OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Проблем саобраћаја и смога

                    "Пар-непар" у Београду: Решење за загађење ваздуха и саобраћајне гужве у српској престоници? štampaj

                    Пише:  Небојша Катић

                    субота, 19. нов 2022,  09:36 -> 14:42

                    Друмовима Србије данас крстари око 2,3 милиона возила. Од тога је само у Београду око 640.000 путничких. То је за око 12 процената више него у целој Војводини која је по површини готово седам пута већа од београдског региона и има за око осам процената већи број становника. Када се броју београдских путничких аутомобила додају аутобуси и теретна возила, цифра се пење на 729.000 загађивача у београдском региону. Да ли је део решења и за загађење ваздуха и за саобраћајне гужве у српској престоници увођење система "пар-непар"?

                    Грађани Београда се годинама гуше у смогу и свако ко може да бира избегава посету Београду у зимским месецима. Ово потврђујем и властитим искуством. Ситуација је сваке године све гора, а немар према загађењу једна је од оних лоших константи коју ни једна београдска власт није ни покушавала озбиљније да промени. Има ли решења, макар и привремених?

                    Краткорочно гледано, власт има две могућности. Прва је, и власт то већ ради, да објасни грађанима како је у неким страним градовима ситуација још гора него у Београду. То би могло да обрадује онај део грађана који много лакше дише када зна да се у суседству, или тамо негде, дише још теже. Друга могућност је да се проблем делом олакша увођењем система пар-непар који би смањио број возила која се дневно налазе на улицама Београда. Систем је познат и функционише тако што се приватни аутомобили могу возити сваки други дан у зависности од последњег броја на регистарској таблици.

                    Колико год проблем загађености био комплексан, колико год загађеност Београда имала много узрока, не може бити да огромна густина саобраћаја и издувни гасови који с тим иду, не утичу на загађеност.

                    Од 2001. закључно с 2021 годином, број путничких возила у приватном власништву у Србији је повећан за око 770.000, или за око 58 процената. Друмовима Србије данас крстари око 2,3 милиона возила. Од тога је само у Београду око 640.000 путничких возила. То је за око 12 процената више него у целој Војводини која је по површини готово седам пута већа од београдског региона и има за око осам процената већи број становника. Када се броју београдских путничких аутомобила додају аутобуси и теретна возила, цифра се пење на 729.000 загађивача у београдском региону (који има мање од 1,7 милиона становника). „Срећом", велики број Срба се увиђавно преселио или на Запад или у рајске вртове, па то делом олакшава ситуацију. Наравно, метод решавања еколошких проблема кроз демографски колапс није нешто што би требало охрабривати.

                    Аутомобилска експлозија

                    Можда није лоше направити малу дигресију и подсетити се како је дошло до ове „аутомобилске експлозије" и њених еколошких последица. Овде ћу се усудити да цитирам самог себе из текста који сам писао лета 2018. поводом протеста возача због високих цена горива и акциза:

                    „Семе данашњих проблема посејано је на самом почетку транзиционих процеса у Србији. Без икакве стратешке идеје о томе куда и како даље, а суочене са нестрпљењем јавности која жели бољи живот и то брзо, транзиционе власти су одлучиле да грађанима омогуће куповину јефтиних половних аутомобила нудећи им тако илузију просперитета.

                    Сви они који су до јуче возили скромне домаће аутомобиле (или нису возили ништа), наједном су могли да купе возила познатих светских произвођача. Већина грађана није имала новца за ново, па је кренула да купује старе или прастаре половне аутомобиле који се масовно увозе у Србију. Сви су били задовољни, а најзадовољнији су свакако били становници држава западне Европе. Уместо да троше новац на рециклирање отпада (аутомобила и гума), они су га извезли Србији и на томе чак зарадили...

                    Породице које у рационалном систему и при здравој памети не би могле да помисле да купе аутомобил, сада поседују бар један, а понекад и два половна аутомобила купљена за мале паре. Али како половно гориво још није измишљено, грађани својим јадним платама морају плаћати високу цену горива... Паркинг-простор и ширина саобраћајница недовољни су за толики број аутомобила, па то додатно појачава нервозу и бахатост возача. Саобраћајне гужве у Београду су несношљиве, док су еколошке последице погубне по здравље људи. Друмовима јуре стари аутомобили које власници не могу да одржавају или то чине штапом и канапом. Цена тога се плаћа животима, готово свакодневно."

                    За либерално настројене грађане који сматрају да систем пар-непар крши елементарне људске слободе и да то функционише само у диктатурама, рећи ћу да сам га „плагирао" на основу француског искуства. Дешавало се да будем у Паризу када се због високе загађености привремено уводио систем пар-непар. Загађеност Париза је тих дана била на нижем нивоу од онога који је у Београду уобичајен. (У Француској је касније уведен другачији систем али је то небитно за овај контекст.)

                    Парни и непарни викенди

                    Старији грађани ће се сетити да смо систем пар-непар имали у Југославији крајем седамдесетих година прошлог века. Почетком осамдесетих су уведени бонови за бензин којима је лимитирана куповина горива по једном аутомобилу. Разлози нису били еколошки већ финансијски - Југославија је била у дубокој дужничкој кризи па се морало мање возити како би се уштедело на увозу нафте.

                    Ако се право на дисање и здравље људи оставе по страни, систем пар-непар, поред еколошких, има још неколико згодних, нееколошких предности. Он доводи до штедње горива будући да се мање вози - додуше присилно, али не смета. Штедња горива смањује потребе за увозом нафте у тренутку велике енергетске кризе и смањује трошење девиза у ситуацији када Србија тоне под теретом дугова. Смањујући број возила на улицама живот грађана се чини сношљивијим - улице и путеви су проходнији а ниво буке је нижи.

                    Хитна помоћ, ватрогасци и полиција много брже могу да интервенишу. Градски саобраћај се обавља брже, такси служба је ефикаснија, бициклистички ентузијасти имају веће шансе да не буду прегажени. Када је ваздух чистији и када су кола паркирана, грађани би се можда одлучили да за кретање користе сопствене ноге (мада се не бих кладио на то). Млади који воле да излазе у десет увече и да се враћају пред зору, морали би у провод да иду само таксијем или градским превозом. То би повећавало шансу да се из провода врате живи на радост родитеља.

                    Негативне стране

                    Као и свако решење и ово има слабих страна. Грађани који из неког разлога морају да користе аутомобил (одвођење деце у обданиште или школу, одлазак на преглед и сл.) биће у проблему, бар неко време. Дневна организација живота и рада би морала боље да се планира а планирање није јача страна на балканском простору. Свеједно, на бази искустава из поменутих југословенских година, рекао бих да се и ови проблеми, уз нешто грађанске солидарности и узајамну помоћ породице и пријатеља, могу решити.

                    Колико дуго би режим пар-непар могао да траје носи са собом дилеме које се тек у примени и анализи ефеката могу разрешити а систем оптимизирати. Ко зна, можда би и грађани после неког времена примене ових мера подржали да оне трајно остану на снази. Овде би део моје душе, носталгично закључан у социјализму, радо сугерирао и да се уведу бонови за бензин (из много разлога), али се не усуђујем да то и предложим.  

                    Нема сумње да би примена овог модела довела до притиска да неки грађани буду једнакији од својих суграђана. Код ове врсте неугодних и непопуларних мера је важно да нема изузетака, осим за оне којима је аутомобил средство рада. То би даље значило да и за политичаре, њихове обожаватеље и „повезана лица" важе иста правила, будући да ни за њих службени аутомобил најчешће није средство рада. (Тачно је и да би рад и прегнућа криминалаца или старлета био отежан, али нешто се мора жртвовати па власти ни ту не би требало да праве изузетак.)

                    Систем пар-непар је палијативно а не системско решење. Системска решења траже много новца и много знања и на дугом су штапу, ако је уопште могуће решити проблем на овом нивоу „аутомобилизације" Београда. Колико год било некомфорно, грађани морају прихватити да не може и јаре и паре и да еколошке муке сужавају простор аутомобилског комфора и слободе. О дугом штапу је и систем којим би се увело плаћање за улазак аутомобила у ширу зону центра града. На најдужем штапу је сигурно изградња метроа, уз напомену да је велико питање колико метро заиста смањује саобраћајне гужве.

                    Судбина зеленог моста

                    А када смо већ код саобраћајних и еколошких проблема, занимљива и интригантна је полемика везана за уклањање „зеленог моста" на Сави код Београда на води.

                    Уклањање мостова је доста редак феномен и обично се спроводи у ратним условима и то експлозивом или бомбама, а то не спада у домен урбанизма. Може се разумети потреба да се мост уклони јер бука коју саобраћај ствара погађа све становнике тог елитног насеља. То се поготово односи на оне станаре који се бави научним радом и којима је потребна концентрација коју бука с моста нарушава. То квари и видик оним грађанима који се не баве научним радом али често тону у дубоке мисли, погледа упртог ка хоризонту, надесно. Отуда, у име науке и прогреса има смисла да се град задужи а грађани солидарно финансирају стваралачки мир својих савских суграђана. Ипак, можда има јефтинијих решења од овога које се нуди.

                    Можда би мост могао да остане ту где јесте и да се претвори у пешачки мост којим би грађани, за сваки случај, ако баш мора, ходали тихо и на прстима. Град би могао да распише конкурс за његово улепшавање и употребу. То би било свакако много јефтиније од решења које се најављује и обрадовало би све оне даровите архитекте и дизајнере који би могли понудити креативна решење. Та врста креативне трансформације објеката за којима више не постоји потреба се може видети у великим светским градовима попут Париза (Viaduc des Arts) или Њујорка (High Line) који је „преписао" париско решење. Евентуални београдски пројект био би много мањи али јефтинији и лакше изводљив.

                    На крају и за сваки случај, извињавам се свим стручњацима који еколошке, урбанистичке и саобраћајне проблеме познају неупоредиво боље но ја. Ово је било само размишљање добронамерног аматера који жели да његов град постане боље место за живот.

                    Друштво
                    Његово величанство алкохол и други шведски богови: Логика скандинавског опијања
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Његово величанство алкохол и други шведски богови: Логика скандинавског опијања
                    Вештачка интелигенција и глобална кретенизација у старим дистопијским филмовима: Боља будућност је прошла
                    Пише:  Саша Марковић
                    Вештачка интелигенција и глобална кретенизација у старим дистопијским филмовима: Боља будућност је прошла
                    Нацистички експеримент Лебенсборн: Употреба деце у расном инжењерингу и стварању аријевског идентитета
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Нацистички експеримент Лебенсборн: Употреба деце у расном инжењерингу и стварању аријевског идентитета
                    Традиција, ватра и пепео: Путокази Светог Саве у сваком времену
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Традиција, ватра и пепео: Путокази Светог Саве у сваком времену
                    Економија
                    Стање руске економије на уласку у пету годину рата: Колико кошта мир и под којим условима
                    Пише:  Горан Николић
                    Стање руске економије на уласку у пету годину рата: Колико кошта мир и под којим условима
                    „Делез“ против Србије: Како је држава завршила на суду и какве то имa везе са трговачким праксама
                    Пише:  Аница Телесковић
                    „Делез“ против Србије: Како је држава завршила на суду и какве то имa везе са трговачким праксама
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу
                    Пише:  Горан Николић
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику  крађу
                    Педагошки порез: Зашто би најбогатији требало да буду најопорезованији
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Педагошки порез: Зашто би најбогатији требало да буду најопорезованији
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Свет
                    Мало вероватни убица Улофа Палмеа, судбина европске социјалдемократије и постхладноратовског света
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Мало вероватни убица Улофа Палмеа, судбина европске социјалдемократије и постхладноратовског света
                    Барселона и њени језички лавиринти: Од „buenas“ до „bona nit“
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Барселона и њени језички лавиринти: Од „buenas“ до „bona nit“
                    Интелектуални нарцизам и политичка (и)релевантност: Да ли се империјализам тек јуче појавио?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Интелектуални нарцизам и политичка (и)релевантност: Да ли се империјализам тек јуче појавио?
                    Говор канадског премијера Марка Карнија у Давосу: Слом старог светског поретка и моћ немоћних у новом
                    Пише:  Марк Карни
                    Говор канадског премијера Марка Карнија у Давосу: Слом старог светског поретка и моћ немоћних у новом
                    Историја
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805: „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    „Слово о слободи“, беседа првог српског уставописца Божидара Грујовића из 1805:  „Где нема свободе, ту нема живота!“
                    Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама
                    Пише:  Вуле Журић
                    Нирнбершки процес из југословенског угла: Сведочења Алберта Вајса и Оскара Давича о суђењу нацистичким вођама
                    Велика загонетка Великог терора: Који је био смисао Стаљинових чистки?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Велика загонетка  Великог терора: Који је био смисао Стаљинових чистки?
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Пише:  Вуле Журић
                    Коста Стојановић, најмање познат од великих српских научника: Пионир кибернетике и министар привреде у смутним временима
                    Култура
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Пише:  Бојан Паповић
                    Дејвид Линч је Боба који је убио Лору Палмер први пут видео у Србији пре 60 година
                    Неколико цртица из живота сликара: Рупа у шеширу Уроша Тошковића, сова у коси Зорана Илића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Неколико цртица из живота сликара: Рупа у шеширу Уроша Тошковића, сова у коси Зорана Илића
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Пише:  Вуле Журић
                    Cви животи Војислава Јовановића Марамбоа: Писац, фотограф, фолклориста, ловац на украдену, изгубљену и лажну историју...
                    Сејс Нотебом, Лутајући Холандез: Писац, песник, морнар, путник
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Сејс Нотебом, Лутајући Холандез: Писац, песник, морнар, путник
                    Музика
                    Нешто као циркус: Диланов караван под маскама на размеђи епоха
                    Пише:  Жикица Симић
                    Нешто као циркус: Диланов караван под маскама на размеђи епоха
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што треба
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Истине Дада Топића и прича о групи Тајм: Јер је све у песми човеку што  треба
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пише:  Зорица Којић
                    Одлазак насмејане диве: Велико срце Бети Ђорђевић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Пише:  Жикица Симић
                    Пети Битлс и његова оставштина: Сто година од рођења Џoрџа Мартина
                    Спорт
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Maрија Вегер Демшар, најбоља југословенска кошаркашица свих времена: Женски Радивој Кораћ
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на једино светско злато наших рукометаша: Ванземаљци на паркету
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Пише:  Вуле Журић
                    Сентиментална историја пингпонга: Палатинуш, Шурбек, Стипанчић, јунаци једног детињства
                    Ситан фудбалски вез мађарске Лаке коњице и пораз у Берну '54: Најбољи на планети, а никад шампиони
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Ситан фудбалски вез мађарске Лаке коњице и пораз у Берну '54: Најбољи на планети, а никад шампиони
                    Лектира
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Пише:  Катарина Рорингер Вешовић
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    Пише:  Владимир Дедијер
                    Владимир Дедијер са Чарлијем Чаплином 1945. о Русији, Америци, Јасеновцу, Сутјесци и Ивану Горану Ковачићу
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Пише:  Дејвид Боуви
                    100 књига које треба прочитати барем једном у животу, по Дејвиду Боувију
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.