Руски ракетни систем пете генерације: Убица сателита С-500 и космички ратови у (блиској) будућности štampaj

„Рат звезда" никада није био ближи да постане стварност. Русија је недаво, 15. новембра, ракетом земља-ваздух уништила свој стари и неисправни сателит „Целина-Д" („Космос-1408") који је лансиран још у време Хладног рата, 1982. године. Сателит се налазио на висини од 500 километара. Његовим уништавањем Русија је демонстрирала да се укључује у трку у космичком наоружању савременим ракетним системима за које руско државно руководство тврди да је без премца у свету. Реч је о ракетном систему С-500 „Прометеј", који је Русија недавно увела у своје наоружање. Може се рећи да је лансирање 15. новембра било објава да се сада овај систем налази у опреми руских противваздухопловних и космичких снага.

Први бригадни комплет ПВО С-500 ушао је у руске оружане формације, које су у приправности за заштиту и одбрану ваздухопловства изнад главног града земље, саопштио је почетком октобра главнокомандујући Ваздушно-космичких снага, генерал-пуковник Сергеј Суровикин, не прецизирајући састав комплекса и датум његовог укључивања у оперативну употребу.

Суровикин је објаснио да С-500 користи принцип одвојеног решавања задатака уништавања балистичких и аеродинамичких циљева. По својим тактичко-техничким карактеристикама, С-500 се може приписати првој генерацији противкосмичких одбрамбених система, јер ће у будућности моћи да уништава сателите у ниској орбити и свемирско оружје, рекао је Суровикин.

Америчка реакција

Обарање старог сателита одмах је изазвало жустру америчку реакцију и расправу која је потом уследила. Увече истог дана, шеф Стејт департмента САД Ентони Блинкен рекао је да је Русија „неопрезно спровела деструктивна тестирања противсателитске ракете са њеним директним лансирањем у орбиту против једног од својих сателита". Као резултат ових акција, приметио је, у свемиру се појавило више од 1.500 фрагмената који се „могу пратити".

Блинкен је сутрадан допунио своју изјаву рекавши да је руско тестирање у супротности са изјавама Москве о недопустивости размештања наоружања у свемиру. Оптужбама се придружио и Пентагон. Америчка страна је навела да су тестови наводно представљали претњу за Међународну космичку станицу.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтнеберг упозорио је да је тестирање била „непромишљена акција Русије" која угрожава Међународну свемирску станицу. Столтенберг је рекао да је то „забрињавајуће" јер показује да Москва развија оружје које може да погоди „битну инфраструктуру".

„Ово показује да Русија сада развија нове системе наоружања који могу да обарају сателите, уништавају важне свемирске капацитете на битној инфраструктури на Земљи, као што су комуникације или као рано упозорење на лансирање пројектила", рекао је Столтенберг.

Министарство одбране Русије је узвратило и оптужбе назвало лицемерним, подсећајући да је америчка страна игнорисала предлоге Русије о споразуму о спречавању размештања оружја у свемиру. Министарство је подсетило да је Руска Федерација дуго позивала САД и друге космичке силе да потпишу споразум о спречавању постављања оружја у свемир. И нацрт таквог споразума је достављен УН.

„Сједињене Државе и њихови савезници блокирају усвајање уговора", саопштила је руска војна команда. „Вашингтон отворено изјављује да не жели да буде везан никаквим обавезама у свемиру. Руско Министарство одбране подсећа да су САД успоставиле свемирску команду 2020. године и званично усвојиле нову свемирску стратегију. Један од њених главних циљева је „стварање свеобухватне војне предности у свемиру."

Ракете свемир-свемир

Руско Министарство одбране такође тврди да је америчка страна активно, али непримећено, развијала и тестирала своје најновије офанзивне способности различитих типова у орбити, укључујући најновије модификације беспилотног свемирског брода X-37. Војна команда је додала да такве акције сматрају претњом и да су неспојиве са наведеним циљевима мирног коришћења свемира.

Према руском Министарству одбране, тест са С-500 био је контрамера за нову америчку свемирску стратегију и текућа тестирања најновијих модификација беспилотних летелица X-37. Најновија америчка беспилотна свемирска летелица Боинг X-37 која је развијна у оквиру ДАРПА програма може да носи до шест нуклеарних бојевих глава. Американци је тестирају од 2010. Она, у принципу, може да буде опремљена било којим оружјем.

Америка је у оквиру програма развила копнени мобилни комплекс за висинско трансатмосферско пресретање циљева - с нагласком на уништавање балистичких ракета и сателита.

Поред војних космичких технологија, САД развијају и властити противракетни одбрамбени систем. Саме Сједињене Државе спровеле су тестове за уништавање сателита у свемиру. Током Хладног рата, СССР и Сједињене Државе су активно експериментисале са верзијама антисателитског оружја. Развијене су и тестиране ваздушне противракете, ласери, ракете свемир-свемир и специјални свемирски бродови. Не може се рећи ни за Русију ни за САД да су им операције у космосу стране, али у новије време оне нису биле саме у томе.

Кина је еру тестирања модерних противсателитских ракета отворила 2007. године. Она је 11. јануара те године директним поготком оборила свој стари метеоролошки сателит на висини од 865 km.

Годину дана касније, 2008. године, САД су одговориле својим тестовима. Са бродском противракетном ракетом СМ-3 погодили су сопствени шпијунски сателит УСА-193, који је био у квару. Пресретање је било на висини од 247 km, а створено је око 400 крхотина, од којих је већина изгорела у атмосфери.

Индија је 2019. године постала нова чланица клуба земаља са антисателитским могућностима. Премијер Индије Нарендра Моди је 27. марта саопштио да је балистичка ракета успешно погодила свемирски брод у орбити на око 300 km.

Пета генерација

Те године руске снаге ПВО су тестирале најновији противваздушни ракетни систем С-500 „Прометеј" уз лансирање нових ракета које немају парњака у свету. Реч је о универзалном комплексу за пресретање великог домета и на великим висинама са повећаним потенцијалом противракетне одбране и способношћу да пресреће балистичке ракете.

Први планови стварања новог противваздушног ракетног система пете генерације датирају из 2002. и 2003. године. Тада је постало познато да је руски концерн „Алмаз Антеј" обавио прелиминарну процену потребних параметара новог система ПВО, а активан рад на пројекту будућег комплекса С-500 почео је 2003. године.

Павел Созинов, главни констуктор „Алмаз Антеја", произвођача овог одбрамбеног система, објаснио је да ракета С-500 може да пресреће циљеве који су стотинама километара изнад земље, чак и у горњим слојевима атмосфере.

Систем „Прометеј" способан је да гађа не само балистичке, већ и аеродинамичке циљеве (авионе, хеликоптере, друге ваздушне циљеве), као и крстареће ракете, и то може да ради истовремено, као биће са више глава и више мозгова. Радијус уништења С-500 је 600 километара. Он може да открије и истовремено погоди до 10 балистичких надзвучних циљева који лете брзином до 7 километара у секунди, као и бојеве главе хиперсоничних ракета. Његови конструктори наглашавају да ће по карактеристикама С-500 значајно да надмаши систем С-400 и свог америчког конкурента Patriot Advanced Capability-3.

Основна намена С-500 је борба против балистичких ракета средњег домета, али по потреби и интерконтиненталних балистичких ракета на завршном делу путање и, у одређеним границама, у средњем делу путање.

Ажурирање система

Руски председник Владимир Путин је у мају најавио окончање фазе тестирања новог ракетног система С-500 и његову испоруку војсци. Путин је тада рекао и да је преко 70 одсто ПВО пукова опремљено системом С-400 и најавио увођење система нове генерације.

Руски председник је од 1. новембра поново одржао низ састанака са руководством Министарства одбране и предузећа војно-индустријског комплекса у Сочију, а прва тема разговора била је развој ваздухопловних снага и противваздухопловне одбране. Тада је најавио осавремењавање руске ПВО, укључивање С-500 и повећање удела најсавременијег наоружања у армијској опремљености на 80 одсто до 2027. године.

Према Путиновим речима, ажурирани систем ПВО треба да открије хиперсоничне и балистичке ракете свих типова и да буде у стању да их уништи дуж целе путање лета. Путин је нагласио и да неке стране земље не одустају од покушаја да разбију стратешки паритет, укључујући и распоређивање елемената противракетне одбране у непосредној близини руских граница. „Не можемо да не приметимо ове претње по безбедност Русије и ми ћемо на одговарајући начин реаговати на ситуацију", закључио је Владимир Путин. Тестирање и обарање старог сателита у том смислу је сигурно и тада разматрано као демонстрација нових руских космичких способности.

Од средине 2010-их Русија је више пута нудила Сједињеним Државама да потпишу споразум о забрани лансирања оружја у свемир. „За сада је на снази само забрана размештања нуклеарног оружја у свемиру", нагласио је руски експерт Сергеј Михајлов. „Американци не желе да потпишу велики мултилатерални уговор о забрани размештања оружја у свемиру. Зато што већ тестирају оружје у свемиру."

Сада су САД суочене са дилемом да ли вреди улагати милијарде у развој орбиталних шатлова који ће лансирати оружје у орбиту или ће сести за преговарачки сто са Русима и потписати уговор о забрани лансирања оружја у свемир.

„Ако успеју да милитаризују свемирски простор и не дозволе другима да то ураде, онда ће добити колосалну стратешку предност", рекао је Михајлов. „Милитаризација свемира повећава вероватноћу рата. Тада ће трка у наоружању у свемиру биће неизбежна, и Кина ће бити увучена у то. Овде или сви треба да стану, или ће сви морати да се наоружавају. Најнегативнији сценарио је да у случају грешке рат може да почне и случајно", упозорава Михајлов.

Рат у космосу

„Рат звезда" није био само Реганова инструментализација филмске имагинације. Могућност рата у космосу изучава се од када су лансирани први сателити.

У идеалном свету, космос би могао да се посматра као уточиште. Али од средине 1970-их и с појавом антисателитског оружја, Сједињене Државе, Совјетски Савез и друге силе у настајању свемир су посматрале као спорну територију. Нове силе као што су Кина и Индија виде способност уништавања свемирског оружја као средство за демонстрирање сопствених способности.

Свемирски рат, ипак, није тако једноставан као што изгледа на филмском платну. У књизи Физика свемирског рата, коју је објавила америчка Аерокосмичка корпорација, излаже се неколико основних концепата који ће вероватно обликовати сваку свемирску борбу у догледној будућности. Сва физичка ограничења имплицирају да битке треба унапред планирати.

За разлику од рата на Земљи, који обично укључује покушај супротстављених снага да доминирају физичком локацијом, сателити у орбити не заузимају једну локацију. Стога, како пишу аутори извештаја Ребека Ризман и Џејмс Вилсон, контрола простора не значи нужно и његово физичко освајање.

Уместо тога, контрола укључује смањење или елиминисање непријатељских сателита, уз задржавање слободе коришћења сопствених свемирских капацитета за комуникацију, навигацију, надзор и друго.

Сателити се крећу брзо, али предвидљиво: у уобичајено коришћеним кружним орбитама крећу се брзинама у распону од 3 km/s до 8 km/s, у зависности од њихове висине. Насупрот томе, просечна брзина метка је само 0,75 km/s.

Простор којим се крећу је велики: запремина између ниске Земљине орбите и геостационарне орбите је око 200 трилиона кубних километара, што је 190 пута више од запремине Земље.

Тајминг је све: у атмосфери, авиони, тенкови и бродови могу да се крећу у било ком правцу. Сателити немају такву слободу. Сателити се увек крећу или кружном или елиптичном путањом, стално у слободном паду око Земље. Дакле, ово захтева пажљиво планирање и тачно време.

Сателити полако маневришу: простор је велики, па се чини да су циљани маневри релативно спори. Када је сателит у орбити, потребно је време за извођење фазних маневара. Узимајући у обзир све ово, за борбена дејства у свемиру мораће унапред да се планирају маневри и дејства. Све то тражи много дугорочније размишљање и стратешко размештање средстава. 

Електронски рат

Поред копнених ракета, студија Физици свемирског рата идентификује неколико метода напада на сателите. Радио сигнали се могу користити за ометање или заваравање непријатељских сателита, што би био наставак употребе опреме за електронско ратовање које се већ користи у поморском и ваздушном рату.

Неке земље, попут Француске, отишле су толико далеко да разматрају постављање оружја у свемир за заштиту својих сателита. Међутим, аутори студије спекулишу да су сателити који користе кинетичко оружје за уништавање непријатељских сателита још увек мало вероватни, имајући у виду велику енергију потребну да се орбитално оружје постави на исправну путању.

Вероватнији би био судар сателита који се дешава када се две орбите укрсте. Али државе имају снажан подстицај да не униште друге сателите због могућности стварања опасних крхотина које би потенцијално могле да утичу на њихова средства у свемиру. Међутим, једна нација може да одлучи да је победа у копненом рату вредна трајног губитка приступа одређеним слотовима у геостационарној орбити због крхотина.

Шта је са Месецом? У неким сф сценаријима, америчке и кинеске свемирске снаге учествују у копненој борби на површини Месеца, што изгледа прилично смешно ако се узме у обзир цена транспорта војног материјала до површине Месеца. Па ипак, из геополитичке перспективе, чини се вероватним да бисмо могли видети људе како се боре за Месец у не тако далекој будућности.

Шта аутори студије мисле о борби прса у прса на Месецу, с обзиром на његову ниску гравитацију и вакуум? „Мислим да имате веће шансе да уништите ракете при полетању", рекао је Вилсон, што је иначе најтежа могућност уништавања ракета, али то значи да рата на Месецу неће бити.

Ко ће први почети?

Руску верзију војног сукоба у свемиру представио је недавно директор „Роскосмоса", Дмитриј Рогозин. Он је 29. августа рекао да ће космички сукоб вероватно почети уништавањем непријатељске орбиталне групе. Према његовим речима, свака држава покушава да заслепи непријатеља, да га учини „глувим, слепим и немим", јер се само из свемира види цела дубина територије потенцијалног непријатеља.

„Да бисте непријатеља лишили свих његових опажаја, потребно је уништити његову орбиталну групу - тако почиње рат у свемиру", навео је Рогозин. Он је напад на нечију свемирску летелицу, посебно војни сателит, назвао нападом на ту земљу и узроком рата. Истовремено, Рогозин је напоменуо да су на сателитима постављени специјални сензори који упозоравају на такав напад. „Они нам омогућавају да разумемо како је тачно настала штета", нагласио је он, објашњавајући да у свемиру сателити могу бити погођени и метеорима или могу да се просто покваре.

Опасности од милитаризације свемира су реалне. Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров подсетио је 11. априла да Русија предлаже почетак преговора о изради међународног инструмента који забрањује распоређивање било које врсте наоружања у свемиру.

Његов заменик, Сергеј Рјабков рекао је да је развој система „Посејдон" био могућ због тога што су се САД повукле из споразума о ракетама средњег домета. Рјабков је упозорио: „Балансирамо на ивици свемирске трке у наоружању. До сада је 30 земаља, заједно са Русијом, потписало билатералне документе о забрани размештања првог оружја у свемир. Није питање да ли ће земља 'икс' икада успети да створи свемирско оружје и да постане прва у овој области. Ако је Русија већ 30 пута потписала са неким из међународне заједнице да неће бити прва, то значи да је одговорна за своје речи. А оклевање Сједињених Држава и њихових западних савезника да нешто предузму у овој области изазива алармантна размишљања. Пре него што буде прекасно, овоме морате поставити баријеру", позива Рјабков.