банака уопште неопходне, чини се да је тај процес незаустављив. Наиме, мање упућена јавност и даље причу о дигиталним монетама посматра кроз призму приватних криптовалута, пре свега биткоина. Међутим, оно што је далеко важније, и са несагледивим геостратешким импликацијама, јесу званичне дигиталне валуте, прецизније дигиталне валуте креиране од стране државних централних банака.

Предности суверених дигиталних валута које су регулисане и гарантоване од стране њихових централних банака су немерљиве, а посебно њихов капацитет да учине прекограничне трансакције ефикаснијим, са већом брзином плаћања те смањеним трошковима трансакција. Наравно, потребно је да се одржи заштита података о клијентима, односно њихова приватност, што је нешто што одликује приватне криптовалуте. Координација је кључ, и Банка за међународна поравнања (из Базела) већ подржава неколико иницијатива за овакву врсту прекограничних плаћања - укључујући вишеструки ЦБДЦ мост (континентална Кина, Хонг Конг, Тајланд и Уједињене Арапске Емирате) и пројекат Дунбар (Аустралија, Малезија, Сингапур, Јужна Африка).

Тренутно је кинески е-јуан најшире коришћена дигитална валута у свету, са више од 261 милиона јединствених корисника и трансакцијама у укупном износу од 13,8 милијарди долара. Иако ниједна од земаља Г7 још није издала дигиталну валуту, о томе се већ разматра у САД, Британији, Еврозони, као и у Шведској, која има једну од највиших стопа е-плаћања у Европи.  

Геополитичка импликација државних дигиталних валута 

САД и Запад генерално већ дуго воде валутне ратове против Кине, Русије, Ирана и многих других земаља. Наиме, околност да се чак 80% свих међународних трансакција барем кроз једну итерацију изршава у доларима даје Вашингтону невероватну могућност да претњама финансијским институцијама изван своје јурисдикције натера исте да не изврше дато плаћање (скорашње неуспешно противљење ЕУ овој пракси САД, када је покушано да се обаве трансакције са Техераном, само је један од примера праксе Вашингтона).

Међутим, ускоро би се ситуација могла променити ако се искористе све предности суверених дигиталних валута, чији је развој у поодмаклој фази у многим земљама, а највише је одмакао Пекинг.

Са драматичним економским санкцијама које је Запад увео Москви, забрањујући поред осталог главним руским банкама приступ међународној платној мрежи SWIFT, подстицај Руској централној банци да убрза развој своје дигиталне валуте не може бити већи. Ова земља је последњих месеци у настојању да домаћим банкама омогући ликвидност у конвертибилним валутама убрзала напоре на развоју дигиталне рубље услед антиципирања санкција и искључења из глобалног финансијског система.

Индикативно је да је 28. фебруара 2022. вредност акција кинеског система прекограничног међубанкарског плаћања (CIPS) и кинеске дигиталне валуте снажно скочила (за 2,7%, односно 3,6%), стављајући ову нову алтернативу Пекинга за међународна плаћања у центар пажње након што је Запад увео финансијске санкције Москви. CIPS, финансијско средство за побољшање глобалне клириншке услуге јуана, има 75 директних учесника, али само једну клириншку банку у јуанима (у оквиру Индустријске и комерцијалне банке Кине) са седиштем у Москви.

У анализи компаније „China Securities" наводи се да ће санкције везане за SWIFT имати ограничен утицај на Кину, да је дигитална валута један од начина за решавање проблема, те да ће западне санкције убрзати интернационализацију јуана. Иначе, у 2020. години 17,5% кинеско-руске трговине обрачунавано је у јуанима, што је снажан раст са 3,1% у 2014. Тај удео расте како се трансакције везане за природни гас пребацују на фактурисање у еврима, што је индиректан пут ка дедоларизацији.

Чини се извесним да ће дигиталне валуте централних банака, посебно кинески е-ренмимби, довести „историју новца у ново поглавље", да парафразирамо извршну директорку ММФ-а Кристалину Георгијеву. Шира међународна употреба овакве врсте суверених валута значајно ће подрити хегемонију долара, нарушавајући америчку привилегију да скоро бесконачно штампају новац, акумулирају државни дуг, повећају трговински дефицит и унилатерално уводе финансијске санкције трећим земљама. 

Дигитални долари и јуани

За сада, Америка је у стању да прати и регулише већину плаћања у доларима широм света, али би нов систем дигиталних валута, и сходно томе обављања финансијских трансакција, могао да лимитира ту привилегију Вашингтона. Дакле, спорост САД у развоју дигиталног долара могла би имати драматичне геополитичке последице ако Кина одржи предност у овом домену.

Наиме, дигиталне валуте централних банака, а пре свега кинеске, финансираће све више и више билатералне трговине индиректно подривајући доминацију долара на том терену. Ово ће свакако усложити глобалну трговину и токове капитала, те ће се међународни економски поредак, већ под теретом трговинских и технолошких ратова, безбедносних опсесија и формирања конкурентских политичко-економских блокова, наћи под још већим притиском.

Свет у коме ћемо имати глобални приступ дигиталним верзијама долара или кинеског ренминбија, евра, руске рубље и многих других монета чини се ближим него икада. Наравно, ово не значи да ће се долар и јуан у скорије време такмичити на равноправној основи као монете за обављање трансакција или као валуте у које земље улажу своје међународне резерве. Међутим, равнотежа снага ће се мењати у корист оних на Истоку како емитовање дигиталних монета буде добијало замах. Девизне резерве ће извесно постати диверсификованије, али ће кључна улога дигиталних монета централних банака бити у финансирању међународне трговине.

Када је у питању е-јуан, земље које су већ одлучиле да користе ту валуту из политичких разлога или због припадности „Путу свиле", свакако ће имати лакши начин да изврше већ уговорене трансакције, посебно у билатералној трговини, укљућујући и Србију. Како Народна банка Кине већ има (SWOP) аранжмане о размени валута са око 30 земаља, а неке од њих (посебно Русија или Иран) имају разлога да све више користе јуан у фактурисању и плаћању у трговини Кином (путем банковних трансфера преко кинеског међубанкарског платног система), дигитални ренмимби ће значајно олакшати такве већ одобрене трансакције. Важан моменат за већу међународну употребу јуана биће очекивана потпуна либерализација капиталног рачуна и даљи развој финансијског тржишта у Кини.  

Друштвена димензија суверених дигиталних валута

Заговорници биткоина и других криптовалута тврде да су традиционални монетарни системи који их подупиру неефикасни и корумпирани. Ипак, биткоин и већина осталих сличних валута је веома нестабилна.

Додатно, биткоин и слична средства немају никакву фундаменталну економску вредност осим врло ограничене улоге као средства размене. Не постоји токови готовине у овим монетама, и за разлику од злата и других племенитих метала, очигледно је да нема физичке употребе истих.

Најважније, недостатак јединствене правне подршке ће на крају ограничити употребу овакве врсте средстава плаћања широм света, где државни регулатори већ сугеришу да ће додатно отежати живот онима који поседују криптовалуте.

Није изненађење што владе не воле биткоин, будући да он дозвољава да се економске трансакције одвијају изван главне фискалне и правне инфраструктуре, док постоји оправдана бојазан да крипто-финансије могу бити коришћене за олакшавање прања новца или илегалну трговину.

Међутим, технологија на којој су засноване криповалуте утире пут да државне дигиталне монете постану део свакодневног финансијског живота људи. Разлика је у томе што суверене дигиталне валуте не замењују традиционалне валуте, већ само уводе нови вид новца у оквиру постојећих монетарних система.

Централне банке су на челу свог развоја, а цео процес је додатно подстакнут смањивањем значаја готовине, који је посебно убрзан током глобалне КОВИД-19 пандемије.

Државне дигиталне монете ће имати фундаменталне негативне последице за пословне банке. Наиме, ако трансакције могу бити извршене дигиталном валутом којом управља централна банка, нестаје потреба за услугама клиринга кроз традиционални банкарски систем, а улога традиционалних банкарских рачуна биће смањена.

„Дигитални новчаник" ће за већину бити много јефтинији од традиционалних банкарских рачуна, што је позитивна социјална димензија процеса који је пред нама. Наиме, како су појединци, посебно у изолованим руралним срединама, били физички далеко од банака најчешће немајући банкарске рачуне, те самим тим практично искључени из финансијског система, њихова потреба да имају приступ банкарском систему плаћања ће бити елегантно решена са јефтиним, безбедним и приступачним „дигиталним новчаницима".

Кредитна политика банака и потребе реалне економије често се не поклапају будући да централне банке имају ограничену контролу над понудом новца и ослањају се на банке које дају кредите и креирају депозите. Дигитални новац ће омогућити централним банкама већу флексибилност у решавању ширих циљева монетарне политике, док и фискални трансфери могу бити ефикаснији коришћењем дигиталних валута.

Како се свет удаљава од готовине а приватне дигиталне крипто-валуте маскиране као финансијска средства или валуте не представљају основу за нови монетарни систем, дигиталне монете централних банака се већ назиру као део решења проблема. Чини се све извеснијим да ће дигитални новац допринети ефикасном, безбедном и праведнијем финансијском систему.