Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији štampaj

„Стабилна, сигурна и јака“, тако се рекламирала Алта банка, која је Светски дан штедње, 31. октобар, дочекала без дозволе за рад. И то након што је у ноћи између петка и суботе одржана хитна седница Извршног одбора Народне банке Србије, која је трајала скоро седам сати. Почела је у 19 сати увече у петак и завршила се око два ујутру у суботу, а на њој је дошло до бурне расправе између гувернерке Јоргованке Табаковић и вицегувернера. Неки од њих тада су први пут чули да једна банка на тржишту практично више нема пара. Неки су истину знали, а неки је скривали.

Те ноћи зграда Народне банке Србије на Славији на више спратова светлела је као новогодишња јелка. У већини београдских редакција било је угашено светло када је у 2:25 ујутру, као епилог те бурне расправе, стигло саопштење НБС у коме се наводи да је Алта банци одузета дозвола за рад.

А шта је томе претходило и како се догодило да Извршни одбор, који чине гувернер и четири вицегувернера, у ситне сате донесе ову одлуку?

Ниво ликвидности

„Одузимању дозволе претходиле су контролне активности које су биле усмерене на то да банка повећа ниво ликвидности“, званично је наведено у саопштењу. А те активности дефинисане су чланом 110. Закона о банкама. Подразумевају да НБС, као регулатор, може да уведе корективне и принудне мере, а оне се уводе након што Централна банка спроведе контролу по члану 102. Закона о банкама. У овом конкретном случају такве мере спречиле би одливање новца из ове банке.

Иначе, колико има новца у којој банци, односно каква је ликвидност, подаци су који у НБС стижу сваки дан. Банке које послују на тржишту Србије дужне су да о томе подносе дневне извештаје. Такви извештаји редовно су стигли и у понедељак и уторак. У понедељак се већ у тим подацима видело да се новац одлива, а у уторак, на дан кад је Српска напредна странка славила своју славу Свету Петку, у Сектору за контролу банака НБС упалила се црвена лампица.

Подаци који су стигли за Алта банку указивали су да је за само један радни дан количина пара у овој банци смањена и да је дошло до повлачења ликвидности.

Иначе, дневни подаци о ликвидности јавно су доступни на сајту НБС, али се објављују за све банке збирно. У појединачне износе за сваку банку увид има Сектор за контролу пословања банака и ти се не објављују јавно. Вицегувернер Жељко Јовић је, како незванично може да се чује, још у уторак 27. октобра тражио ванредну контролу за Алта банку.

Занимљива коинциденција је да баш тог дана НБС објавила саопштење у коме се истиче да се „трансфери новчаних средстава финансијских институција обављају редовним каналима платног промета, у складу са важећим прописима и утврђеним процедурама“.

Иако се то у саопштењу не спомиње, тиме је изгледа реаговано на наводе адвоката Ивана Нинића, које су пренели медији, а који је он објавио у уторак ујутру на друштвеној мрежи Икс, да се из једне банке убрзано трансферише новац.

„Народна банка Србије континуирано врши надзор и контролу пословања свих банака у циљу очувања стабилности финансијског система. У том смислу, изношење и ширење непроверених тврдњи не доприноси објективном информисању јавности, већ може изазвати неоправдану забринутост и нарушити поверење у стабилност финансијског система“, саопштили су из НБС.

Још једно умирујуће саопштење које је потписала гувернерка Јоргованка Табаковић НБС је објавила у четвртак, 29. октобра, у коме се подсећа да „ширењем непроверених и сензационалистичких навода, једнаку штету трпимо сви, као грађани исте државе“.

Ово саопштење медији су тумачили као деманти који се односи на Поштанску штедионицу и наводе Немање Каровића, представника Студентске листе, који је у Другом дневнику РТС-а вече пре тога рекао да постоје озбиљне индиције да је покушано изношење огромне количине пара у износу од милијарду динара из Поштанске штедионице, што је, према његовим наводима, могло да утиче на исплату пензија.

Ноћ у трезору

НБС у свом реаговању ниједну банку није споменула, али након свега што се прошле недеље догодило у Алта банци, већа је вероватноћа да је гувернерка раговала на наводе о изношењу пара из банке чији је власник Давор Мацура.

Шта се од уторка до петка дешавало у Народној банци није познато, али незванично може да се чује да је ванредне контроле у Алта банци било. Али, изгледа, прекасно, тек крајем недеље. Контрола се завршила тако што је тим који је из НБС отишао у Алта банку утврдио да је банка, која је према свим извештајима о пословању имала највише готовине, практично остала без пара. Отворило се и питање да ли су сектор супервизије у НБС, али и извештаји о пословању, приказивали стварно стање из биланса ове банке.

Како се сумња, у једној од тих ноћи, од понедељка до петка, још није познато којој, власник Алта банке Давор Мацура ушао је у трезор.

У понедељак, 2. новембра, Јавно тужилаштво за организвани криминал саопштило је да је приведен. Истог дана је приведени су и Г.М, директор Одељења трезора и управљања готовином и И.П, сарадник за трезорско пословање Алта банке. По закону, њих двојица могли су да уђу у трезор банке, али власник Давор Мацура ту није смео да се нађе.

Током викенда и у банку и у кућу Давора Мацуре упала је полиција. Током викенда огласила су се и четири вицегувернера, Жељко Јовић, Драгана Станић, Никола Драгашевић и Ана Ивковић, саопштењем у коме су захтевали од надлежног јавног тужилаштва да, у складу са својим законским овлашћењима, утврди да ли постоје елементи евентуалне кривичне одговорности одговорних лица у НБС. Тиме су, практично, први пут иступили мимо гувернерке Јоргованке Табаковић, што је била јасна потврда сукоба међу њима.

„Вицегувернери НБС су са стварним стањем у Алта банци, а које је драстично одступало до извештаја које је та банка достављала НБС, упознати тек на хитној ванредној седници која је сазвана за петак 30. октобар у вечерњим часовима“, наводи се у саопштењу.

До понедељка, полиција је већ завршила попис готовог новца у трезору.

За осумњиченог Давора Мацуру постоје основи сумње да је извршио кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица, док су двојица његових сарадника осумњичени да су помогли у извршењу наведеног кривичног дела, наводи Јавно тужилаштво за организовани криминал.

„Постоје основи сумње да је осумњичени Д.М. у претходном периоду до 31.10.2026. године, извршио напред наведено кривично дело, тако што је прекорачио границе свог овлашћења у чему су му стварањем услова за извршење кривичног дела помогли осумњичени Г.М. и И.П, као лица задужена за непосредно руковање вредностима у трезору Алта банке а.д, тако што су му предавали картице за улазак у трезор или су му својим картицама и присуством омогућавали неовлашћене уласке у трезор 'Депо', приликом којих је Д.М. из истог износио новац и на тај начин прибавио противправну имовинску корист у износу од око 45 милијарди динара“, наведено је у саопштењу Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Осумњиченима је одређена мера задржавања у трајању од 48 сати, а у адвокатској канцеларији Спаховић Око порталу је потврђено да је Давор Мацура саслушан синоћ око поноћи, и да је Мацура „негирао кривицу и рекао како никада није ушао у трезор банке“. После саслушања, одређен му је притвoр до 30 дана.

22 тоне пара

Оволика количина новца из трезора Алта банке није могла да буде изнета неопажено. Ако је изнет новац у динарима, то значи да је Давор Мацура из трезора изнео 22 тоне новца (ако је реч о апоенима од 2.000 динара), а ако је изнет у еврима тај пакет био је тежак око 4 тоне (ако је реч о апоенима од 100 евра).

Ако су из трезора изнети динари то би могло да значи да је пред зградом Алта банке у Булевару Зорана Ђинђића у једној ноћи протекле недеље било пет камиона носивости од по пет тона; ако су изнети еври, онда је био довољан један. Али Давор Мацура и два његова сарадника вероватно тај новац нису износили сами.

Иначе, поприлично је неуобичајено да толика количина новца стоји у трезору банке. То ипак не значи да у Алта банци то није био случај.

Јер, како може да се види из извештаја о пословању банке за треће тромесечје ове године, банка је на крају септембра имала чак 83 милијарде динара готовине, што је око 709 милиона евра. У односу на укупну активу, готовина је у Алта банци чинила чак 38 одсто што је такође неуобичајено. Јер банке готовину пласирају како би на њој зарадиле, кад готовина стоји у трезору, то је новац на коме банка не зарађује. Није уобичајено да банкари „седе на парама“, уместо да их пласирају кроз кредите или да инвестирају на неке друге начине како би зарадили. Како показују упоредни извештаји банака, удео готовине у укупној активи у просеку се креће око 18 одсто.

Такође, на крају трећег квартала ова банка је имала 190,4 милијарди динара прикупљених депозита и 111,5 милијарди динара пласираних у кредите. Тај геп, односно разлика у износу пласираних и прикупљених средстава, такође није уобичајен у банкарском сектору. Истовремено, из године у годину брзина раста депозита била је већа од брзину раста кредитирања.

Стечај и последице

Удео Алта банке на банкарском тржишту није велики, мањи је од три одсто, што значи да није реч о системској банци чији би слом могао да угрози стабилност финансијског система. Али је утолико веће питање зашто су онда неке државне компаније, попут ЕПС-а, своје депозите држале у овој патуљастој банци, као и колико је још јавних предузећа чији је новац у овој банци остао заробљен сада изложено ризику.

Над најбрже растућом банком, како су је звали, јер су за само пар година њени пословни приходи скочили чак шест пута, Привредни суд у Београду 3. новембра покренуо је стечај. На огласној табли Привредног суда у Масариковој 2 3. новембра уjутру је освануло решење које је потписао стечајни судија Горан Максимовић. За стечајног управника именована је Агенција за осигурање депозита, а та промена је истог дана евидентирана у Агенцији за привредне регистре. Стечајни управник сада има рок од 60 дана да прво уради попис, а они којима Алта банка дугује новац имају рок од 90 дана да се пријаве како би били обештећени. Такође, истим решењем су дужници Алте позвани да испуне своје обавезе према овој банци.

Управни одбор Агенције за осигурање депозита данас је донео одлуку да се исплата новца депонентима Алта банке обави преко Поштанске штедионице. Агенција за осигурање депозита дужна је да започне исплату осигураних износа депозита у року од наредних седам радних дана. „Депоненти ће моћи да преузму своје осигуране износе у року од три године“, наводи се у саопштењу

Још од времена светске економске кризе када је (крајем 2008. године) са штедње повучено милијарду евра, држава је променила правила и осигурала депозите до 50.000 евра, независно од валуте или врсте рачуна у банци. Динарски улози ће се исплаћивати у динарима, а девизни у еврима.

Инвестициони фондови

Такође, Агенција за осигурање депозита има довољно новца за исплату свих осигураних износа депонентима Алта банке, наводи се у саопштењу. То значи да се из буџета неће финансирати исплата ових обавеза. Али, постоје и они који су новац држали у Алта банци, а који стечајем можда неће бити обештећени, јер зависи у ком ће се реду дужника наћи.

То су инвестициони фондови. Они грађани који су новац уложили у инвестиционе фондове се не пријављују Привредном суду у стечајном поступку, већ то чини Фонд. На крају стечаја, у зависности од тога у ком исплатном реду буде, Фонд се можда и наплати, али до тада мора да књижи губитак.

Никола Стакић, један од портфолио менаџера, објашњава да је према Закону о осигурању депозита новац грађана и малих предузећа у банци која оде у стечај осигуран до 50.000 евра, а остатак се по Закону о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање наплаћује као потраживање депонената, које има предност у односу на већину осталих поверилаца.

„Када новац у банци држи друштво за управљање инвестиционим фондовима, исти закон га као финансијску институцију изричито изузима из те категорије. Такав депозит није осигуран и наплаћује се заједно са осталим повериоцима, тек након што се намире потраживања по основу осигураних депозита, јавни приходи, Народна банка Србије и депозити грађана и предузећа, што у пракси значи мање изгледе за потпуну наплату“, објашњава Стакић.

Комисија за хартије од вредности издала је упутство Фондовима да прокњиже у својим билансима изложеност према Алти. По Закону о отвореним инвестиционим фондовима постоји ограничење колико новца може да се уложи у једну банку. То ограничење износи 20 одсто. Комисија је наложила фондовима да своје депозите према Алта банци у потпуности обезвреде. То практично значи да у финансијске извештаје на име тих орочених депозите код Алте унесу износ нула.

Подаци са тржишта показују да су највише су према Алти били изложени фондови Vista Rica Invest, Vista Rica Corporate и Vista Origin. Цена њихове инвестиционе јединице је због једнократног утицаја одузимања лиценце Алта банци већ смањена, и то редом за 22,61%, затим 17,96% и 21,48 одсто. Овде је реч о алтернативним инвестиционим фондовима.

У складу са налогом Комисије за хартије од вредности, имовину фонда за 0,84% имовине смањила је Inteza Invest Cash Dinar, а за 1,17% Inteza Invest Cash Euro.

Тек ће се сазнати ко је све у овој банци држао новац. Нису то била само велика државна предузећа, компаније блиске власти, руски држављани, већ и естрада. Тако је у петак, 30. октобра, једна фолк звезда отишла на шалтер да подигне својих 80.000 евра. У филијали су јој рекли да се није најавила и да дође у понедељак. Већ сутрадан ујутру јој је било јасно да је за њу и њене паре касно. Део свог новцa, осигураних 50.000 евра наплатиће у Поштанској штедионицу. 

Повезани падoви

Ефекат Алта кризе на финансијски систем неће бити велики, али је питање ко се сада у овом политичком вакуму овом кризом бави, као и да ли она може да има већи ефекат на привреду? Јер Алта група је власник Меркатора, Роде и Идее, а у овом малопродајном ланцу запослено је око 7.800 људи.

Приликом претходних сличних криза Привредна комора Србије организовала је састанке на којима се договарало како ће банкари и привредници реаговати, односно да се не догоди да се здравим пословним системима блокирају рачуни и да се криза даље не прелива у привреди.

Колико ће стечај Алта банке трајати није познато, ко ће за крах овог система бити одговоран утврдиће суд. Али, симболично, стечај Агробанке који је почео пре 14 година завршен је у фебруару ове године.

Када је 2012. године власт изгубио Борис Тадић, с њим је пало и пословно царство Мирослава Богићевића, бизнисмена блиског тада владајућој Демократској странци. Стечај Фармакома још није завршен.

У Србији сваки пут кад падне власт, падају и брзорастуће пословне империје бизнисмена повезаних с влашћу. А банка Давора Мацуре, бизнисмена блиског Српској напредној странци, била је најбрже растућа на тржишту. Њени пословни приходи су се за пар година ушестостручили и на крају прошле године били 54 милиона евра. У недељи која је за нама најбрже растућа банка постала је најбрже падајућа. Пала је за пет радних дана. И само пет дана после избора.