Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века štampaj

Замислите пљачкаша банке који не обије ниједан трезор, не прескочи ниједан зид, нити ико чује аларм, већ невидљив уђе у банку, изађе са украденим милијардама и потом новац пребацује брзином интернета. Тако изгледа пљачка банке у дигитално доба, а највећа се догодила 29. октобра. 

Хакери су, за само двадесет минута, украли дигиталну имовину вредну рекордних 6,36 милијарди долара из „Бајненса“ (Binance), највеће светске берзе криптовалута. Међу украденим криптовалутама – попут етера и биткоина – нашао се и дигитални долар USD1 компаније „World Liberty Financial“, криптовалутног подухвата породице Трамп.

За амерички ФБИ, напад је још једна у низу операција хакерске групе „Лазарус“ (познате и као TraderTraitor) из Северне Кореје, земље у којој већина грађана никада није видела (глобални) интернет.

Тајминг је непријатан за Вашингтон. Пљачка се догодила само два дана пошто је амерички министар финансија Скот Бесент криптовалуте представио као средство одбране глобалне доминације долара и, уз вештачку интелигенцију и чипове, као још једно оруђе у технолошкој трци са Кином. 

У сваком случају, оно што се догоди у виртуелном свету не остаје у њему, па је пред хакерима тежи део посла – да украдену имовину „оперу“ и претворе у класичну валуту, а да им се притом изгуби траг. 

Технологија која се представља као будућност новца показала је, начином на који је напад изведен, у чему је њена слаба тачка и фатална рањивост и колико је, упркос обећању да ће новац ослободити од држава и банака, уплетена у политику, геополитику и класичне финансије.

Трезор на интернету

Шта су, најпре, крипто-берзе? По начину рада подсећају на Њујоршку или Шангајску берзу, само што се на њима, уместо акцијама компанија, тргује дигиталном имовином – биткоином, етером и хиљадама других криптовалута. Њима се обраћа шаролик круг корисника: од банака, фондова и професионалних трговаца, до обичних људи који су чули да се на крипту може зарадити.

Ипак, крипто-берза је у пракси више од берзе. Она је истовремено мењачница, у којој се долари и еври мењају за дигитални новац, и нека врста банке, јер већина корисника купљене криптовалуте не носи кући, него их оставља берзи на чување. Зато су крипто-берзе примамљиве мете пљачкаша.

Највећа на свету је „Бајненс”, а међу водећима су и „Бајбит“ (Bybit), OKX, „Коинбејс“ (Coinbase), „Кракен“ (Kraken)... До пре неколико година у самом врху био је и FTX, који се у новембру 2022. срушио за неколико дана, у једној од највећих финансијских превара у историји. 

У случају FTX-а, међутим, штета је дошла изнутра, од самог власника Сема Бенкмана Фрида, који је проневерио око осам милијарди долара новца клијената. „Бајненс“ је опљачкан споља.

Слаба карика

Пљачкаши су, још у септембру, у систем „Бајненса“ упали кроз један лаптоп. Не кроз сервер у бункеру ни кроз суперкомпјутер у дата-центру, већ кроз радни рачунар једног инжењера.

Инжењер је тражио нови посао. Јавила му се наизглед угледна фирма, прошао је интервју и видео-позив, разговарао је чак и са њеним „директором“. Ни директор ни фирма нису постојали. На крају је добио пробни задатак, пакет програмског кôда, а у њему се крио злонамерни софтвер.

Безбедносни систем „Бајненса“ није приметио ништа. Хакери су преко тог рачунара за месец дана стигли до система који одобрава исплате, а онда је све трајало двадесетак минута.

„Запослени на берзама криптовалута, посебно технички стручњаци, и даље представљају слабу карику у нападима усмереним на крађу криптовалута. Чак и искусни инжењери и програмери могу постати жртве сајбер напада и, у појединим случајевима, несвесно преузети злонамерни софтвер“, каже Георги Кучерин, виши истраживач безбедности у тиму GReAT компаније „Касперски“ (Kaspersky).

Кучерин наводи и хакерски напад који се догодио истог дана на „Полимаркет“ (Polymarket), познату глобалну платформу за клађење. „Полимаркет“ је био жртва компромитованог кôда спољне компаније за праћење корисничког искуства, уграђеног у његов веб-сајт.

Јака карика

Оно што је заједничко овим сајбер инцидентима јесте да ниједан није пробио саму технологију на којој почивају и „Бајненс“ и „Полимаркет“. 

Та технологија је блокчејн. Заговорници га представљају као темељ нове генерације интернета, такозваног веба 3 (web3), у којем новац, подаци и власништво више неће зависити од банака, држава и великих компанија.

Блокчејн је, најједноставније речено, рачуноводствена књига или ланац дигиталних записа у којем су сачувани подаци о свим трансакцијама које су икада, од стране свих корисника на свету, обављене у некој криптовалути. Један блокчејн има хиљаде копија, али их не чува ниједна банка, ниједна централна власт, већ истовремено хиљаде рачунара широм света, па га ниједан појединац не може тајно преправити, нити сâм уписати лажну трансакцију. 

Нове трансакције у њега се уписују тек када се мрежа рачунара, у сложеном математичком поступку, сложи да су исправне, а сваки нови блок записа математички се везује за претходни, па промена једног захтева промену остатка ланца, што је практично немогуће. Зато се у блокчејн само додају нови блокови са подацима о трансакцијама.

Тај веома захтеван рачунарски посао, на пример код блокчејна на којем почива биткоин, обављају умрежени рачунари, а најбржи међу њима за награду добија нове биткоине. То је поступак који се зове рударење.

Биткоин је, у суштини, само запис у том ланцу. Дакле, не постоји ни као новчаница, ни као новчић, нити на банковном рачуну. Власник га „поседује“ тако што има тајни дигитални кључ – низ знакова налик дугачкој шифри – којим доказује да му одређени износ на блокчејну припада и који може да користи да валуту пребаци неком другом. Ко има кључ, има и новац – а ко га изгуби или коме га украду, остаје без њега.

Тајни кључ чува се у такозваном дигиталном новчанику и може се налазити у апликацији на телефону или рачунару или у посебном уређају налик флеш меморији, који није повезан са интернетом и зато је много тежи за крађу. Они који криптовалуте држе на берзи, попут „Бајненса“, своје кључеве, међутим, уопште не држе код себе – њих чува берза.

Хаковање људи, а не машина

У нападима на „Бајненс“ или „Полимаркет“, дакле, није хакован блокчејн ниједне валуте, већ су га хакери једноставно заобишли. 

Давид Веселиновић, оснивач и директор крипто-мењачнице „Crypto12“, објаснио је пљачку сликовитим примером: „Замислите да поседујете тенк који је практично немогуће насилно отворити. Нико никада није успео да пробије његов оклоп. Међутим, неко вам у ресторану, док не обраћате пажњу, украде кључ. Затим мирно дође, откључа тенк, уђе и одвезе га.“

Управо је, према његовим речима, суштина напада то што хакери не покушавају нужно да пробију саму блокчејн технологију, већ да компромитују људе, рачунаре или системе који имају овлашћења да управљају средствима. 

„У сајбер-безбедности се за манипулацију људима користи израз social engineering, односно социјални инжењеринг. То значи да нападач преваром наведе особу да уради нешто што му омогућава приступ систему или новцу. На пример, може да се представи као колега или техничка подршка и затражи да запослени отвори одређени линк, инсталира програм или открије лозинку, верујући да извршава уобичајен пословни задатак“, објаснио је Веселиновић.

Ко плаћа рачун

За разлику од клијената FTX-а, који су годинама чекали да им се, кроз стечајни поступак, врати новац, корисници „Бајненса“ су обештећени готово одмах. Берза је највећи део штете већ покрила из сопствене касе.

Што се тиче страха да би напад могао да уздрма поверење у дигиталну имовину и ту врсту пословања, Ненад Гујаничић, главни брокер из куће „Моментум“, указује да напади на крипто-мењачнице нису тако ретки.

„Нарочито су рањиве мање фирме које нису у стању да понуде ову врсту кредибилности, попут ’Бајненса’, који је захваљујући економији обима (јаки биланси, осигурање) могао да сноси ванредне трошкове и избегне панику“, објашњава Гујаничић и наглашава да ни класични финансијски систем није изолован од превара, али да је његова највећа предност дуговечност и утемељеност.

Жртве оваквог сајбер напада могу да буду и обичне банке, у којима већина грађана држи новац, али, нагласио је Давид Веселиновић, постоји једна веома важна разлика између класичног система и блокчејна: 

„Код банкарских трансфера постоје централизовани механизми контроле, заустављања и, у одређеним случајевима, повраћаја средстава. Код блокчејн трансакција, када је трансакција једном потврђена, она по правилу не може једнострано да се поништи. То је истовремено једна од највећих предности и један од највећих ризика криптовалута.“

Породични бизнис

Финансијски моменат приче неизбежно прелази у политички, а за то се побринула, ко други, него Бела кућа.

„Људи више никада не виде новац“, рекао је председник Доналд Трамп и додао да је дигитални новац одувек сматрао „помало опасним“, али да у „Бајненсу“, како каже, „тврде да је ситуација прилично под контролом“.

Трамп, међутим, није само брижни посматрач. Од криптовалутних подухвата своје породице, 2025. године зарадио је више од 1,4 милијарде долара. „Бајненс“ је, уз то, пословни партнер породичне компаније „World Liberty Financial“, а Трамп је прошле године помиловао оснивача те берзе Чангпенга Џаоа, осуђеног у САД због пропуста у спречавању прања новца.

„Није тајна да је међу финансијерима Трампове кампање било много инвеститора из крипто-света, па је једна од првих његових уредби била ублажавање рестрикција према крипто-валутама, односно неутралисање бројних процедура у погледу ризика и контроле“, подсећа Гујаничић.

Доларски кишобран

Ипак, политика се у овој причи не своди на личне интересе. Она открива један парадокс криптовалута. Обично их замишљамо као алтернативу постојећем финансијском систему, новац без државе и централне банке. А онда сазнајемо да је велики део тог новог новца везан управо за најмоћнију валуту данашњице. 

Стејблкоини, такозване стабилне криптовалуте, углавном су везане за долар. Према речима министра финансија Скота Бесента, више од 90 одсто стејблкоина обезбеђено је доларом.

Ненад Гујаничић, иако сматра да су криптовалуте настале на феноменалној идеји да се демонтира етаблирани финансијски систем преко којег елите често раде против интереса грађана, не мисли да је могуће озбиљније угрозити долар.

„Само везивање крипто-валута за долар је негација ове основне идеје, али је с друге стране био и логичан пут њиховог развоја. Да је било која крипто-валута озбиљније угрозила долар, вероватно би се веома брзо суочила са разноразним препрекама које би угрозиле њен опстанак“, сматра он.

Вашингтон, у ствари, криптовалуте види као геополитичку предност, јер стејблкоини, према америчкој рачуници, шире домет долара у свету. Бесент је 27. октобра, на конференцији компаније „Рипл“ у Њујорку, објаснио да доминација долара више не може да почива само на војној моћи. 

„Задржаћемо свој војни кишобран, али он све више постаје технолошки кишобран“, рекао је Бесент и, уз вештачку интелигенцију и полупроводнике, криптовалуте сврстао у надметање америчког и кинеског технолошког екосистема. 

Веселиновић, ипак, овај конкретан напад не повезује директно са технолошким надметањем Кине и САД, већ првенствено са међународним сајбер-криминалом који је, према америчким истражним органима, у овом случају повезан са Северном Корејом.

„Сајбер-безбедност јесте област међународног надметања, али истовремено представља и заједнички интерес држава, финансијских институција и технолошких компанија. Криптовалуте функционишу глобално, па ефикасна борба против оваквих напада захтева сарадњу која превазилази државне границе“, наводи Веселиновић.

Перионица на блокчејну

Пљачка је трајала двадесет минута, али је за хакере то био лакши део посла. Новац који се не може потрошити безвредан је, а украдене милијарде тек треба претворити у нешто што се може употребити, а да се притом изгуби траг.

Први проблем је што сав плен није исти. Веселиновић објашњава да треба разликовати децентрализоване криптовалуте, попут биткоина и етера, од централизованих стејблкоина, као што су USDT и USDC.

„Компанија која издаје USDT или USDC може да блокира коришћење тих средстава у одређеном дигиталном новчанику. Нападач их тада и даље може видети у новчанику, али не може да их пребаци даље. Код биткоина и изворног етеријума не постоји једна компанија или администратор који може да изда такву наредбу“, каже Веселиновић.

Отуда и журба. Хакери настоје да се што пре отарасе онога што се може замрзнути и претворе га у оно што не може. ФБИ је саопштио да нападачи украдену имовину претварају углавном у етер и да очекује да је даље перу преко платформи децентрализованих финансија (DeFi) и сервиса за брзу размену криптовалута. Посебно је, како каже Веселиновић, занимљива улога платформи које користе протоколе DeFi (Decentralized Finance).

„Платформе попут Aave омогућавају кориснику да положи једну криптовалуту као залог и на основу ње позајми другу. То је слично ситуацији у којој имате некретнину коју не желите да продате, али је користите као залог да бисте добили кредит“, објашњава Веселиновић. Такви механизми, додаје, могу бити злоупотребљени за премештање вредности између различитих криптовалута, а ако се залог у међувремену замрзне, проблем може да се прелије на сам протокол и његове учеснике.

Хакери у сваком случају не губе време. Према процени аналитичара, само преко мреже „Трон“ (Tron) за два дана опрано је око 242 милиона долара, преноси амерички The Block. „Трон“ иначе има лошу репутацију: „Волстрит џорнал“ га је прошле године описао као популарни канал међу крипто-криминалцима, преко којег је 2024. обављено више од половине свих незаконитих активности у крипто-свету.

Делови плена се цепкају на хиљаде трансакција, пребацују са једног блокчејна на други, мењају из валуте у валуту, све док траг не постане толико замршен да га је тешко пратити.

Коначно претварање тих средстава у класичан новац много је сложеније, јер блокчејн омогућава праћење трансакција, а регулисане мењачнице имају обавезу контроле порекла средстава“, каже Веселиновић.

ФБИ је објавио више од 620 адреса повезаних са украденим новцем и затражио од берзи и сервиса да их блокирају.

Зато се прање новца не мери сатима, него месецима, а понекад и годинама. На крају ланца, где се дигитални новац претвара у праве доларе, обично чекају посредници који за ту услугу узимају свој део.

Крипто-будућност или још једна утопија

Пљачка „Бајненса“ отворила је, на крају, питање старо колико и сâм биткоин: да ли криптовалуте заиста могу да промене свет финансија или је реч о још једној лепој идеји која се сударила са стварношћу.

Док Веселиновић сматра да блокчејн технологија и дигитална имовина имају дугорочну будућност и да ће се безбедносни стандарди развијати, Гујаничић, мада не одбацује перспективу технолошког напретка, оцењује да улога криптовалута има ограничења финансијске природе.

Успех крипто-света, према његовом мишљењу, омеђен је линијом преко које би он угрозио класичне финансијске системе, односно доминацију долара, евра и других значајних класичних валута. 

„У том смислу, верујем да ће класични финансијски систем претрпети промене и користити напредак технологије, попут блокчејна, а да ће изворна идеја која је изнедрила биткоин ипак остати на нивоу утопије и да нећемо угледати смрт класичног финансијског система упркос његовим бројним слабостима“, закључио је Гујаничић.