Одговор Анице Телесковић Драгану Ђиласу štampaj

Драган Ђилас, лидер Странке слободе и правде, реагујући на мој текст „Туците медије онда кад почну да личе на своје газде", објављеном на порталу Око 4. фебруара, у покушају да демантује неке наводе из текста изнео je неколико нетачних чињеница.

1. Драган Ђилас тврди да никада није био власник дневног листа Прес. Тачно је да Ђилас никада лично није био и у папирима уписан као власник ове компаније, баш као што то није био ни Мирослав Мишковић, који је ипак то признао 2012. године. Уосталом, ни Мирослав Мишковић никада у АПР-у лично није уписан као власник „Делта холдинга", а преко ове компаније у свом власништву у Србији својевремено је имао више од 100 предузећа.

Кредибилним извором за повезаност Ђиласа са листом Прес сматрала сам бившег председника Републике Србије Бориса Тадића, који је 23. јула 2015. године рекао: „Ђилас, Мишковић и новинари су били власници Преса, из којег је настао читав капитал многих других штампарских компанија".

О повезаности господина Ђиласа над листом Прес, преко његових најближих сарадника Ђорђа Стефановића и Мирославе Дајч, медији су већ писали, као нпр. ЦИНС. Прес је основан 26. децембра 2005. године, а 49 одсто власништва имала је фирма „НПЦ интернешнел доо", чији је директор у то време био Ђорђе Стефановић, који је у исто време био и директор Преса. Пре оснивања овог листа, Стефановић је био директор у фирми „Спорт Медиа", чији је већински власник, са 75 одсто удела, био Драган Ђилас. Ђорђе Стефановић у јавности је данас познат као директор сајта Директно.рс, а у АПР-у су као званични власници овог портала заведени Никола Јанковић и Игор Велимировић.

Портал Пиштаљка објавио је 2012. да је Јелена Крстовић, тадашња потпредседница Делта холдинга на Твитеру окачила фотографију "Working in the air", коју је снимила у авиону, а у њеном крилу се види бележница и руком исписана порука : „Д. Ђилас, 1. Прес - пословање, нова фирма, људи, штампарија, кредит", са датумом 23.8.2012.

Да ли Драган Ђилас, тврдећи да није био власник Преса, хоће да каже да је све побројано било коинциденција и да су његови најближи сарадници, мимо његовог знања, оперативно водили послове овог дневног листа? 

2. Драган Ђилас тврди да никада није критиковао бившег гувернера Радована Јелашића због дуга Града Београда,  већ „сматрајући да велики пад динара може да проузрокује економску нестабилност".

Написала сам да је критиковање Јелашића ишло у корист Мишковића, као увозника, и Ђиласа, као градоначелника, јер је дуг  Београда, због слабљења динара, растао.

У години када је Ђилас за Прес изјавио „НБС је крива за све" укупан дуг Града Београда је у еврима порастао је за 90 милиона евра (са 144 на 234 милиона евра). У тих годину дана, евро је скочио са 95,89 на 105,5 динара. Да је курс динара остао исти, дуг Града Београда изражен у динарима био би две милијарде мањи.

Не спорим ни господину Ђиласу, као ни господину Мишковићу да су њихове тадашње изјаве за Прес биле у контексту забринутости за српску привреду, само сам јасно приметила да су у тој бризи имали интерес, први као градоначелник Београда, други као власник приватне компаније, и да је лист Прес о томе извештавао.

3. Драган Ђилас каже, цитирам: „нисам продао фирму, `по мојим речима` 2013. Фирму сам продао 2014...". Тачно, промена власништва у фирми регистрована је у АПР-у у априлу 2014. године, када је поднета регистрациона пријава, али је јавност у то била уверена шест месеци раније када је према речима саопштења из Ђиласове „Мултиком  групе": „компанија Дајрект медија продата медијској групи бугарског бизнисмена Красимира Гуергова". Било је то 23. септембра 2013.