OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Реаговање: фуснота уз текст Весне Кнежевић

                    Две песме о паду империје: Јужна племена ратничка стигла су тихо и веома брзо štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Мухарем Баздуљ

                    среда, 26. окт 2022,  11:33 -> 21:03

                    У тексту Весне Кнежевић о бауку пропасти који се шири Европом врло ефектно и убедљиво се потенцирају Вашингтон и Москва као касније инкарнације Рима. Овај текст, међутим, призива и асоцијацију на две песме настале у распoну од четири деценије, које у различитим регистрима певају о паду империја, а које данас такође добијају нове контације и нову актуелност - једна Однова, друга Бајагина.

                    Прекјучерашњи текст Весне Кнежевић на ОКО порталу „Баук кружи Европом, баук пропасти: Како пропадају империје", надахнут актуелном изложбом о паду Римског царства постављеном у немачком граду Триру подсетио ме на две песме. Једна спада у антологију поезије енглеског језика двадесетог века, а друга је неизоставна у контексту политичке деонице југословенске популарне музике осамдесетих 

                    У тексту Весне Кнежевић се врло ефектно и убедљиво потенцирају Вашингтон и Москва као касније инкарнације Рима, али има још градова који су у свом саморазумевању бивали неки нови Рим. Један од њих је Лондон, средиште империје у којој не тако давно Сунце никад није залазило. Истини за вољу, и у поменутом тексту дословце стоји: „Генерално, империје умиру нерадо и због тога амбивалентно. Некад прођу године пре него што се неко усуди да им то саопшти. И људи из пропалих империја дуго нису свесни шта им се догађа, типичан савремени пример је Велика Британија. Док са Острва навијају за смрт империјалне Русије, стоје на броду енглеске империје који тоне. И горе од тога: на тонућем броду сећања на енглеску империју". Ипак, није да није било гласова који су на то још поодавно упозоравали.

                    Вероватно највећи британски песник двадесетог века, Вистан Хју Одн (1907-1973), написао је песму „Пад Рима" 1947. године. Други светски рат једва да је завршио, а већ се назирао Хладни рат. И не само то; реч је о години у којој је Велика Британија дефинитивно изгубила Индију, преставши тако заправо да буде права империја.

                    Политички најдалековиднији међу песницима своје генерације, онај који је већ писао и о Шпанском грађанском рату и о дану почетка Другог светског рата, пише једну прилично кратку песму врло експлицитног наслова. У контексту културе у којој свако писмено дете зна наслов гласовите књиге Едварда Гибона, индикативно је да се песник овде одлучио за краткоћу и у наслову, па се пад односи на (град) Рим, а не на Римско царство, мада је јасно да Рим ту није синегдоха само за Римско царство, него и за (западну) цивилизацију свеукупно. 

                    Песму у оригиналу можете наћи свуда по интернету. У недостатку адекватног превода, за потребе овог текста сам је превео сам. Ево како иде:

                    ПАД РИМА

                    Није вероватно посве неважно појаснити ко је човек коме је песма посвећена.  Сирил Коноли је био књижевни критичар и писац, уредник утицајног часописа „Хоризони" чији је значај био на врхунцу управо у време кад је Одн написао ову песму. Коноли је истовремено и симбол ерудите и симбол човека верзираног у књижевни живот, a тај театрални „ринг" могућ само у високо цивилизованој средини. Тој средини су, мисли Одн, дани поново одбројани.

                    „Пад Рима" има седам катрена, односно двадесет и осам стихова. Све строфе се римују по истој шеми: АББА. Личи помало на сателитски снимак који се најпре фокусира и зумира, а онда се поново враћа у тотал. Прва строфа је понешто универзална и приказује судар структура које је човек направио и природе: морски таласи ударају у молове и кад-тад ће их збрисати с лица земље. Воз је напуштен, а хајдуци су по пећинама; поредак је, јасно је, већ на испиту.

                    Критичари су још у прво време након објављивања песме инсистирали на ефектној употреби анахронизама. Иако неки стихови указују на антички Рим, воз из треће строфе већ нас пребацује у деветнаести или двадесети век. После ће бити још сличних примера.

                    У строфама које следе видимо додатне доказе урушавања поретка. Утајом пореза поткрада се државна благајна, некадашњи јавни обреди у храмовима морали су да се преселе у приватну сферу, парламентарни оратори присећају се златних времена док снаге безбедности штрајкују, владару је још увек пријатно топло, али његовим поданицима је већ доста свега. Ето, тако Одн види пад империје. На самом крају, фокус се поново удаљава. Нуди нам се, буквално, птичија перспектива. Птице равнодушно посматрају град којим хара епидемија. Прати ли епидемија увек пад и пропаст? Доносе ли епидемију увек птице? Има ли још питања без одговора?

                    У последњој строфи поглед нам иде далеко на север, поново је ту природа равнодушна према човеку, али слутимо да ће крда ирваса после миља и миља маховине стићи и до царских рушевина. Тихо и веома брзо, као у последњем стиху песме.

                    Овај последњи стих ушао је у савремени енглески језик готово као шифра, а да многи и не знају откуд потиче. По Елиоту свет скончава „не праском него цвиљењем", а по Одну царства падају „тихо и веома брзо". Не искључују се те две ствари.

                    Повео бих Момчила што пева „бам-бам-бам, нећу ништа да знам"

                    Током прве трећине њеног постојања, кључни непријатељ државе Југославије била је Италија. Ипак, колико год (политички) Рим носио негативну стигму, у културном смислу Југославија се наслањала на италијанску традицију. А током извесног, не толико кратког периода, чинило се сасвим реалним да једном Трсту, рецимо, главни град више неће бити Рим него Београд. Београд као алтернативни Рим, такорећи.

                    Баш у том Београду, пре тридесет шест година, у продукцији куће ПГП РТБ, с продуцентским потписом Александра Саше Хабића, Момчило Бајагић и његов бенд „Инструктори позитивне географије" објавиће свој трећи по реду албум, под именом „Јахачи магле". Српскохрватска Википедија осим што набраја песме са албума, описује га са само две реченице: „Јахачи магле су трећи по реду албум групе Бајага и инструктори. Карактеризира га експериментирање с разним музичким жанровима". Свих девет песама са албума данас готово да су класици популарне културе: „Ја мислим 300 на сат", „Као не зна да је готивим", „Где стиже моје сећање", „Ред и мир", „Римљани", „Само нам је љубав потребна", „Страх од возова", „Бам бам бам" те „442 до Београда".

                    Ипак, кључна песма на албуму, најбоља и друкчија од свих других, зове се „Римљани" и иде овако:

                    РИМЉАНИ

                    Кад је прошле године умро Ђорђе Балашевић, па се поново масовније обратила пажња на песму „Не ломите ми багрење", потенцирано је како се ради о једној из целог низа композиција из југословенске популарне културе из средине осамдесетих године прошлог века које су надахнуте тадашњом ситуацијом на Косову.

                    Уз Балашевићево „Багрење", ту су и „Сеобе" групе Кербер, „Чејени одлазе" Забрањеног пушења, „Земља" Екатарине велике те напослетку и Бајагини „Римљани". Иако су све ове песме мање или више криптичне, Бајагини „Римљани" данас звуче најуниверзалније. Има нешто у тој песми што призива заплет и атмосферу Буцатијевог романа „Татарска пустиња", не само стога јер се идући Бајагин роман зове „Продавница тајни", баш као једна Буцатијева књига.

                    Ако је распад Југославије започео са кризом на Косову, о којој говори ова песма, она данас скоро да упозорава на могући распад Европске уније. Уосталом, старо царство из првог стиха, много недвосмисленије алудира на Европу („Стари континент") него на Југославију.

                    О географским карактеристикама да и не говоримо; ако Европу гледамо од истока ка западу, банална и уобичајена лекција из географије каже да се она протеже од планине Урал до Атлантског океана. Само мало поетичније говорећи, то је идентично првој строфи Бајагине пјесме.

                    Ово „до оштрих морских хридина" са све „љубављу божијом" много вуче на западну обалу Ирске. Али добро, географија је географија, геолошке промене нису толико фреквентне. Давно су се формирали континенти и планински ланци. Стога је важнија подударност из друге строфе.

                    Они који ову песму тумаче у кључу југословенске кризе и ситуације на Косову, у варварима виде националисте, овде понајпре албанске, али и генерално, док су Римљани, је ли, лојални поданици царства; речником Жељка Керума, првенствено - урбани Југословени.

                    С једне стране, има ту неких подударности, али аналогија није најсавршенија. Кључни проблем је у томе што „јужна племена ратничка" нису била с друге стране зидова, него већ унутар тврђаве. Математичка поента строфе је понешто тачнија, али ни то још увек није било превише очигледно. Да и не говоримо о томе да јужна граница није била претерано далеко од центра, шта год тим центром сматрали.

                    Ако, међутим, пребацимо песму у савремену европску ситуацију где јужне границе чувају Грчка, Италија и Шпанија, док су Немачка, Холандија и скандинавске земље углавном блажено несвесне онога што се дешава у подножју зидина, приказ одједном бива скоро документаран.

                    У Одновој песми, у складу са историјом, пропаст Рима стиже са севера. Он, међутим, не потенцира варваре, него ирвасе. Симболика тиме ипак бива још и јача. Људском принципу реда и поретка супротставља се анимални принцип слепе воље. У Бајагиној песми пак, у складу са његовом (и нашом) епохом, варвари долазе са југа. А рефренски стих по коме има све више варвара, а све мање Римљана делује као благо вулгаризован демографски извештај. 

                    Друштво
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Економија
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Свет
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Пише:  Саша Марковић
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Пише:  Горан Белановић
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Историја
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Пише:  Слободан Бубњевић
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Култура
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Пише:  Љубица Влаховић
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Музика
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Спорт
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Политика
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Пише:  Ото Бихаљи-Мерин
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.