Дипломатија у сенци обновљеног Нотр Дама: Политички спектакл са Трампом, Зеленским и Маском, а без папе Фрање и Урсуле

Отварање катедрале Нотр Дам, пет година након што се већи део здања урушио у пожару, председник Француске Емануел Макрон је претворио у дипломатску позорницу на којој се појавио поред Доналда Трампа, новоизабраног америчког председника, и Володимира Зеленског, председника Украјине. Трамп је у Париз дошао приватним авионом са свог имања на Флориди. Супротно традицији, ово је његова прва међународна посета иако још није преузео мандат од свог претходника, Џозефа Бајдена.

На свечаност у Нотр Даму су дошли државни представници из четрдесетак земаља – из мањих су дошли председници и премијери, из већих њихови заменици. У првим редовима је седела и председница Косова Вљоса Османи, а ту је био и председник Владе Србије Милош Вучевић. Међу званицама су биле и крунисане главе попут британског принца Вилијама и Алберта од Монака, као и крем париског политичког и пословног света, „tout Paris“, почевши од Макронових претходника, социјалисте Франсоа Оланда и бившег републиканца Николе Саркозија, до индустријалаца и милијардера Франсоа Пиноа, Бернара Арноа и чланова породице Бетанкур, главних донатора за обнову велелепног готског здања. Од 300.000 донатора из целог света, за реконструкцију која је коштала 843 милиона евра ове три породице су заједно уложиле 500 милиона евра.

Камера је у публици ухватила и Илона Маска чији поглед је забезекнуто лутао по високим сводовима готске катедрале. Амерички милијардер кога је Трамп након подршке коју му је дао у председничкој кампањи поставио на чело новооснованог Министарства за ефикасност државне управе, седео је недалеко од председнице Европске централне банке, Кристин Лагард. Светска економска и политичка елита, што би се рекло.

Кога није било

На свечаност није дошао папа Фрања, „да не би скренуо пажњу на себе“, како је његову поруку објаснио председник Бискупске конференције Француске, што је једва скривена жаока упућена Макрону који је од отварања катедрале направио политички догађај. Уместо у Париз, папа одлази у посету Корзици.

Поглавар католичке цркве и ватикански суверен Аргентинац Хорхе Марио Бергољо, који има репутацију народног папе, не дели исти поглед на свет са Емануелом Макроном кога и велики део његових сународника доживљава као председника елите и богатих, а његов стил владања као „јупитерски“, односно империјални и доминаторски. Папа, који још није био у званичној посети Француској, као ни Шпанији, Великој Британији или Немачкој, уместо богатих европских престоница више воли да обилази мале католичке заједнице од Малте до Монголије.

На отварање није дошла ни Урсула фон дер Лајен, која је недавно поново изабрана на чело Европске комисије. Свој нови мандат је почела сукобом са Француском, након што је потписала споразум о слободној трговини са четири земље јужноамеричког економског савеза Меркосур – Бразилом, Аргентином, Уругвајем и Парагвајем – коме се противио Париз.

Француска је тражила додатне гаранције како би заштитила своје привреднике, док Немачка у овом споразуму види шансу за отварање своје посустале привреде према тржиштима Јужне Америке. Склапање тог споразума упркос француским захтевима, у тренутку када је Француска уздрмана политичком кризом, у Паризу се доживљава као понижење које неће остати без одговора. А тај одговор Урсули фон дер Лајен из Париза је да ће свим средствима радити на томе да се споразум поништи.

Ова до недавно незамислива ситуација указује на губитак утицаја Париза у европским институцијама, али и на различите визије европске економске политике које имају кључни актери на европској политичкој сцени, Француска и Немачка. Она такође показује да се национални интереси стављају испред општих интереса Европске уније.

Изгубљени у преводу

Ако је папа страховао да ће Богородичина црква у Паризу пасти у други план због његовог присуства, то није мучило Доналда Трампа и његовог домаћина Макрона, који је пре свечаности искористио прилику да организује тројни сусрет са украјинским председником Зеленским у Јелисејској палати.

„Изгледа да је свет мало полудео“, приметио је Трамп након што је стигао у резиденцију француског председника са 40 минута закашњења и потом се с њим дуго руковао, хвалећи „одличне односе“ са француским колегом. Макрон му је уз осмех поручио да је његова посета „велика част за француски народ“.

Трамп се прво састао са Макроном, пре него што је пристао да им се придружи Зеленски, што му је Јелисејска палата предложила неколико дана раније. Украјински председник, који је од америчких избора у новембру само једном кратко разговарао телефоном са Трампом, искористио је овај сусрет да тражи даље гаранције за помоћ Украјини за рат са Русијом.

„Потребан је трајни, стабилни мир који Русија неће моћи да уништи за неколико година“, написао је Зеленски на друштвеној мрежи након овог сусрета. За Зеленског и његову владу то значи улазак Украјине у НАТО, што је за Москву неприхватљиво. „Мир је могуће постићи силом“, поручио је загонетно украјински председник након састанка са Трампом, што не указује на спремност за постизање договора са руском страном.

Реагујући на изјаве Зеленског из Париза, Москва је преко свог портпарола Дмитрија Пескова саопштила да је украјински председник тај који одбија да преговара о завршетку рата и поручила му да узме у обзир стање на терену. „Зеленски и његова администрација обавезали су се декретом да неће ступити у контакт са руским властима и то се није променило“, рекао је Песков на конференцији за штампу у Кремљу.

„Кина може да помогне, свет чека“

Трамп је у предизборној кампањи више пута рекао да намерава да се дистанцира од Бајденове политике масовне помоћи Кијеву. Милијарде долара које су Сједињене Државе издвојиле за војну подршку Украјини су за њега промашена инвестиција, због чега је обећао да ће „за 24 сата“ окончати овај рат који се води већ три године, не прецизирајући на који начин.

Трампов потпредседник Џеј ди Венс најавио је недавно да жели да смањи америчку војну помоћ како би присилио Кијев на преговоре са Москвом, што је и Трамп потврдио у интервјуу америчкој телевизији Ен-Би-Си Њуз снимљеном пре састанка са Зеленским у Паризу, а који је пуштен дан након њиховог сусрета. „Да, вероватно, наравно,“ одговорио је на питање новинара да ли би Украјина требало да очекује смањење америчке војне помоћи када преузме дужност у Белој кући 20. јануара.

Након сусрета у Паризу на својој друштвеној мрежи написао је да украјински лидер и његова земља „желе да постигну договор и окончају лудило“ у коме су „улудо изгубили 400 000 војника (укључујући и рањене), и много више цивила. Потребно је хитно прекинути ватру и почети преговоре. Добро познајем Владимира (Путина), време је да се реагује. Кина може да помогне, свет чека!“

Док је на прослави отварања Нотр Дама у првом реду званица Бајденову супругу Џил од Трампа раздвајала само Брижит Макрон, одлазећа Бајденова администрација је најавила нове испоруке оружја Украјини у износу од скоро милијарду долара, укључујући дронове и ракете за нове ракетне системе, као и помоћ за одржавање испоручене опреме. Амерички политички врх у одласку убрзава испоруке Кијеву пре доласка Трампа у Белу кућу. 

Дискретни шарм француске дипломатије

Француски председник је у Паризу покушао да испита Трампове намере и да се понуди у улози посредника у будућим преговорима између Русије и Украјине, који у великој мери зависе од Сједињених Држава. Макрон верује у персонализацију спољне политике, у личне односе између државника као ефикасно средство за постизање дипломатских циљева.

Пријем поводом отварања Нотр Дама пример је једне такве операције шармирања својствене француској дипломатији, за разлику од, рецимо, немачке, која као адут извлачи економске уговоре.

Макрон жели да утиче на Трампа да изврши притисак и на Русију и на Украјину, али су његови домети ограничени. Слабост европских позиција показала се још у време када су се водили бесконачни преговори у Минску, у којима је Макрон уз Ангелу Меркел посредовао у решавању сукоба у Украјини. Преговори у којима је учествовала и руска и украјинска страна завршили су се неуспехом, што је био увод у рат који је оголио карте у геополитичком покеру чији су улог били животи стотина хиљада људи.

Показало се на крају да САД преко Украјине воде посредни рат (proxy war) са Русијом, а да су европске земље недорасле изазову. Криза до које је рат довео додатно подрива европски економски и политички поредак, који је већ био уздрман мигрантском кризом из 2015. и епидемијом ковида која је после две дуге године окончана 2022.

Након што су се за мање од месец дана распале владе Немачке и Француске, држава које чине „политичку и економску осовину Европске уније“, како се то често каже, могућност да европске силе утичу на исход рата у Украјини још је мања. Макрон није успео да буде ујединитељ европске политичке заједнице каквог је себе видео на почетку свог првог мандата. Тридесет месеци пре истека другог, показало се да не може да буде ујединитељ ни у сопственој земљи.