OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Реаговање

                    О именицама и придевима Весне Кнежевић

                    Пише:  Иван Радовановић

                    среда, 22. феб 2023,  16:39 -> 16:55

                    Mада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности. Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна Кнежевић је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Интелигентна и мени изузетно драга ауторка ОКО портала Весна Кнежевић је у недавном тексту „Неспоразуми Срба са светом и са собом“ поделила Србе на „Вечне”, „Савремене”, и „Вишак” (они са вишком идентитета).

                    И мада сам против генерализације, не могу да не признам да она постоји, у сваком друштву, и да та врста поделе, као и све друге („другосрбијанци” „славски Срби”, „грађански”, „национални”…), не одсликава реално стање, ако под реалним подразумевамо потребу људи да формирају кругове истомишљеника, оних са којима деле исте идеје и вредности.

                    Чак и најтврдокорнији индивидуалци (а Весна је једна од тих), имају потребу да размене мисли и ставове, да нађу оне с којима се слажу, и оне који ће им потврдити, чак и супротним мишљењем, да цео посао формирања сопствене идеје није био узалудан.

                    Ако је већ тако, а јесте, мислим да није лоше да, на разматрање, понудим још једну поделу, сврставање, ону која је, делом, негација сврставања, баш колико и његова потврда.

                    Зато бих људе, Србе, поделио на оне који су Именице, и оне који су Придеви.

                    У најкраћем, Србин, Именица, је онај ко може да стоји сам. Србин, Придев, је онај који мора да буде део.

                    Именица је, и по дефиницији, пунозначна реч. Придеви, опет по дефиницији, морају уз некога, нешто, да стоје. Никада нису, за разлику од Именица, самостални.

                    Бити Именица, значи упорављати собом, бавити се собом, поправљати се, обликовати, учити себе.

                    Придевом управљају други, он је нека врста слуге, несвестан самог себе, непотребан као јединка, него само као део.

                    Именица мисли, Придев живи туђе мисли. 

                    Када је неко Именица, он је сигуран у себе, постојан, док је вечно несигурни Придев подложан свакој непостојаности.

                    Код Именице увек знаш на чему си, она нема потребе да лаже, улепшава, асертивна је, способна да уважи, поштује и разуме. Придев је увек козметика, коју неко користи или да нешто улепша, или наружи, па је самим тим, стална лаж.

                    Истина је у Именици. Она ништа не крије, она, и када сумња, не ради то због страха, док је Придев заувек сумњивац, због своје плашљиве смутње.

                    Оствареност је одлика Именице. Баш зато она има моћ да прихвата, објашњава, схвата, да се не плаши других, различитих. Придев је неостварен, бескрајно, других се плаши и завиди им.

                    Придев је увек покрет, мноштво, гомила, инструмент ирационалног, позив на рушење, на унифицирање, уравниловку.

                    Придев уме да мрзи, Именица не.

                    Њој није потребно оправдање, изговор, да би била – придев без изговора не постоји.

                    Придев постројава, Именица свима даје слободу коју сама има.

                    Именица је Ја, придев је увек Ми. Он се крије иза гомиле коју пујда, сваки његов позив на јединство је лаж којом самог себе, или неког другог, оправдава.

                    Именици је циљ Именица, Придев вара у име неког вишег циља, који је и сам, по правилу, превара.

                    Именица уме да опрости, Придев служи за линч.

                    Када дође до коначнице, решења проблема, сукоба, Именица је ту, не повлачи се, Придев је у паничном бегу. Он се бори само када је део гомиле, Именица не зове друге у своје битке.

                    Именица гради, Придев руши. Њу покреће лепота, за њега је лепо само оно што је ружно.

                    Нема револуционарног покоља, преврата, рата, иза којег не стоји Придев. Нема мира, без Именице.

                    Сваки корак напред, светло, напредак, у историји је дело неке Именице. Придев, за то време, краде историју и тера је ка заједничком крају, свега.

                    Придев је највећи непријатељ Именице, он је тиме што је описује и тумачи, укида. Опет, Именица може без Придева, он без ње, не.

                    Придев је манипулатор, продавац магле, покварењак који се крије иза Именице, храни се њоме, паразитира на њеном телу. Именица је гола, без потребе да се покрива или од било чега крије и штити.

                    Придев је, да се вратим на Веснин текст, у сталном неспоразуму, са свима, па и са светом. Једини неспоразум који Именица може да има, којим се бави, је онај са самом собом. Она је сама себи крива, Придеву су криви сви други.

                    За крај, Придева има много више, премоћни су, много више диктирају, али управо та чињеница јесте оно што Именици овај свет чини толико занимљивим. И она га мења, тако што мења себе, јасно јој је да је Придеве немогуће променити.

                    И зато, рачунам, Весна и пише то што пише. Она је Именица. Једна од ретких.

                    Друштво
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Пише:  Вуле Журић
                    Приче из возова, песме о возовима: Сентиментално листање железничког Реда вожње
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење на великом екрану
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Белешка о новим технологијама у Кини и будућности човечанства: Бистрији или тупљи човек бива кад…
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Пише:  Иван Радановић
                    Стварни трошкови вештачке интелигенције према Кејт Крофорд: Невоље техносолуционизма
                    Економија
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    Пише:  Аница Телесковић
                    НИС и санкције: Да ли ћемо гледати пропаст најбоље фирме у Србији?
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву: Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Пише:  Аница Телесковић
                    После санкција НИС-у, рампа и за железару у Смедереву:  Само су нам још квоте на челик фалиле
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Како смањити раст неједнакости који доносе нове технологије: Ширење, опорезивање и забрана
                    Србија у енергетској геополитичкој утакмици Руса и Американаца: Ко игра за НИС – Јанаф или Мол? 
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Србија у енергетској геополитичкој утакмици Руса и Американаца: Ко игра за НИС – Јанаф или Мол? 
                    Политика
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Свет
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Стварност узвраћа ударац: Успон и пад неолиберализма
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О фасцинацији и зависности, након повратка из Кине: Свест о границама учења и дубина истинског знања
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    Пише:  Ана Оташевић
                    Дуга сенка Моамера ел Гадафија: Затвор за Николу Саркозија
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Пише:  Горислав Папић
                    „Музичари из Бремена“ у Риги: Политичке и кошаркашке бајке браће Грим
                    Историја
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Пише:  Радосав Туцовић
                    У служби Трећег рајха: Агенти Специјалне полиције и начини њиховог деловања у окупираној Србији
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Култура
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Андрић и Италија: Сведок рађања фашизма, силе која не уме ни да се свлада ни да влада
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Заборављени добри дух Београда који је помагао коме је стигао: Прича о Гилету Ђурићу
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Пише:  Бранислава Милунов
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Пише:  Жикица Симић
                    Било једном у биоскопу: Последњи плес са Клаудијом Кардинале
                    Музика
                    Јер је све у песми човеку што треба: Прича о групи Тајм
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Јер је све у песми човеку што  треба: Прича о групи Тајм
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Пише:  Жикица Симић
                    Отисак душе на најбољој соул плочи: Недовршени живот Отиса Рединга
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Спорт
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Како је Партизан остао без трија Праја-Кића-Кинђе: Неостварени сан о трилингу асова
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Страна света Адиса Бећирагића: Како је Босна и Херцеговина ниоткуда дошла до осмине финала Евробаскета
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Пише:  Горислав Папић
                    Србија после Финске: За доктора је касно, за попа је рано
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Пише:  Горислав Папић
                    Завет Богдана Богдановића: Може ли Рига ипак да буде нова Атина
                    Лектира
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Пише:  Здравко Шотра
                    Шотрина сећања на његових 500 глумаца: Зоран Радмиловић, Бата Паскаљевић, Милена Дравић...
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Осећање света, путовање и путописање: Сутрашњи суматраизам
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    По Егејском и другим морима: Голи оток и друга егзотична острва
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Пише:  Милутин Дедић
                    Записи с предумишљајем Милутина Дедића: Тежак Вароша шибенског, часовничар Лазар Хиландарац и друге приче
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.