Зашто волимо да гледамо серије о супербогатим и несрећним породицама: Од Династије до Наслеђа štampaj

Почетком осамдесетих година прошлог века, телевизијске серије о богатим америчким нафташима опчиниле су пола планете. Серија Далас почела је са емитовањем 1978. године у продукцији компаније ЦБС. Одговор конкурентске куће АБЦ долази три године касније - серија Династија постиже невероватан успех и бива емитована у 80 држава ван САД.

У тадашњој Југославији са два ТВ програма, Династија је остављала пустош на улицама - народ је уредно у својим домовима чекао нови наставак заврзлама о нафтном магнату Блејку Карингтону и породици. Ко је кога издао, уништио, преварио а ко је ослепео или је отет. „Идем да седнем и одмарам очи", говориле су жене, припремајући се за уредну телевизијску дозу раскошних кућа, луксузних скијалишта и гламурозне гардеробе.

Најавна шпица Династије снимљена је из ваздуха: врхови Колорада, високи торњеви на платфорамама за бушење нафте, облакодери у Денверу и, наравно колонијална вилетина у предграђу. У првој епизоди из једне од 48 соба излази Блејк Карингтон, седа у лимузину и успут оставља, преко возача, рођендански поклон за своју секретарицу Кристл Џенингс.

Она је окружена средњокласним другарицама у средњокласној дневној соби и Блејково слање пољубаца из лимузине оставља девојке у уверењу да ће се њихова другарица удати за принца, отићи у раскошни замак и заборавити на њих. Њихова туга се претвара у wow-oh-ahh еуфорију при отварању Блејковог поклона-дијамантских минђуша.

Принцеза је спремна за кочије и улазак у вилу Карингтонових - мешавину Лувра и Беле куће. Све је огромно, зидови осликани, у гигантским антреима и салонима башкаре се музејске скулптуре.

„Сви у Династији изгледају добро. Људи желе да гледају како се богати и лепи људи сукобљавају и боре једни против других", сумира магичну формулу глумица Џоан Колинс, заслужна што је име њеног лика, Алексис, постало синоним за негативну јунакињу, ходачицу преко лешева, злобницу над злобницама.

Живот супербогатих јесте неодољива тема а нарочито проблеми у породици, невоље и несреће. Породични оквир нас природно везује за причу. Опет, и богати плачу - вечита је утеха обичног човека. Шта им вреди све то богатство кад се толико мрзе и свађају, хвала Богу па смо нормалан свет, барем мирно спавамо - тешимо се.

Дебеле нараменице и естетика Реганове ере

Емитовање Династије поклапа се са владавином Роналда Регана, отвореног заштитника слободе за богате, лепе, успешне и моћне. Ненси Реган уводи у Белу кућу гламурозни стил Династије, а костимограф серије Нолан Милер проглашен је у Њујорк тајмсу пре десет година заслужним за моду дебелих нараменица и креатором „моћне" модне силуете осамдесетих.

Династија је припадала жанру телевизијске сапунице у ударном термину (Prime Time Soap Opera), богатијој и скупљој верзији сличних дневних серија, са карактеристичном отвореном радњом, срцепарајућим заплетима, интригама, невероватним обртима и неправдама. По Београду је у то време кружила фора како је Блејк сазнао да је сам себи отац - ето такви су отприлике били обрти и заплети.

Била је то масовна забава које су се интелектуалци стидели, коју су само у пролазу случајно видели, пошто они то иначе никада не гледају. „Стидим се да признам, али гледам Далас" наслов је тадашњег социолошког истраживања о моралној хијерархији телевизијских програма. Ипак животни стил Карингтонових није био измишљотина - била је то стварност Реганове ере. 

Протекле деценије телевизијске серије никад нису биле квалитетније и интригантније. Са фантастичним сценаристичким тимовима и најбољим ауторима свих филмских занимања, посластица су за гледање. Нико се више не стиди што гледа серије, напротив, може да се човек истакне у друштву ако има у малом прсту репертоар Нетфликса и ХБО-а .

Појавом тзв. бинџовања - могућности да се епизоде гледају једна за другом, преко платформи за онлајн емитовање, и иначе интензиван однос гледалаца и серијског садржаја додатно је појачан. Бивате исисани у другу реалност - сањате будни, идентификујете се са јунацима, па сте тако једно време британска краљица, потом бизнис предатор или професор хемије који производи дрогу.

Династија нашег доба

ХБО-ова серија Наслеђе (Succesion) - породична сага о творцу медијског конгломерата, моћном оцу Логану Роју и његовој деци, претендентима за наследника трилионског царства - освојила је свет и сматра се да је по значају у рангу Породице Сопрано и Breaking bad. Нису то више неуверљиви заплети из Династије, изненадне амнезије и губици вида - прича је савршена, ликови су комплексни, мотиви такође, породични односи имају слојевиту позадину. Ипак, у игри је и даље супербогати, супермоћни отац, недостајућа мајка и размажени, фрустрирани потомци.

Серија почиње заплетом Шекспировог Краља Лира - онемоћали отац бира коме ће оставити царство. Али Логан Рој неће направити Лирову грешку и ипак се неће тек тако развластити - не жели да препусти моћ никоме, а посебно не ћерки и синовима, који имају квалитете таман такве да то заиста не долази у обзир.

Свако од четворо одрасле деце поседује суштинску неспособност да води конгломерат. Најстарији син је ван сваке реалности и у својој шездесетој коначно схвата шта би могло да буде његов први посао - свиђа му се да постане председник САД. Он је ван компаније и живи од очевог новца.

Наследници

Ћерка и два сина стално су у очевој орбити и свако од њих сматра да ће отац изабрати баш њега или њу. Он свима даје наду, манипулише жељом за владањем сваког од њих, иако му се заправо та њихова жеља гади, шаље их да обављају тешке и непријатне дужности, углавном везане за незгодне делове пословних преговора и закулисне радње.

Један од синова почиње да му директно ради о глави, али то неће ићи тако лако са Логаном Ројем, човеком који је од шкотског емигранта дошао до врха света, у време када је амерички сан био јава. У ретким моментима освртања на прошлост, стари Рој присећа се да је стигао из Британије у „земљу меда и млека", да би америчку нацију садашњице описао као „јебено брзе или мршаве, на мету или јоги".

Постоји и свита запослених директора, саветника и личних асистената без радног времена и приватног живота, увек спремних за постројавање, решавање нерешивих задатака или отказ. Затим армија адвоката - не би ли се, у случају да неко из породице забрља међу обичним људима, нашли пред оштећенима са спремним уговором о ћутању и одговарајућим износом у кешу.

 И пуно, пуно послуге и псовки (ако још неко каже да ми Срби превише псујемо).

На врху света

Таман кад неко од потенцијалних наследника покаже делић хуманости или компетенције и почнемо да разумевамо те преразмажене билионере са Менхетна, емоционално злостављане, расле на минимуму љубави - тад видите да ваш изабраник нема милости ни према коме и управо прави тешку свињарију.

Научени од оца да је бизнис рат и да у бизнису ако ниси убица губиш, да није довољно само поразити противника већ треба да га доведеш у ситуацију да моли за милост - они јесу лоши, али ипак нису у стању да буду лидери. Њихова привилегија да су цео живот провели без познавања реалног живота, казна је у облику награде.

Нико није свој ни читав. Онда вам се симпатије ипак окрену према оцу - деца заиста нису ни за шта - па уследе сцене његове окрутности, до садизма. И, да: на отвореној телефонској вези је са председником САД - прво се мало пошале па прелазе на бизнис теме...

Ако је неко помислио да се пожали на неправилности у друштву у којем живи - клијентизам, монопол, непотизам, контролу медија и свакојаку корупцију - нека погледа Наслеђе, па да види како се то ради на високој нози. У корпорацијама, међу милијардерима, на врху света - симболички су приказани снимци Финансијске четврти из ваздуха, тих невероватних кула од стакла и челика. Преузимање компанија па каприциозно уништавање, дупли договори, забадање ножева у леђа најблискијима, уцењивање деоничара, уопште доста уцењивања... штимунг је овог врха бизнис света. Финансијски стручњаци слажу се да је серија тачна и верно представља бизнис Пантеон.

Краљ Лир 2.0.

Ако пак закључимо да је ово слика помахниталог капитализма, што свакако делом и јесте, Вилијем Шекспир нас временском машином враћа на почетак седамнаестог века и на Краља Лира, комад са ништа мање савршеним махинацијама свих врста, с похлепом и издајом. Ево шта поручује злочести Едмунд, незаконити син Војводе Глостера, подметнувши лажно писмо оцу не би ли уклонио ривала, свог брата:

„Отац што лако поверује све, брат племенит, у ког је срце тако од зла далеко да и не сумња у њега; и на чијем будаластом поштењу лако моје сплетке јашу! Све јасно видим. Ако не рођењем, лукавством ћу се земље докопати: све ми је право што плен може дати."

Улогу магната Логана Роја тумачи Брајан Кокс, угледни британски глумац и редитељ Шекспировог репертоара, који је деведесетих тумачио и режирао управо Краља Лира. Аутор је и књиге Лирови дневници у којој описује рад на комаду. Писац серије Succesion Џеси Армстронг признаје да је прича инспирисана Шекспиром, животом Руперта Мардока и других породица медијских магната - па чак и елементима живота британске краљице.

Тамна страна људске природе, игре моћи и похлепа опстају кроз векове - само се амбијент мења. Тако у серији Наслеђе уживамо у раскошним вилама на Менхетну и обалама Њујорка, у Новом Мексику, Британији, Тоскани. Вила Хенрија Форда у Хамптонсима једна је од локација серије, као и вила Америчко-ирског историјског удружења на Петој авенији на Менхетну.

Луксузна јахта крстари водама чаробних острва Корчуле, Мљета и Шипана - али јунаци заправо тешко могу да доживе сву ту лепоту јер се управо у том рајском амбијенту дешавају непријатне, чак грозне ствари. Свако породично летовање мала је клопка за чланове породице, а одмори су тек пакао за себе, иако се путује приватним авионима, хеликоптерима и лимузинама.

Сцене са самрти медијског царства

„Бити богат, то је као да си суперхерој", реплика је једног од аутсајдера у серији. Који би то био суперхерој? Најпре Суперхик из црнохуморног стрипа Алан Форд, са радњом такође на Менхетну. Једино он краде сиромашнима да би дао богатима.

Наиме, обични људи за ову суперкласу једноставно - не постоје. У интерним извештајима о којекаквим скандалима на крузерима у власништву компаније породице Рој, постоји напомена: „Прави људи нису умешани" (No real people involved). Дакле, ако су жртве небитни људи, то је као да жртава и нема.

Медијски могул Логан Рој је краљ умирућег царства телевизије и новина - налик Руперту Мардоку, на пример. Он је представник старе школе и застареле технологије пред надолазећим цунамијем клинаца из технолошких компанија.

У серији сусрећемо нове, младе техно-могуле: воле да изгледају обично и сморено, више цене еколошке куће на обали и отрцане дуксерице него златно посуђе, али нису ништа мање крволочни кад је у питању профит и берза.

Похлепа је преузела ново лице. Сада изгледа тако cool.