Споменик српском петлу Валтеру у Хитлеровом родном месту: Више од историје, мање од сензације štampaj

Тачно у подне, 24. јуна 2022. године, на мосту преко реке Ин, чија једна половина припада Аустрији а друга Немачкој, постављен је споменик српском петлу. Бронзану скулптуру петла урадила је аустријска вајарка Кристина Пејсарс, као део пројекта који је осмислио Зоран Шијаковић, председник и оснивач српског културно-уметничког удружења „Даница" у Аустрији, истовремено и секретар за културу аустријског града Браунау на Ину. Вредност пројекта је око 19.000 евра и највећим делом је финансијски подржан од стране града Браунауа, скулптура петла је висине око једног метра, а на постаменту је записано:

СЛОБОДА И ПОВЕЗАНОСТ

У знак сећања на дирљиву причу о немачком војнику и српском петлу. Догодило се 1918. на мосту у Браунау/Зимбах, Даница-Аустрија 2022.

Или у оригиналу:

FREIHEIT & VERBUNDENHEIT

Zur erinnerung an die bewegende geschichte eines deutschen soldaten und eines serbischen gockels. eschehen 1918. auf der in brucke Braunau/Simbach, anica-Austria 2022.

И ту се тек отварају питања: откуд српски петао, какав немачки војник, каква дирљива прича, шта се то догодило 1918. зашто Браунау и Зимбах?

Прича је слојевита, помало чудновата и, да није фактографски прецизно записана, чак и графички илустрована, мало ко би поверовао да је истинита.

Српски петао и немачки војник у Великом рату

Крајем јуна 1918. године, кад је постало прилично јасно да Немачка и Аустроугарска губе рат, са југоисточног европског фронта враћао се један немачки војник. Провео је готово четири године у рату, преживео страхоте, али је током ратовања у Србији пронашао и присвојио једног певца. Не, није га скувао и појео, напротив, певац је био толико леп и лепо је певао (дугопевац, како се то стручно зове!), да се војник с њим спријатељио и носио га свуда са собом, из борбе у борбу.

После свих голгота, какве је Велики рат подразумевао, војник се враћао кући у Немачку и одлучио да понесе и певца, да обрадује мајку и супругу које су га чекале. Стигао је у Браунау јутарњим возом и кренуо преко моста, јер је тачно на средини тог моста дугог око 500 метара - граница са Немачком. Пола реке Ин припада Аустрији, а друга половина Немачкој.

Аустријанци су пропустили немачког војника са петлом, али проблем настаје на немачкој страни. Цариник и полицајац објашњавају војнику да је, по закону, који се, ето, поштује и у Великом рату, забрањено уносити у Немачку живе животиње без пратеће документације (што, иначе, важи и данас).

Узалуд је војник причао одакле носи петла и да му нико до сада није правио проблем! Закон је закон - били су стриктни полицајац и цариник, те су му прочитали и параграф који се на то односи.

Епилог: војнику је наређено да се врати на аустријску половину моста и да се петлу одруби глава. То се и догодило, те је српски петао „погубљен", не дочекавши крај Првог светског рата који ће се догодити пет месеци касније, у новембру 1918. године.

И док све ове детаље знамо из текста који се 29. јуна 1918. године нашао на насловној страни тадашњих аустријских новина Welt Blatt („Светски лист"), не знамо да ли је српски певац, ипак, завршио у немачкој супи, јер о томе нема више речи у новинама...

Али, како се, уопште, догодило да се једна таква, заправо, бизарна информација нађе на насловној страни новина, „стриповано", са детаљима и графичким приказом неколико сцена, укључујући и одсецање главе петлу?! Зар да се о томе пише у тренуцима док рат траје и бију се одсудне битке?!

Историчари имају одговор: управо је тих месеци требало пажњу јавности скренути са пораза који су на фронту доживљавале и Аустроугарска и Немачка, па су вести о губицима убациване на унутрашње стране, скраћене и што мање приметне. Зато је несрећни српски петао „издоминирао" насловницом и добио толико простора.

Валтер на граници

Јесте била насловница, али то се догодило пре сто година, ко би се још тога сетио?! Но, чуда се дешавају. Аустријски новинар Валтер Гајринг (1965-2020) претраживао је архиве да би 2018. писао о стогодишњици Великог рата, те је у уредној документацији, својственој Аустријанцима, пронашао ову причу о српском петлу и о томе написао текст. А пошто су Зоран Шијаковић, Новосађанин који већ три деценије живи у Аустрији, управо у граду Браунау, и новинар Валтер Гајринг били пријатељи, лако је настала идеја да би се то могло претворити у пројекат.

Зоран Шијаковић је направио пројекат, реализација је почела још у време короне, и ето сада српског петла, опет, на средини моста на реци Ин, на граници Аустрије и Немачке, између аустријског града Брануауа и немачког Зимбаха, овековеченог у симбол „слободе и повезаности" - како је записано на постаменту. Нажалост, Валтер Гајринг је преминуо 2020. и није дочекао реализацију овог пројекта који је, значајним делом и иницирао, али ће петао по њему добити име - Валтер.

Зоран Шијаковић је тешко поднео губитак свог доброг пријатеља Валтера, али истовремено не крије велико задовољство због постављања овог споменика, из бар два разлога. Први је што једна истинита прича о српском петлу постаје симбол сарадње, кроз историјску опомену, а други је што би било веома важно да се промени лош имиџ града Браунауа у којем живи. А лош имиџ долази од биографски непромењиве чињенице да је управо у овом граду на Ину рођен Адолф Хитлер 20. марта 1889. године. Од тада до данас траје стигматизација тог мирног градића.

Хитлер, Франц Јозеф и Новосађанин

Браунау на Ину има око 16.000 становника (по попису из 2011) и представља последњу тачку у северозападном делу Аустрије, на граници са Немачком. Према подацима, пре сто година имао је три пута више становника, а још који век раније био је транзитна лука за трговину сољу, од чега се лепо живело. Бродарство, рибарство и занатство, посебно производња тканина, били су веома развијени, па је у центру града и подигнут споменик захвалности.

Међутим, идилично привредно и занатско место Браунау је био све до Другог светског рата. Јер, од тог момента, оно постаје познато као град Хитлеровог рођења. Но, иако је ту, као дете, Адолф становао са родитељима само до треће године живота, а потом су се преселили у Пасау, па даље, јер је Хитлеров отац био цариник, Браунау се није ослободио лошег имиџа као место рођења нацистичког вође. Јер, неприкосновена је чињеница да је изнајмљени стан у улици Salzburger Vorstadt број 15, на другом спрату куће из 17. века у Браунау на Ину, уписан као Хитлерово родно место.

Судбина ове зграде била је стална тема градских, па и окружних власти после Другог светског рата, и тек недавно је решена: биће полицијска станица; али, преуређење зграде чије темеље већ уништава влага, још није почело.

Хитлер није волео Браунау, кажу историјске хронике, а управо је преко оног моста на Ину, на којем је сада српски петао, прешао са својим нацистима 1938. године, када је анектирао Аустрију, као знак новог светског поретка који је почео да успоставља.

Аустријанци из Браунауа су добро знали да Хитлер не воли ни Хабсбурговце, па је у част Фиреровог проласка, склоњена биста цара Франца Јозефа, која је са аустријске стране моста била постављена 1903. године, поводом обележавања 700 година од установљења Браунауа као градског насеља.

И ту се опет долази до несвакидашњих детаља. Наиме, та биста Франца Јозефа I, склоњена поводом Хитлеровог уласка у Аустрију 1938. године, остала је да лежи у магацину градског музеја Браунуа све до 2000. године! А онда се појавио наш човек, Зоран Шијаковић, градски секретар за културу и предложио да се биста очисти и врати на место где је раније била постављена.

И ево сада невероватне историје на само једном квадратном километру: на око 300 метара удаљености од скулптуре српског петла (Валтера), који је испао „жртва" Великог рата, налази се биста Франца Јозефа I, који је тај рат и започео, бисту је „реафирмисао" Србин Зоран Шијаковић а на километар одатле, у центру Браунауа, налази се Хитлерова родна кућа - Фирера који је примењивао најстроже ратне методе за уништавање Срба...

Срби у Браунауу, Валтер и савремени ЕУ поглед

Тај лош имиџ који је Браунау имао као место Хитлеровог рођења, и које је често служило за окупљање неонацистичких група и покрета, није сметао Србима да већ 1965. године, после потписивања споразума између Аустрије и ондашње СФРЈ о добијању легалног боравка и радних виза, похрле у Браунау. Сада их овде има неколико хиљада (званичан број није познат), али су трећи по бројности досељеника, после Немаца и Турака.

Још старији подаци кажу да су Срби у Браунау стигли као логораши још 1915. године, јер је ту формиран логор у Првом светском рату за руске, италијанске, српске и остале заробљенике.

Логор је у неким периодима бројао и до 30.000 заробљеника, од којих је Срба било неколико хиљада. Подаци нису прецизни, али се процењује да је око 2.400 Срба умрло током заробљеништва, док су неки од преживелих чак одлучили да остану да живе у овом аустријском граду на Ину.

На месном гробљу су идентификована имена 16 сахрањених логораша, а на томе је Зоран Шијаковић радио са историчирама српског порекла који живе у Аустрији. С тим у вези, велики Зоранов подухват и удружења „Даница" било је организовање изложбене поставке у градском музеју, у октобру 2016. године: „Срби у Браунау - 100 година".

За најновији пројекат, за скулптуру српског петла на мосту, Шијаковић је побрао похвале и градских власти Браунауа и представника европских институција. Српски петао је већ добио име Валтер, по преминулом новинару и Зорановом пријатељу који је и пронашао аутентичну причу у новинама од пре једног века.

У оквиру пројекта направљена и мања верзија скулптуре која би требало да путује по ЕУ, чак до Брисела, у знак „сарадње и повезивања" без граница, као нови симбол града Браунау на Ину.

Но, како су догађају свечаног откривања скулптуре српског петла 24. јуна присуствовали и неки од високих званичника „бриселске администрације", занимљив је био и њихов поглед на пројекат, наравно, из неформалног разговора.

„Валтер ће путовати, то је добро", сазнала сам off the record, „а добро је и што ће бити нови симбол града, згодан да се на мосту прави селфи. Осим тога, у тренду је ‘pet friendly' - људи воле животиње и осетљиви су на ту тему, па ће бити много ‘кликова' на мрежама, када се Валтер буде појављивао. Да, овај Зоранов пројекат је пун погодак...".

И, кад то чујете, онда схватите да само ми наглашавамо да је „српски петао" на мосту преко реке Ин. Остали на то, сва је прилика, другачије гледају.

Зоран Шијаковић, који је за свој вишегодишњи рад добио бројна признања владе Горње Аустрије и града Браунауа, овако види живот свог пројекта:

„Добили смо позив за Брисел, али прво идемо у Бремен. Тамо се налазе 'Бременски свирачи' - јунаци из бајке браће Грим: скулптура магарца, мачке и петла. Биће то повод и за братимљење српског и петла браће Грим, које ће се искористити за јачање веза у области привреде, културе и сваке друге сарадње, каже Шијаковић.

Да, можда је тако и најбоље... Време нових 'кликова' тек почиње.