OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Ружан крај једне љубавне бајке

                    Франческо Тоти и Илари Блази, развод који је потресао Апенине: Ох, како тужних љубави има štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Франко Белмонте

                    среда, 26. окт 2022,  12:21 -> 14:44

                    У временима када су бракови све краћи а бајке све ређе, љубавна прича Блазијеве и Тотија је готово 20 година у Италији служила као доказ да не морају све љубави да буду кратке и тужне. А онда се испоставило да оног што је две деценије бљештало у излогу у радњи никада није било. Од љубавне бајке фудбалера и плесачице није остало ништа.

                    Од развода Ал Бана и Ромине није се пратио у Италији са таквом страшћу и знатижељом разлаз једног брачног пара као Илари Блази и Франческа Тотија. У временима када су бракови све краћи а бајке све ређе, љубавна прича Блазијеве и Тотија, барем она која је била у излогу,  готово 20 година је служила као доказ да не морају све љубави да буду кратке и тужне. 

                    Као што је и почела романса Тотија и Блази, показивањем у „мондовизији" мајице „6 unica" (једина си) на дербију Роме и Лација после постигнутог гола, тако се и завршава пред очима јавности у којима су супружници протагонисти, било кроз интервјуе у медијима или снимањем кратких видео прича за употребу на друштвеним мрежама. 

                    Није могло да се прође ни без адвоката који су готово „celebrity" колико Тоти и Блази (Анамарија Бернардини де Паће и Алесандро Симеоне), што је увод у велику рововску битку по судовима и изношење прљавог веша које је тек почело. Као што обично бива у тзв. џет сету ништа није онако како изгледа. Упркос високопарним речима о љубави, породици, бризи за децу, на крају се све претворило у беспоштедну борбу за новац, маркиране ствари и скупоцености са предвидивом перспективом дугог судског процеса, али са непредвидивим исходом. 

                    Блазијева је однела из заједничког сефа Тотијеву колекцију скупоцених сатова и других вредности, а бивши капитен Роме је „покупио" брендиране колекције торби и ципела из куће у којој су заједно живели (у међувремену их је вратио, као гест добре воље). Такође, Блазијева је тражила 20 хиљада евра за алиментацију плус по пет хиљада евра за свако од три детета. Тоти не жели да плати евро алиментације Блазијевој, а за сво троје деце нуди седам хиљада евра јер Илари сада зарађује готово исту суму новца као он. 

                    Фудбалер и плесачица

                    Франческо и Илари су били симбол да се може стићи до успеха, славе и богатства, полазећи из анонимних предграђа и породица које се нису истицале ни у чему, осим у амбицији два оца: старијег Тотија који је по сваку цену желео да му син постане фудбалер и старијег Блазија који је ћерци дао име адекватно за свет шоу бизниса. Бројне италијанске шоугерле су прилагођавале своја имена на почетку каријера, али тата Блази се побринуо да његова ћерка од почетка носи име које привлачи пажњу. 

                    На прелазу између два миленијума, пре интернета и друштвених мрежа који су бацили у сенку телевизију, и пре него што је енглеска Премијер лига скинула италијанску Серију А са пиједестала најзанимљивијег и најбољег шампионата планете, Блази и Тоти су били симболи нечега што је постало стереотип у италијанском друштву: фудбалер и велина (плесачица у телевизијским програмима). 

                    Јунаци наше приче нису били најгламурознији пар када су изашли на видело и нису били први фудбалер и „velina"  или „letterina"(тако су се звале у жаргону плесачице тада веома популарног квиза „Passaparola", што ће рећи „Лозинка"). Кристијан Бобо Вијери и Елизабета Каналис су били много експлозивнији и медијски интригантнији пар. 

                    Бобо је у то време био популарнији фудбалер од Тотија. Елизабета је била заштитно лице много гледаније емисије „Striscia la notizia" од „Passaparola", а руку на срце била је лепша, атрактивнија и далеко познатија од Илари. На Блазијеву су многи обратили пажњу тек када се њено име довело у везу са Тотијем док је Каналис била у медијском контексту препознатљивија од Вијерија.

                    Спектакуларно венчање, прво у директном телевизијском преносу за које је „Скај" платио 30 хиљада евра, у Базилици Свете Марије на небеском жртвенику, било је у сенци приче коју је лансирао контроверзни мешетар Фабрицио Корона тврдећи да има фотографије које сведоче да је Тоти преварио Блазијеву непосредно пред венчање са шоугерлом Флавијом Венто. 

                    Тада су и Тоти и Илари показали једну заједничку особину због које су још више придобили наклоност публике и навијача: аутоиронија и спремност да се прихвати шала на властити рачун, чак и када је злономарна или саркастична. Та врста, да употребимо оксиморон, прорачунате наивности, пробудила је велике симпатије према пару а Илари је имала много веће користи: Тоти је већ имао статус божанства међу навијачима Роме, а Илари је освојила срца телевизијске публике. 

                    Рејтинг Блазијеве додатно је порастао када је одбрусила Тотију да јој не пада на памет да се одрекне своје телевизијске каријере због живота у браку са њим и поред његовог јавно изнетог става који је трбебало, у теорији, да јој одсече одступницу. 

                    Међутим, ових дана, један од најбољих Тотијевих пријатеља Алекс Нучетели је испричао јавно оно о чему се шушкало годинама по кулоарима, ресторанима, журкама. „Да Илари никада није била много загрејана за Тотија видело се од почетка. Франческо ми се у првим месецима њиховог забављања пожалио да се она стално враћала из Милана уморна и да се жалила да је боли глава како би избегла интимне односе. Просто је невероватно како је то све могло да траје 20 година?", запитао се Нучатели.  

                    Кад се рефлектори угасе 

                    На основу свега што су директни и индиректни протагонисти испричали, брак је функционисао све док брачни другови нису почели да проводе више времена заједно. Наиме, док је Тоти играо у Роми а Блази радила телевизијске емисије у Милану, све је ишло добро. Поменути Нучетели  тврди да су двоје имали прећутан договор да свако ради по своме али дискретно. Другим речима, Блази и Тоти су у блаженом незнању примењивали максиму Томаса Мана, за кога немају појма ко је био, да не треба бити веран особи већ институцији брака. 

                    „Током тих година прећутног договора, ако је он имао десет пролазних љубавница, она је имала две озбиљне љубавне везе од којих је једна трајала годинама, а то је много озбиљнија превара", износи Тотијев пријатељ поприлично бизаран начин за мерење степена брачних превара. 

                    Преломни моменат је био опроштај Франческа од фудбала. Тада Тоти упознаје „пакао славних" и шта значи када се рефлектори угасе, последњи гледаоци напусте стадион а врата спортског центра у коме си провео двадесет година у статусу полубога се затворе. 

                    Тоти је имао велики страх  -  зато је упорно одлагао одлазак у  фудбалску пензију - од периода када више неће сваке недеље чути своје име громогласно скандирано на Олимпику. Бојао се тишине, бојао се празнине, бојао се живота без фудбала, што је и описао у својој аутобиографији. 

                    Улазак у нормалан живот, у заветрину и сенку догађаја у којој се налази велики број људи, за Тотија је био моменат великог бола, депресије, готово као делимична смрт. Као и за глумце или телевизијска лица када остану без светла позорнице, без упртих камера, без црвене лампице које се пали и отвара нови свет, без звоњаве телефона и нотификација порука када се спусти завеса и угасе светла, тако је и за спортисте готово неиздржива свакодневица без утакмица и такмичења.  

                    Тотијев силазак са сцене је постао још више упечатљив са узлетом телевизијске каријере његове супруге. Франческови најбољи дани су прошли а њени тек почињу. То се најбоље исказало кроз још једно велико „Не!" које је Илари Блази рекла Тотију: овог пута за рађање четвртог детета. Као и добар део  људи из миљеа у коме је одрастао, и Тоти је мислио да је ново дете најбољи начин да се превазиђе криза и цементира однос. Проблем је што Илари више није била у том филму.  

                    Тоти је рогоња

                    Криза између Тотија и Илари Блази трајала је годинама, сви су знали и сви су се правили да немају појма о томе шта се догађа. Све док Роберто Д'Агостино, власник првог трачарског интернет портала у Италији Dagospia, није написао да је „цар го", односно да је Ноеми Боки нова љубавница Тотија. 

                    Пошто је вест коначно изашла на површину сви важни медији, укључујући и најпрестижније, попут Републике и Коријереа, пренели су причу без већих проблема и провера, јер све што је Д'Агостино написао они су знали, чак су многи имали и више детаља али их нису објављивали. Кад су у питању фудбалски идоли, поготово у граду у коме се живи са породицом, боље је не изазивати судбину. 

                    Чињеница да ниједна новина, ниједан недељник или магазин годинама није смео или хтео да објави да је прича између Тотија и Илари готова, нити да изађе са пикантним детаљима и фотографијама које су кружиле у новинарским круговима, говори о положају фудбала и Роме у колективној свести и тотемском статусу Франческа Тотија. 

                    Наиме, дневне новине, недељници, магазини у Риму имају добар део своје публике и имајући у виду пад тиража нико није желео да се нађе на мети разјарених навијача што су се дрзнули да дирну њиховог идола и да рискира смањену продају. У Италији не постоје таблоиди као у Енглеској и не постоји дневна новина као Билд у Немачкој, али су трафике и даље крцате недељницима и магазинима који живе на љубавним и другим аферама познатих људи и неизбежним трачевима. 

                    Тоти је у Риму као осми краљ (мада је за праве навијаче то титула коју носи само Фалкао), симбол Римљанина из нижих слојева који се уздигао, искупио и постао идол града. Када људи из унутрашњости или странци дођу у Рим, они сви, као по команди, постају тифози Роме и фанови Франческа Тотија с идејом да тако скидају са себе печат провинцијалца и постају Римљани - јер навијају за Тотија и Рому. 

                    Објавити причу да је Тоти „рогоња", значило би изложите се увредама и довести у опасност себе и своју породицу. Једно је када то каже сам Тоти или његови пријатељи, а сасвим друго када то напишу новинари. 

                    "Деце ми" 

                    Пошто се у фебруару подигла велике прашина због писања портала Dagospia, Илари Блази је приморала Тотија да се закуне пред децом да није имао ништа са Ноеми Боки. Пошто се заклео и снимио деманти који је објавио на друштвеним мрежама, двоје супружника је потврдило пакт да задрже привид да су и даље у браку док се не заврши школска година, односно да поштеде децу од непријатности, а онда свако својим путем.

                    Сигурна у Тотијеву изјаву пошто се заклео у децу да нема ништа са Ноеми, Илари је отишла у телевизијску емисију код своје пријатељице из времена док су биле „letterine", Силвије Тофанин, иначе супруге Берлусконијевог сина и генералног директора „Медиасета" Пјера Силвија. У полусатном интервјуу Илари је сипала блато по новинарима, исмејавала их и доводила у питање њихову кредибилност, не схватајући да ће јој се свака реч вратити као бумеранг.

                    У јулу, Тоти и Блази су се договорили да напишу заједничко саопштење у коме објављују крај заједничког живота. Међутим, све је покварио трачерски магазин Chi (Ко) Алфонса Сињоринија који је објавио фотографије Тотија како увече улази у зграду где живи Ноеми Боки и ујутру како излази. Блазијевој је пао мрак на очи и почиње битка: свако је изашао са својим саопштењем, а онда су почела, из недеље у недељу, да излазе нове пикантерије.  

                    На површину излази све оно што се крило или о чему се говорило само у одређеним круговима. Врхунац је исповест Франческа Тотија Коријереу дела Сера, по савету његове адвокатице Анемарије Бернардини де Паће, која више личи на акт за судску расправу него интервју.  

                    Тоти је себе представио као жртву, чедног и брижног оца кога је његова супруга варала брутално и перфидно, користећи трећа лица да сакрије своју превару, а затим га покрала, заједно са оцем, односећи из заједничког сефа колекцију скупоцених сатова и друге предмете од велике вредности. Бивши капитен Роме је додао и да му је његова супруга ставила локатор у аутомобил како би пратила његово кретање без његовог знања. 

                    Блазијева је узвратила духовитим видео записом испред продавнице „Ролекса" у Риму где је уз враголасти осмех направила гест руком за крађу и таговала свог супруга.

                    Такође је ставила до знања и да она има доказе да је била шпијунирана и праћена од људи које је ангажовао Тоти и да, ако би она проговорила о Франческовим брачним излетима, барем 50 породица би било уништено. 

                    Од љубавне бајке до гротеске корак је мали и у Италији, која је родила Хорације и Куријације као и Гвелфе и Гибелине, врло брзо смо добили два табора у којима свако има свог фаворита и свако има потребу да се изјасни, од најпознатијег италијанског порно глумца Рока Сифредија који се претворио у психолога („Тоти је екстремно сензибилан човек и пати, а Илари је хладна и прорачуната"), до познатог телевизијског водитеља Паола Бонолиса који се нашалио евоцирајући и најдужи енглески грађански рат: „Од Ратова ружа до Ратова ролекса". 

                    Политика
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Нова опсерваторија „Вера К. Рубин“ у Чилеу: Чудесне слике (не)видљивог свемира
                    Пише:  Саша Марковић
                    Нова опсерваторија „Вера К. Рубин“ у Чилеу: Чудесне слике (не)видљивог свемира
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Пише:  Бранислав Ђорђевић
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Спорт
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.