Робин Худ у пиџами, обрачун код Волстрита

Компанија Мелвин капитал је прошле недеље постао жртва синхрoнизоване акције индивидуалних инвеститора на америчким берзама која је довела до вишеструког раста цене акција америчког ланца продавница видео игара GameStop и још неких корпорација. То је за последицу имало да је за само пар недеља јануара овај хеџ фонд са седиштем у Њујорку изгубио око 4,5 милијарди долара или 53 одсто свог капитала. Да би опстао, Мелвин капитал је морао да затражи новчану помоћ од познатих фондова: Point 72, на чијем је челу легендарни хеџ фонд менаџер Стив Коен, који је уједно и ментор Гејб Поткина, оснивача Мелвина; као и Цитадела, фирме која је у овом скандалу имала вишеструку улогу.

Тако се завршила узбудљива последња седмица јануара, у коме обично нема много новости. Многи су ово доживели као да су Робин Худ и његова дружина решили да се реванширају злогласном и безосећајном представнику богате елите, лише га његовог неправедно стеченог богатства и поделе плен оним мање привилегованим деловима друштва, дајући тако допринос смањењу неједнакости.

Напад на Волстрит

Нотингемски шериф, који је у овом случају регулаторно тело Securities and Exchange Commission (SEC), већ је покренуо увиђај и истражује ко се крије иза имена дружине Робина Худа. У делу јавности је то поздрављено као победа над злим хеџ фондом и његовим менаџерима.

Акција short squeeze заправо представља кварење игре великим хеџ фондовима који се „кладе" да ће акције неких фирми падати. И то је замало дошло главе Мелвин капиталу. А хеџ фондови су остали у лошем сећању још од велике финансијске кризе крајем прве деценије 21. века. Акција је представљена и као напад на Волстрит и освета према најбогатијих један одсто.

Тако би изгледао површан опис овог догађаја кад бисмо оцену базирали на медијским насловима и ономе што се може прочитати на друштвеним мрежама. Међутим, ствари као што знамо, ретко испадну онако како се у почетку чини.

Big Short 2.0

Како су такозвани мали индивидуални инвеститори успели да доведу до ивице банкротства хеџ фонд који је управљао са више од 10 милијарди долара улога?

Испоставило се да мали инвеститори могу координисаном акцијом, ако успоставе критичну масу, да доведу до вртоглавог раста цене акција компанија као што је GameStop. За позиције Мелвин капитала сазнали су тако што је фирма у редовном процесу годишње пријаве то јавно објавила. Након што су изабрали „осетљиве позиције", а то су фирме чијом ценом може лако да се манипулише јер су мале и не треба купити пуно акција да би њихова цена порасла, комуницирали су искључиво преко платформе Reddit. Да би, на пример, кренули у акцију short squeeza, компанија Епл или Мајкрософт требало би да уложе милијарде долара, али с мањим фирмама, као што је GameStop, то је много јефтиније.

Хеџ фонд је шортовао акције GameStopа, јер је сматрао да је компанија прецењена и да ће њене акције падати. А шта шортовање, заправо, значи?

Шта је шортовање?

Инвеститори који шортују акције очекују да добију профит тако што ће позајмити акције од брокера и продати их за одређен износ. А онда ће, када дође време, акције вратити и моћи да их купе по много нижој цени и да задрже профит. Шортирање које раде хеџ фондови је сасвим легитимна радња која има своју економску функцију тако што доприноси формирању реалне цене акција и поспешује ефикасност тржишта. Сматра се да би без шортирања цене акција биле много више склоне флуктуацијама.

GameStop се сматра фирмом на заласку, јер је пропустила да, за разлику од конкуренције, улаже у онлајн технологију и дигитализацију. Дакле, индивидуални инвеститори имали су за циљ да подигну цену акција GameStopа што је више могуће како би изазвали short squeeze и покварили игру великом хеџ фонду.

Раст цене акција за онога ко је шортовао значи губитак. Он може да буде много већи него код обичног улагања. Када купите акцију било које компаније, оно што највише можете да изгубите јесте иницијална инвестиција, односно износ који сте уложили. Међутим, кад шортујете акцију губитак може да буде неколико пута већи и у теорији - неограничен.

Раст од 1.625 %

Преко Редита и његове популаране зајединце WallStretBets, учесници су се договорили да синхронизовано, купујући акције, подигну цене GameStopа и сличних фирми, које стоје на „стакленим ногама" погођени ковидом или технолошким променама, попут продавница одеће Експрес, власника биоскопа AMC или Блекберија. Тиме што су претежно куповали те опције, учесници су били још успешнији у својој намери, јер је цена једне такозване „кол опције", која купцу даје право да купи акцију по некој унапред утврђеној цени, много мања од саме акције. Тако су они ефективно могли да купе много већи број акција.

Брокерске куће су на другој страни у овој трговини, а да би се заштитиле, оне почињу да купују акције те исте фирме, у овом случају GameStopа, како би смањиле своје губитке. Под таквим притиском, закон понуде и тражње почиње да делује, дижући цену GameStop акција у небо, тако да су оне за непуних месец дана порасле за невероватних 1.625 одсто. 

Услед раста цене GameStopа, Мелвин који је имао шорт позицију на то име, почео је да ређа губитке, што је имало двоструки ефекат. Прво, унутрашња контрола ризика захтева да се шорт позиције у губитку затворе, како би се ограничила могућност даљег губитка.

С друге стране, брокери који су им позајмили акције почињу да захтевају додатно капитално покриће - такозвани margin call. Мелвин капитал сада не само да мора да покрије шорт позиције на акције GameStopа како би зауставио губитке, већ је приморан, као и други хеџ фондови, да прода друге позиције да би дошао до кеша којим покрива margin call. Овакво трговање изазива ширење нестабилности на шире тржиште, јер долази до пада цена већег броја акција.

Како је све ово могуће и зашто баш сада?

Платформе

Постоји неколико предиспозиција које су ово омогућиле. Прво, то је развој технологије и појава платформи за трговину које својим корисницима омогућују једноставан приступ и не наплаћују трансакције.

Донедавно, индивидуални инвеститори су могли да тргују акцијама само преко посредника - брокера чије су провизије биле високе, чак и до пет одсто. То је навело законодавце да узму у заштиту мале инвеститоре. Тако смо за кратко време дошли од једне крајности у којој су мали инвеститори за сваку извршену трансакцију добијали по џепу, до ове друге крајности где су коришћењем онлајн платформи, трговање акцијама могли да носе у истом џепу - у телефону. Провизија је нестала и трговање акцијама је постало бесплатно.

Власници трејдинг платформи као што је Robinhood пристају да укину провизију како би привукли што више клијената, чије акције онда продају новим играчима на тржишту - high frequency trading firms, које то умеју да уновче тако што постају незаобилазни посредници у целодневној трговини између институција. Тиме што контролишу промет акција они имају информацију о понуди и тражњи и формирају цену, при чему увек зараде.

Пандемијски инфлуенсери

Пандемија корона вируса је од марта прошле године послала армију запослених да раде од куће, да би америчка влада одмах потом почела да шаље месечне чекове помоћи свима који су остали без посла. Велики број младих људи остао је тако закован у четири зида и из кућне досаде почео да тражи нове видове забаве.

Појавили су се нови инфлуенсери који су почели да промовишу трговину акцијама као нови вид лаког богаћења. Ту се посебно издваја Barsool Sports, социјална платформа популарна међу младим људима склоним спортским кладионицама, који су сада почели, услед недостатка спортских активности, да промовишу трговину акцијама као замену.

Четови на Редит форуму почињу да се фокусирају на трејдинг, и тако Wallstreetbets постаје популарна међу новопеченим трејдерима који почињу да следе пример утицајних корисника. Један од њих је Кит Џил, који има 34 године и прошле среде је објавио снимак свог рачуна у банци на коме се види профит од око 20 милиона долара - дневна зарада од трговине акција и опција.

Да ли су завереници ово могли да постигну са сваком акцијом? Не. Пре свега, није случајно да су жртве ове завере биле оне компаније које имају релативно мали број акција, а код којих је short interest или однос броја акција које су шортоване и укупног броја акција велики.

Значи, акције Епла, Тесле и осталих великих компанија нису изложене овом ризику. Затим, многи већи играчи међу хеџ фондовима имају бољу контролу ризика него што се показало код Мелвин капитала: имају лимитиране шортоване позиције, не раде шортовање малих фирми, са великим шорт интерестом...

Pump and Dump

Да ли је ово легално? Регулатива у САД је јасна: инвеститори не могу да се удружују с циљем да промене цену акције. Оно што се дешавало у протеклих пар недеље подсећа на забрањену стратегију која се зове „pump and dump". То нема везе са правим инвестирањем, где се ради анализа компаније, њених прихода, изгледа за раст и конкурентност. Овде је циљ био да се цена координирано подигне што више како би се нанела штета другим учесницима на тржишту, а то је практично нелегално.

На крају можемо да оценимо успех акције са идеолошке стране. Осим по неког „малог инвеститора", који је успео на време да прода акције пошто је цена порасла, међу добитницима су брокерске куће и саме онлајн трејдинг компаније као што су Robinhood и Citadel Secirities.

Као што сам напоменуо, Citadel има неколико функција: он откупљује акције од Robinhooda и као посредник у трговини међу институцијама зарађује огромни профит; такође је и брокер, и као водећи креатор тржишних токова на њујоршкој берзи контролише 50 одсто издатих акција и 32 одсто промета свих опција.

Ко на крају плаћа

Значи, ако је циљ акције био да се „казни" елита, она није успела. Чак, неке поруке које видимо од YOLO екипе (You only live once) као да окрећу познату филозофију Ворена Бафета наглавце. Уместо „купи јефтино - продај скупо", они поручују „купи јефтино - продај никад". Тешко да је то рецепт за неки трајни успех на тржишту.

На крају, идеја да је ипак постигнута нека небеска правда уперена против злих хеџ фонд менаџера, није баш успела. Мелвин је преживео захваљујући докапитализацији. Губитак сносе улагачи, који су често пензиони фондови, а чији су власници опет обични људи, запослени или пензионисани, а не чланови елите.

Сада треба очекивати да ће законодавци истражити да ли је овде било манипулације тржишта. Међутим, мало је вероватно да ће SEC да се усуди да казни Давида јер се трзнуо да се супротстави Голијату. Већ се јављају нека мишљења да ово све не би могло да се изведе без неке улоге већих играча као, на пример, других хеџ фондова који су, мисли се, користили мале инвеститоре као параван за своје деловање.

Конци у рукама

SEC ће испитати ко су инфлуенсери на популарним четовима и има ли међу њима институција које су свесно подгревале ситуацију и вукле конце „иза сцене". Осим тога, потребно је преиспитати праксу по којој се налози за трговину акцијама индивидуалних инвеститора продају велетрговинским брокерским кућама. Затим, да ли је паметно дозволити индивидуалним инвеститорима да тргују опцијама без икакве квалификације?

Код професионалних фирми, да би трговао опцијама трејдер мора да заврши одређени курс где мора да прође ригорозан испит да би добио лиценцу. Такође, садашња пракса да једна акција може да се шортује неколико пута тако што прелази из руке у руку, довела је до тога да укупан број шортова буде већи него укупан број издатих акција.

На крају, и поред велике бриге и панике прошле недеље, можемо да констатујемо да ова епизода није уздрмала светска финансијска тржишта. Када се погледа укупна капитализација акција које су 31. децембра имале највећи шортинг интерест и које су постале мета трејдера у пиџамама, она је само 0,13 одсто од укупне вредности капитала 500 највећих компанија у Америци. Цена нафте, приноси на државне обвезнице и камате на кредите нису се ни померили, што говори о ограниченој последици ових догађаја.

Такође, цена акција компаније GameStop увече 2. фебруара пала је 60 одсто. Што је само доказ да вредност акција може нереално да се надува, али кратко траје, као и да тржиште ипак функционише и тешко га је изманипулисати.