OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    "Drive my car" Рjусукеа Хамагучија

                    Филм у коме је Мураками срео Чехова: Оскар за књижевног пријатеља štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Драгана Кањевац

                    уторак, 29. мар 2022,  08:14 -> 21:13

                    Јапански филм "Drive my car", заснован на истоименој Муракамијевој причи из збирке "Мушкарци без жене", управо је добио Оскара за најбољи интернационални филм. Редитељ је радознало ушао у пишчев свет и надградио га држећи се постојеће емотивне арматуре.

                    Светски немир осећа се у ваздуху. Велики рат речима као да никад није ни престајао у овом веку - количине речи су заглушујуће, значења произвољна а смисла је све мање. Песници су одувек знали тајну - да истим тим варљивим речима, муку преобрате у племениту твар. Стваралачка истина је човеколика, за разлику од од информативне и медијске „истине". Црно и бело уосталом и нису боје. Где су нестале боје у данашњем свету?

                    Кад је тешко - ту су пријатељи. Књижевни пријатељи, писци које волимо да читамо, одлична су уточишта. Читање је, такође, само по себи пријатељска, умирујућа радња. Нема кривудавог скроловања, убрзаног прегледа - него јуначки идете на реч по реч, пасус по пасус, поглавље по поглавље.

                    Постоје књижевни познаници и књижевни пријатељи. Књижевни пријатељи су они писци због чијих књига се радујеш што идеш кући да би на миру наставио читање. Због којих ишчекујеш нову књигу и жао ти је кад је завршиш.

                    Брат Мураками

                    Неки од мојих књижевних пријатеља потичу из земаља у којима никада нисам била и чију културу не познајем ни у најмањој мери. Харуки Мураками, Јапанац, један је од њих.

                    Филм Drive my car (Повези ме), заснован на истоименој Муракамијевој причи из збирке Мушкарци без жене, управо је добио Оскара за најбољи интернационални филм.

                    Филм је освојио и три награде у Кану (између осталог и за најбољи сценарио), као и овогодишњег британског Оскара - БАФТА награду за најбољи филм ван енглеског говорног подручја.

                    При помисли на екранизацију текста књижевног пријатеља обузела ме је стрепња - да ли је уопште могуће превести на визуелни језик брата Харукија? Хоће ли се видети тај заводљиви ток који вас води од баналне свакодневице атомизованог појединца до наjдубљих слојева људске душе и мистичних тајни универзума? Како је могуће заменити те речи? Какав ли ће бити филм?

                    Није ово први филм настао по Муракамијевој прози. До почетка деведесетих, писац није пристајао на филмске адаптације: „Књизи је довољно да буде књига", изјавио је Њујорк тајмсу 1990. године. Касније очигледно мења став и настаје неколико филмова по Муракамијевим делима: јапански филмови Тони Такитани (2004) и Норвешка шума (2010) као и филм Burning (2018) корејског редитеља Ли Чангдонга - такође писца, који се у каснијим годинама посветио режији.

                    Унутрашња стања Муракамијевог света

                    Редитељ и косценариста филма Drive my car Рјусуке Хамагучи био је свестан ризика и упустио се и писање сценарија са колегом Такамасом Оеом: „Муракамијево писање на чаробан начин изражава свет емоција и зато људи пожеле да га адаптирају за филм. Али, заиста је тешко та унутрашња стања рекреирати на филму. Копали смо по Муракамијевом свету и откопали палату", рекао је Хамагучи.

                    Он је одабрао причу у којој нема надреалних елемената, карактеристичних за Муракамија, јер сматра да то на платну не би било уверљиво. У причи Drive my car, као што и истоимена песма Битлса говори, већи део радње одвија се у аутомобилу.

                    То је и привукло редитеља - због вожње, њему драгог филмског елемента, као и због уверења да разговори у колима имају посебну исповедну атмосферу можда баш због тога што се људи не гледају директно у очи.

                    Ху, добро је. Филм јесте Мураками - постигнута је атмосфера пишчеве нарације, сведеност ситуација и спољна хладноћа јунака испод којих куљају вулкани потиснутих емоција.

                    Жути Сааб црвене боје

                    Да се не ради о простој екранизацији приче, видљиво је и простим мерењем - филм траје три сата а прича има четрдесетак страна. Редитељ је радознало ушао у пишчев свет и надградио га држећи се постојеће емотивне арматуре.

                    У Муракамијевој причи главни јунак је глумац Кафуку који због слепе мрље на оку унајмљује возача који ће га возити својим омиљеним и вољеним жутим аутомобилом са платненим кровом марке Сааб на пробе и представе. Вожња колима и учење улога са касета његов су животни ритуал.

                    Унајмљени возач је ћутљива млада девојка која перфектно обавља задатак и временом између њих настаје чудно пријатељство током којег глумац исповеда своју бол због смрти супруге, такође глумице, која га је варала а да јој он никад није признао да то зна. 

                    Редитељ и сценариста Хамагучи није имао намеру да верно опонаша причу и очекивано следи детаље. За почетак, није био фасциниран ни поклоничким односом јунака приче према жутом Саабу са платненим, отвореним кровом. У филму је Сааб црвене боје! И има шибер кров!Шта ће рећи Харуки на ово?

                    Филм му се допао, како је изјавио Њујорк тајмсу, али признао је да се мало сморио кад је видео Сааб са кровом, мада се, каже, брзо навикао на то.

                    Тако је то са пријатељима, тачно знате шта ће да им засмета.

                    Иначе сматра да адаптације његових дела треба да буду слободне јер филмски језик то једноставно захтева. И свиђа му се филм.

                    Трећа Шехерезада

                    Његова прича Drive my car почиње ламентом главног јунака, глумца Кафукуа о две врсте жена возача: сувише обазривих или преоштрих. Иако признаје да постоји и трећа врста у које спадају жене које возе нормално, сматра да и код њих може да осети извесну напетост коју не осећа код мушкараца који су чак и просечни возачи.

                    Радња приче почиње у ауто-сервису код верног мајстора који се брине о старом добром Саабу и који ће му препоручити девојку возача.

                    Редитељ Хамагучи храбро је заронио у новелу разрадивши је тако да што даље одлази од Муракамијевог текста, више му иде у сусрет. Његов филм је лични, емотивни одговор на књижевни предложак. Оригинална прича је капија за улазак у свет писца.

                    Филм почиње уводним делом који приказује живот Јусуке Кафукуа пре него што ће доћи у ауто-сервис. У филму је он глумац и редитељ а његова жена је успешна тв списатељица која своје приче креира у току сексуалног односа, што је мотив друге Муракамијеве приче Шехерезада. После четрдесетминутног увода следи најавна шпица, као разделница две фазе живота главног јунака.

                    Комад огорчења

                    Филм измешта протагонисту из Токија у Хирошиму, где се одржава фестивал на којем режира Чеховљевог Ујка Вању. Мотив овог комада, тек назначеног у новели, филм широко развија. Редитељ Хамагучи позајмљује сопствене редитељске праксе главном јунаку који припрема представу са глумцима који изговарају текст на различитим језицима.

                    Чеховљев текст у филму функционише као хор у античкој драми који тумачи догађаје и рефлектује унутрашња стања актера. Инспиративна паралела са Ујка Вањом, комадом огорчења, изгубљених шанси и ресантимана, није одушевила критичарку Опсервера (The Observer) Венди Ајд, која сматра да је други део филма оптерећен Чеховом. „Превише Чехова и тросатна дужина ипак захтевају одговарајући начин размишљања", сматра критичарка.

                    Ово је најдужи филм од свих номинованих за Оскара, а редитељ са захвалношћу наводи да је имао пуну подршку продуцената за ово трајање. 

                    Хамагучи сматра да је успех филма првенствено резултат универзалности Муракамијевог наратива: „Прича о туговању је универзална, то је процес у којем нема пречица. Сви су изгубили некога, многи од нас знају како је то када треба почети живот испочетка."

                    Јунаку новеле Drive my car љубавник покојне жене објашњава: „Ма колико неког волео, сасвим се загледати у туђе срце је немогуће. Чак и ако то желиш, тиме само себи отежаваш. Али, ако се на то намериш, ако се само потрудиш, захваљујући том напору успећеш честито да погледаш у сопствено срце. Стога, оно што на крају морамо да урадимо јесте да се са својим срцем умешно, истински помиримо. Ако стварно желимо неког другог, онда нам не преостаје ништа до да погледамо дубоко и право у себе. Ја тако мислим."

                    Љубавна издаја, неисказане емоције, све се код Харукија ипак врти око предела срца: љубави, људског контакта и најдубљих тајни људске душе.

                    Зато нас у срце и погађа. Бар нас, из племена Муракамијевих књижевних пријатеља.

                    Друштво
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Стварање идентитета, разарање идентитета: Домовина се брани лепотом и чашћу и знањем
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Бескрајни плави круг, у њему тишина: Нака, Гаринча и Томислав Б. у огледалу туђих светова
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бескрајни плави круг, у њему тишина:  Нака, Гаринча и Томислав Б. у огледалу туђих светова
                    Економија
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Пише:  Аница Телесковић
                    У чијим самопослугама ћемо куповати: Алта, Аман и Лидл – национално и тржишно препакивање у малопродаји
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    Свет
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Пише:  Горан Белановић
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Може ли се побуна прекопирати: Деценија масовних протеста од Бразила и Чилеа до Египта и Америке, по Винсенту Бевинсу
                    Пише:  Рејчел Нолан
                    Може ли се побуна прекопирати: Деценија масовних протеста од Бразила и Чилеа до Египта и Америке, по Винсенту Бевинсу
                    Украјина од Мајдана до рата, по Володимиру Ишченку: Између јужнокорејског и јужновијетнамског сценарија
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Украјина од Мајдана до рата, по Володимиру Ишченку: Између јужнокорејског и јужновијетнамског сценарија
                    Историја
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Православни свештеници у Народноослободилачкој борби: С крстом и петокраком на челу
                    Једна вишенационална држава на рушевинама друге: Зашто је створена Југославија?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Једна вишенационална држава на рушевинама друге: Зашто је створена Југославија?
                    O разарању и очају, данас и пре сто година: Читајући успомене Виктора Шкловског на две руске револуције и грађански рат
                    Пише:  Бранко Милановић
                    O разарању и очају, данас и пре сто година: Читајући успомене Виктора Шкловског на две руске револуције и грађански рат
                    Дуга сенка Другог светског рата, француски случај: Де Голов „црвени терор“, чистка и ревизија
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Дуга сенка Другог светског рата, француски случај: Де Голов „црвени терор“, чистка и ревизија
                    Култура
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Пише:  Љубица Влаховић
                    Тридесет година „Мржње“: Хроника најављене експлозије
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Пише:  Бранислава Милунов
                    Сећање на добра јутра с Душком Радовићем: Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили!
                    Лекције Џона Берџера о томе шта, како и зашто гледати: Противотров за наше доба бескрајног скроловања
                    Пише:  Ентони Оливер Скот
                    Лекције Џона Берџера о томе шта, како и зашто гледати: Противотров за наше доба бескрајног скроловања
                    Музика
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Кратка историја песме „Бела ћао“: Мелодија отпора и слободе
                    Сто година Чака Берија: С његовом музиком у ушима бољи смо него што јесмо
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сто година Чака Берија: С његовом музиком у ушима бољи смо него што јесмо
                    Спорт
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Политика
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Лектира
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Ко је био Иво Андрић: Сећања Меше Селимовића, Зуке Џумхура, Милована Ђиласа, Мирослава Радојчића...
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Ко је био Иво Андрић:  Сећања Меше Селимовића, Зуке Џумхура, Милована Ђиласа, Мирослава Радојчића...
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Пише:  Елизабет Ф. Лофтус
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.