OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Патријарси политичке филозофије, културе и праксе

                    Хенри Кисинџер, Јирген Хабермас и Џорџ Сорош заједно имају 284 године и још су актуелни štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Мухарем Баздуљ

                    понедељак, 06. јун 2022,  08:40 -> 20:42

                    Чини се да рат у Украјини више потреса Запад као криза смисла него као хуманитарна катастрофа. Кључне позиције у његовој интерпретацији симболички заузимају три старца који заједно имају 284 године: Хенри Кисинџер (1923), Јирген Хабермас (1929) и Џорџ Сорош (1930). Појмови „реалполитике“, „уставног патриотизма“ и „отвореног друштва“, чији су они најпознатији промотери, деценијама су служили и служе као алат политичке прагме у тумачењу смисла историјских процеса. Зато су судове о Украјини и Русији које су ова три жива сведока Другог светског рата последњих недеља дали, пренели сви светски медији и о њима се расправља.

                    Присећајући се своје измаштане Византије, Вилијам Батлер Јејтс је 1927. године написао стих „Нема земље за старце". Њему су тада биле шездесет две; четири године раније је добио Нобелову награду за књижевност. У то време је у Сједињеним Америчким Државама просечан животни век мушкарца износио око 53 и по године, па се може рећи да је и сам песник био страшно стар. Имајући у виду да је тренутни просечни животни век мушкарца у САД око седамдесет и осам година, могли бисмо рећи да је, према тим мерилима, Јејтс у то доба био, по данашњем стандарду, већ дубоко загазио у деведесете. 

                    Многи озбиљни биолози и антрополози тврде да је једна од кључних разлика Homo sapiensa у односу на друге животињске врсте брига за старе јединке. Петар Медавар, добитник Нобелове награде за медицину и физиологију, у једном незаборавном есеју тврди да су ликови мудрих старих орлова или вукова са наочарима на глави, из бајки или стрипова, тешка фикција или антропоморфизација. У животињском свету јединка која више није физички у стању да се избори за опстанак врло брзо умире. Поједностављено говорећи, а као у парафрази оних Бреговићевих стихова, месождер без зуба је практично већ мртав.

                    Религиозни људи и филозофи-моралисти лако ће наћи разлог зашто се људи понашају друкчије, односно зашто се брину за „сениоре" властите врсте. Еволуционисти су пак много мање сентиментални, а много склонији практичним и прагматичним интерпретацијама. По њима је суштина „функције" стараца у друштву брига за младе, понајпре оне с којима деле генетски материјал, односно пренос знања и искуства.

                    Више од сведока епохе

                    Док траје рат у Украјини и док људи на Западу имају осећај да се у Европи први пут након осамдесетак година води рат, чини се да кључне позиције у његовој интерпретацији симболички заузимају три старца којима једина заједничка ствар нипошто нису само поодмакле године. Наведимо их по хронологији рођења: Хенри Кисинџер је рођен у мају 1923. у Фирту, у Немачкој; Јирген Хабермас је рођен у јуну 1929. у Гумерсбаху, такође у Немачкој; напослетку, Џорџ Сорош је рођен у августу 1930, у Будимпешти, што ће рећи у Мађарској.

                    Између рођења најстаријег и најмлађег „члана" овог ad hoc тројца је седам година разлике, а између њихових родних места је једва неколико стотина километара, и то цестовне, а не ваздушне удаљености: између Гумерсбаха и Фирта нешто мање од четири стотине километара, а између Фирта и Будимпеште нешто више од седам стотина.

                    Ова тројица стараца у јавности Запада већ деценијама су општепознате фигуре. Први се доживљава као политичар, други као филозоф, а трећи као бизнисмен и филантроп. Међутим, границе између њихових „сфера деловања" су ипак доста флуидне. Далеко од тога да Кисинџер није и мислилац, далеко од тога да је Хабермасов ангажман лишен политичког, далеко од тога да Сорош није и политичар и, ако баш не филозоф, а оно барем популаризатор филозофије.

                    Милан Кундера је негде написао да је врхунац успеха неког романсијера то кад симболички „патентира" неки појам као што је Кафка патентирао „процес", Ками „апсурд", Куци „срамоту", а Достојевски, рецимо, „злочин и казну". Слична теза могла би да вреди и генерално за људе с гласом у јавности, нарочито за припаднике „делатне мањине" који усмеравају трендове, да баш не кажем - процесе.

                    Реалполитика, уставни патриотизам, отворено друштво 

                    И заиста, сва тројица наших „јунака" позната су по појмовима и концептима које ако и нису сами сковали, данас су практично неодвојиви од њих. Код Кисинџера је то појам „реалполитике", код Хабермаса „уставног патриотизма", а код Сороша „отвореног друштва".

                    Задржимо се мало на овим концептима. Већина истраживача тврди да је појам  „реалполитике" у том и таквом облику први употребио немачки новинар и политичар Лудвиг фон Рохау (1810-1873). Ако он и јесте на тај начин први поредао сугласнике и самогласнике у ту реч, претече садржаја тог појма су бројне: од Сун Цуа, Тукидида и Ибн Халдуна преко Макијевалија, Ришељеа и Томаса Хобса, до Клаузевица, Бизмарка и Метерниха.

                    Причу о „уставном патриотизму", Хабермас и његови следбеници су покушавали да примене на различитим географским ширинама и историјским епохама. Сам појам први пут наводи Долф Штернбергер, и то 1979, о тридесетој годишњици утемељивања Савезне Републике Немачке. Од тада је, међутим, појам често потенциран и вариран, па и на нашим просторима: од БиХ до Црне Горе.

                    Напослетку, фамозна фондација Сорошева под именом „Отворено друштво", а што је појам који се већ деценијама скоро синонимно наводи уз име и презиме мађарско-америчког бизнисмена и филантропа, потиче из наслова књига Карла Попера Отворено друштво и његови непријатељи, изворно објављене 1945.

                    Криза смисла

                    Рат који тренутно бесни у Украјини, Запад више потреса као криза смисла, него као хуманитарна катастрофа. Кад је ономад Семјуел Хантингтон писао о „сукобу цивилизација", унутар те поделе света Русија и Украјина су спадале у исту цивилизацију (источно-православну) те стога између њих не би требало да буде конфликта.

                    У површним интерпретацијама, Хантингтон је доживљаван као песмистични пандан Фукујаминој тези о „крају историје". У још површнијим тумачењима самог Фукујаме, „крај историје" је требало да значи да ратова као историјских догађаја више неће бити, па би у том смислу овај актуелни рат још и више био деманти те тезе.

                    Фукујама, међутим, нигде и никад није говорио како крај историје „значи крај светских догађаја", него напротив да он као такав представља искључиво „крај развоја људског мишљења о главним начелима". Другим речима, по Фукујами либерална демократија у теорији више нема праву глобалну и универзалистичку алтернативу.

                    И не само то. Још пре више од тридесет година, како недавно подсећа Тарик Хаверић, Фукујама експлицитно каже како крај историје нипошто „не подразумева крај међународних сукоба per se (...) још ће постојати етничко и националистичко насиље на високој и можда још вишој разини, јер су то потицаји који нису потпуно иживљени, чак ни у неким деловима постисторијског света".

                    После краја историје 

                    Доминантна интерпретација рата у Украјини у западним медијима уклапа се у изворну и довољно широко тумачену Фукујамину тезу. По њој се Украјина определила за поредак либералне демократије карактеристичан за Запад, а напад „историјски превазиђене" руске диктатуре нема везе са осећањем потенцијалне војне и сигурносне угрожености, него са страхом Путина да Украјина управо самим Русима не послужи као „излог" супериорности либералне демократије.

                    Ипак, управо тројица мудрих стараца из наше приче противе се оваквој симплификацији. Кисинџер је пре неке две недеље из Давоса, како је то у свом тексту на Око порталу лепо сажео Драган Бисенић, поручио да Русија „не само да је већ 400 година део Европе већ да је у кључним тренуцима била гарант одржања равнотеже моћи на Старом континенту". Кисинџерова поента је кристално јасна: „Надам се да ће Украјинци мудрошћу одмерити херојство које су показали.... Преговори морају да почну у наредна два месеца јер ће се иначе створити тензије преко којих неће моћи тако лако да се пређе. Идеално, линија раздвајања требало би да буде повратак на претходно стање ствари. Инсистирање на наставку рата након што прођу та два месеца не би довело до слободе Украјине, већ до новог рата против саме Русије".

                    Наравно, украјински председник Зеленски једва је дочекао да Кисинџерову бојазан „да би пораз Руса био фаталан за Запад јер би довео до реорганизације европске хијерархије моћи" искористи да га успореди са Чемберленом и Даладјеом у Минхену разрађујући омиљену тезу о „Путлеру".

                    Криза идентитета

                    Непуне четири недеље пре Кисинџеровог насупа у Давосу, Хабермас се огласио ауторским текстом у Зидојче цајтунгу. Изузетно проницљиво он пише о „новој немачкој кризи идентитета" која се јавила са ратом у Украјини.

                    Он детектује „запањујући преокрет код некадашњих миротвораца" и ефектно анализира ту нову позицију: „Нови приступ се ослања на младе људе у нашем друштву који су сензибилисани на нормативна питања, који не крију своје емоције и који су били најгласнији у захтевима за већи ангажман Немачке у Украјини. Нова ратна реалност као да је распршила све пацифистичке илузије. (...) Без обзира на моје поодмакле године, морам рећи да сам помало затечен променом у самом темељу наше политичке културе и њених подразумеваних норми и вредносних оријентација наше деце и унука. Чак и конзервативни медији прозивају тужиоце Међународног кривичног суда, иако тај суд Русија, Кина и САД још увек не признају. То показује сву испразност страствене идентификације са све оштријим моралним критикама немачке уздржаности. Ратни злочинац Путин можда заслужује да буде изведен пред суд, али он и даље има право вета у Савету безбедности УН-а и може да настави да прети својим противницима нуклеарним ратом. С њим се још увек мора преговарати о завршетку рата, или барем о прекиду ватре. Не видим убедљиво оправдање захтева за политиком која би, упркос мучним, све неподношљивијим патњама жртава, de facto довела до одустајања од утемељене одлуке да се избегне директно учешће у овом рату".

                    Сорошев исказ о рату у Украјини потиче такође из Давоса, али је лапидарнији од Кисинџеровог. Он је позвао свет да „искористи све своје ресурсе да што раније оконча рат", додајући „да је најбољи и можда једини начин да се очува наша цивилизација да се што пре порази Путин".

                    Управо због те лапидарности, Сорошева изјава даје ширу маргину тумачења па би многи рекли да би он пре него Кисинџер и Хабермас подржао директно укључивање Запада у прави рат са Русијом, мада сам Сорош то нигде експлицитно не каже.

                    И док они млади људи из Хабермасовог текста опседнути „нормативном моралношћу" као да немају никакав проблем са могућношћу нуклеарног рата, сва три ова старца, суштински, у неком ширем смислу, на заласку животу, као да много више брину за свет. У контексту оне пословичне здраворазумске калкулације о свету који се оставља деци, можда није неважно поменути да Кисинџер има двоје, Хабермас троје, а Сорош петоро деце.

                    Џорџ Бернард Шо, циник који је умро са навршене деведесет и четири, приметио је једном приликом да је младост толико дивна ствар да је права срамота да у њој уживају само деца и омладина.

                    Ако је младост, на неки начин, и време „биолошког оптимизма" односно фокуса на будућност, три старца који су јунаци овог текста сваким даном, да парафразирамо Матију Бећковића, бивају све млађи. 

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.