Економија
Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем štampaj
понедељак, 16. нов 2026, 17:45 -> 20:43
Епилог онога што се догодило у Алта банци даће истрага. Али две недеље након избора 25. октобра, када је реч о одржању целог финансијског система, јасно да су неки појединци у Народној банци Србије (вицегувернери), изгледа спасили ствар. Као што је јасно и да се министар финансија Синиша Мали у овој причи до јуче држао по страни и скрштених руку. Али се види и још нешто: да је једна одлука од пре дванаест година – одлука да се пословање Поштанске штедионице усмери ка становништву – изгледа највише спасила ствар.
Одлазећа и долазећа власт су протеклих недеља играли игру пребацивања кривице када је реч о томе ко је раширио панику у финансијском систему. А највећа паника рашири се оног тренутка кад пензионер оде на шалтер Поште да подигне пензију, а шалтерска службеница му одговори да пара нема.
За такву ситуацију, која се догодила прошле недеље на шалтерима Поште, такође смо гледали blame game између Поште и Поштанске штедионице. Она се углавном сводила на међусобне оптужбе ко није на време планирао, требовао, а ко није доставио довољно кеша да се исплате пензије.
А да ли се сада, две недеље након избора одржаних 25. октобра, и након неких чињења, али и нечињења, јасно виде још неке ствари?
Односно, да токови кеша нису зависили само од Зорана Анђелковића, директора Поште, и Бојана Кекића, председника Извршног одбора Банке Поштанска штедионица, односно да оно што смо гледали није била само мала свађа међу пријатељима, и то страначким, јер су обојица чланови Српске напредне странке, а били су чланови Социјалистичке партије Србије?
Да ли је кеш застао негде другде?
Поштанска и финансирање државе
Председник Извршног одбора Поштанске штедионице Бојан Кекић рекао је у петак, 13. новембра гостујући у емисији Око, да је Банка била високо ликвидна. То значи – пуна пара.
„Имали смо исплату државне помоћи од 6.000 динара. Сав тај новац од 28 милијарди динара је стајао у Поштанској штедионици и у Акционарском фонду. Дакле у нашој билансној суми. Кад смо извршили исплату, још у септембру месецу са Министарством финансија смо се договорили, односно, нема шта да се договоримо, власник нам је обећао да ћемо 30 милијарди да урадимо из хартија. Увек кад смо били ликвидни ми смо куповали државне хартије од вредности, највише смо то радили током короне, да би се све оне исплате државе реализовале. Ми смо имали 140 милијарди динара у хартијама од вредности. Део је код Народне банке. За други део, сад је у току седница Владе где ће вероватно да се уради buyback аукција, дакле ми њима хартије, они нама паре“, рекао је тада Кекић.
Шта то значи? Банка Поштанска штедионица је практично у време када је имала вишак пара финансирала државу. Да то јесте тако види се и из извештаја о пословању банке, где је закључно са даном 20. септембром на име хартија од вредности ова банка имала уложених 131 милијарду динара, што је 1,1 милијарди евра. То су државни дужнички папири које емитује Народна банка и Министарство финансија, односно Управа за јавни дуг.
Судећи по ономе што је Кекић рекао прошлог петка, направљен је договор између управе ове Банке и државе као власника да се повлачење ликвидности, односно исплате кеша на шалтерима по основу једнократне помоћи надокнади на други начин. А тај начин су државни дужнички папири.
Дакле, да држава пре рока доспећа исплати кеш Поштанској штедионици на име хартија од вредности, које је ова банка купила вишком пара које је својевремено имала.
Судећи према ономе што је Бојан Кекић рекао у петак, то се до тог дана није догодило. Али се није догодило ни у петак 13. новембра на седници Владе, у време када је Бојан Кекић снимао интервју за Око.
У петак поподне су шалтери Поштанске били пуни, јер је кренула исплата депозитара Алта банке, које покрива Агенција за осигурање депозита (у износу од 250 милиона евра), али током викенда је био још један очекивани притисак на ликвидност, јер се плате запосленима у Телекому Србије углавном исплаћују преко Поштанске штедионице, и то 1. и 15. у месецу.
Шта је buyback аукција
Овде је важно објаснити и како у пракси изгледа buyback аукција и шта је то заправо. Наиме, прича почиње још за време короне, 18. фебруара 2020. године, када држава у намери да финансира свој дуг емитује дугорочне хартије од вредности. Рок отплате био је 12 година, уз камату од 4,5 одсто.
Те дужничке папире је купила банка Поштанска штедионица и још неке банке, а држава је тада на име тих хартија узела новац. Своје паре назад, уз камату, Поштанска штедионица је по року доспећа требало да добије тек 2032. године. Међутим, Кекић тврди да је у септембру направљен договор да се уради исплата пре рока доспећа. И то је заправо buyback опција.
Одлука владе која је изостала у петак, 13. новембра изгледа да се догодила 16. новембра. Потврда те тврдње види се на Сајту Управе за јавни дуг.
„У оквиру редовних активности усмерених на активно управљање јавним дугом Републике Србије, даље унапређење функционисања домаћег тржишта државних хартија од вредности и обезбеђивање додатне ликвидности, Министарство финансија – Управа за јавни дуг објављује календар аукција откупа државних обвезница (buyback аукција) за наредни период“, наводи се у вестима Управе за јавни дуг објављеним 16. новембра.
Распоред аукција откупа државних хартија од вредности пре рока доспећа за четврти квартал је прецизно наведен, а прва аукција, чини се, направљена је за Поштанску штедионицу. Наравно да на ову аукцију заказану за четвртак, 20. новембра могу да се јаве све банке. А планирани обим откупа је 15 милијарди динара.
Још једна аукција заказана је за уторак, 24. новембар. Ту је реч о хартијама од вредности које су емитоване 23. јануара прошле године, рочности 10 година уз камату од 5,25 одсто. Редовно, ове обвезнице доспеле би на наплату 2035. године. А обим откупа који држава нуди сада је 10 милијарди динара.
Укључивање министарства финансија
По календару Управе за јавни дуг планиране су још три buyback аукције до краја године. Све три се односе на дугорочне хартије од вредности (рочности од пет, десет и осам година). Свих пет buyback аукција су укупне вредности 55 милијарди динара.
Судећи према ономе што је Кекић рекао у Оку, највећи део тог износа, чак 30 милијарди је откупила Поштанска штедионица. Остатак имају друге банке.
Сада је јасно да је ово први корак који је, откако су кренули проблеми с готовином, направило Министарство финансија. На овај начин ће и Министарство финансија упумпати ликвидност и кешом до краја године „прокрвити“ банкарски систем.
За сада, закључно са 16. новембром, то је радила само Народна банка Србије. Уз то, у петак је одржана и ванредна седница Извршног одбора Народне банке на којој је допуњена одлука о управљању токова готовине. Њоме се до 28. фебруара 2027. године, дакле привремено, омогућава банкама да једна другој могу да уступају готовину у динарима, уз обавезу да извештај о томе шаљу Народној банци Србије.
До петка, 13. новембра готовину у динарима банке нису могле једна другој да уступају међусобно, већ је то чинила само Народна банка Србије.
Ова измена одлуке требало би да систем „прокрви“ кешом и да отклони проблеме које су неке банке имале након краха Алта банке 30. октобра, када јој је НБС одузела дозволу за рад.
Овде је важна напомена и да је управа Поштанске штедионице током прошле године направила заокрет у пословању, да је раст кредита био двоструко већи од раста депозита. На крају 2025. године раст кредита био је чак 45,1 одсто.
У комерцијалним банкама ове две стопе обично прате једна другу. Тај дисбаланс примећен је и у првом тромесечју ове године када су кредити порасли 24,5 одсто, а депозити свега 9 одсто. Ту је било и државних пројеката попут кредита за младе или оног за национални стадион.
Управљање токовима готовине у комерцијалним банкама подразумева и да се новац који се узме од клијената да би се на њему зарадио истим темпом пласира кроз кредите. То би било одговорно управљање готовином на дужи рок. Нарочито ако стрес тест покаже да као потенцијални удар на ликвидност банке постоји и 28 милијарди динара у билансима на име Акционарског фонда.
Ипак, Поштанска штедионица је у највећој мери остала банка чији је пословни модел такав да се одржава на пословању са становништвом. То показују и приходи од камата становништва који су били 13 милијарди динара, док су приходи од јавног сектора били 9 милијарди, од укупно 28,8 одсто.
Студентска листа најавила је ревизију кредитног портфолија ове банке, али шта год да она покаже, банка је системска и има удео на тржишту од 8,9 одсто, а држава, уколико то буде неопходно, може и да је докапитализује.
Ко је спасао финансијски систем
Оно што је сада спасило ову банку није се догодило ни ове ни прошле године, већ још у новембру 2014. године када је бивши министар финансија, сада покојни Душан Вујовић отпутовао у Вашингтон и срео се са једним од директора Међународног монетарног фонда Дејвидом Липтоном, како би договорио програм фискалне консолидације који је ступио на снагу 2015. године.
Душан Вујовић је и за емисију Око неколико пута сведочио да је Липтон тада нацртао трокраки мерцедесов знак. Сви смо запамтили први крак тог знака који је подразумевао смањење дела пензија и плата запосленима у јавном сектору.
Други крак је подразумевао реформу јавних предузећа и изостанак тих реформи је, према Вујовићевом сведочењу за емисију Око магазин, био разлог да у пролеће 2018. поднесе оставку на месту министра финансија.
А Поштанску штедионицу спасио је онај трећи крак мерцедесовог знака који се односио на стабилност финансијског система, а којим се јавност током протеклих 12 година можда и најмање бавила. Између осталог, за Поштанску штедионицу Меморандумом са ММФ-ом било је предвиђено да ова банка буде усмерена на послове са становништвом.
Епилог онога што се догодило у Алта банци даће истрага. Али је после две недеље од избора јасно да су неки појединци у Народној банци Србије (вицегувернери), када је реч о одржању целог финансијског система, изгледа спасили ствар. Као што се види и да се министар финансија Синиша Мали, до јуче, у овој причи држао по страни и скрштених руку.
Али се види и још нешто. Да су покојни министар Душан Вујовић и Дејвид Липтон, који још од 2020. године више није у ММФ-у, цртањем оног трокраког мерцедесовог знака и одлуком да се пословање Поштанске штедионице усмери ка становништву, овог новембра 2026. изгледа највише спасили ствар.