Хрватски министар, српске компаније, руски удео и наслеђе Ивице Тодорића: Тачка на аферу „Агрокор“

„Биће то тачка на 'И' мог ангажмана у јавним финансијама". Овим речима је одлазећи хрватски министар финансија Здравко Марић описао улазак Хрватске у евро зону. Много тога је пошло наопачке тог 12. јула, када је Европска комисија званично објавила да Хрватска 2023. године прелази на евро.

Био је то дан кад су се евро и долар изједначили, први пут после 20 година и када је европска валута изгубила тло под ногама. Изгубио га је изгледа и Здравко Марић. Тог дана Марић се сликао у друштву европских званичника, држећи у руци кованицу од два евра. Агенција Ројтерс објавила је слику насмејаног хрватског министра финансија у друштву Кристин Лагард, председнице  Европске централне банке, Валдиса Домбровскиса, потпредседника Европске комисије и Паола Ђентолинија, европског комесара за економију. Међутим, Ројтерс је Марићу погрешио име и презиме. Потписао га је као Марка Приморца, његовог наследника на тој функцији.

Приморац је у то време био у самоизолацији, јер се заразио корона вирусом. Али је Марићу, бар у Ројтерсовој архиви Приморац одузео тачку на „И".

Зашто хрватски министар финансија одлази у тренутку кад евро долази, први се запитао Ивица Тодорић, некадашњи власник „Агрокора", презадужене компаније која је 2017. године претила да угрози не само хрватску, већ и економије региона у којима је пословала, укључујући и Србију.

„Оставио их је сада када Хрватска треба да пређе на евро. Професионално то се не ради", рекао је Тодорић и додао да су узроци оставке пуно дубљи.

Уосталом, у хрватској јавности доста се спекулисало о томе, да уочи наступајуће финансијске кризе, министар финансија који каријеру жели да настави у приватном сектору, бежи пре него што поквари свој CV.

Руски удео

Можда Ивица Тодорић није знао да управља „Агрокором", који је довео до ивице банкрота, али Здравка Марића добро познаје. И вероватно је у праву када каже да су узроци оставке пуно дубљи.

Јер, пре него што је 2016. године постао министар финансија у Влади Републике Хрватске, Марић је био упосленик Ивице Тодорића.

Од 2012. до 2016. године радио је као директор за стратегију и тржиште капитала у „Агрокору", компанији која је запошљавала чак 57.000 људи у овом региону и имала годишњи приход од 6,5 милијарди евра. Проблем је што је концерн имао и најмање шест милијарди евра дуга (у зависности од обрачуна), а само руским банкама дуговао је око 1,5 милијарди евра.

Усвајањем посебног закона такозваног „лекс Агрокора", Руси су касније ушли и у власничку структуру „Агрокора", као сувласници „Фортенове", компаније која је настала нагодбом државе и Тодорићевих поверилаца. Друга је прича то што Сбербанке у „Фортеновој" данас нема. После сукоба у Украјини, ова руска банка која је првобитно имала 39,2 одсто удела, а касније га подигла на око 43 одсто, продала је свој део концерна мађарском фонду „Индотек" у априлу ове године. 

У оно време, почетком 2017. године, „Агрокор" је био превише велики да би пропао. А о колико великом проблему је реч сведочи и податак да је дуг „Агрокора" те 2017. године чинио више од 10 одсто укупног хрватског бруто домаћег производа (БДП). То је било превише чак и за велики концерн који је у јануару 2017. године чинило 143 предузећа у региону.

Само у Хрватској, у „Агрокору" је радило 28.000 радника, што је било око два одсто свих запослених у овој земљи. У Србији је на Тодорићевом платном списку било чак 11.000 запослених. У том тренутку то је представљало 0,5 одсто укупног броја запослених (према подацима из Анкете о радној снази у првом кварталу 2017. регистрована запосленост износила је 2,024 милиона). Међутим, то је било двоструко више од укупног броја запослених у железари у Смедереву, чији је проблем држава непосредно пре тога решавала, јер је реч о компанији која је била важна за српски БДП.

Здравко Марић негирао је да његова оставка има било какве везе са афером „Агрокор". Рекао је да одлази зато што се у политици више не проналази. „Моја одлука је да идем другим водама", објаснио је на конференцији за новинаре. Али то објашњење није било довољно уверљиво хрватским новинарима.

Марић је уверавао јавност у Хрватској да у овом тренутку нема никакав договорени пословни ангажман ни у приватном сектору, ни у некој међународној финансијској организацији.

Здравко Марић подсетио је и на чињеницу да му хрватски Сабор 2017. није изгласао неповерење. Опозиција је, тада, тражила Марићеву смену због умешаности у аферу „Агрокор", али је министар финансија политички преживео.

Какве, међутим, све ово има везе с нама? 

Тодорићев бизнис у Србији

Хоће ли се афера „Агрокор" отворити, сада када се чини да је затворена и када је на њу коначно стављена тачка на „И"? Од када је хрватска држава, преко „лекс Агрокора", увела принудну управу у компанију, први пут је, после пет година остварен плус на рачуну компаније - „Фортенова група" је на крају 2021. године имала плус од 70 милиона евра. За тај плус, чини се, заслужна је једна компанија из Србије, која је током процеса реструктурирања, продата. Приход је и остварен захваљујући тој продаји. 

Реч је о компанији „Фриком", која је продата компанији „Номад фудс" из Велике Британије. Ова компанија из Србије била је здравији део презадуженог „Агрокора" и већ је 2018. године пословала позитивно. Ако изузмемо 2017. (годину када је концерн банкротирао), „Фриком" је све време док је криза Агрокора трајала био у плусу.

Суштински, од свих Тодорићевих компанија, у Србији је био здравији део Тодорићевог бизниса. Проблем је можда могао да настане у „Меркатору", који је имао дугове према добављачима и банкама, али је претходних година у склопу финансијске консолидације један део „Меркаторове" имовине продат (укључујући и неке тржне центре), а неке обавезе према банкама су репрограмиране, па овај трговински ланац у Србији није упао у дужничку кризу.

У оквиру „Агрокора" у Србији су пословали још и зрењанински „Дијамант", „Мг мивела", „Кикиндски млин" и „Нова слога".

Какве везе Здравко Марић има са финансијском ситуацијом у „Агрокору"? Одлазећи министар финансија практично је кредитирао посрнуло Тодорићево предузеће.

Као министар финансија Марић је 2016. године (уочи слома „Агрокора") био члан Надзорног одбора Хрватске банке за обнову и развој. Ова банка је крајем 2016. године кредитирала посрнули „Агрокор" са 48,3 милиона евра. Дакле, бивши Тодорићев упосленик, у чијем опису посла, пре 2016. године јесу биле и финансије концерна, као члан управе државне банке позајмио је новац свом некадашњем послодавцу у предвечерје озбиљних финансијских проблема „Агрокора".

Истина, Марић се од гласања о овом кредиту за Тодорићеву компанију формално изузео, али се не може порећи да је знао, као неко ко се бавио тржиштем капитала, да његов бивши послодавац на тржишту више није могао да се задужи по комерцијалним условима. И да су његови озбиљни финансијски проблеми и почели када је 2014. године купио словеначки „Меркатор". И да се зато 2016. године интензивније задуживао код Хрватске развојне банке која га је и раније кредитирала.

Тодорић је чак почетком 2017. године тражио да га Хрватска развојна банка са 300 милиона евра извуче из кризе у коју је упао. О томе у својој књизи Агрокор - Слом ортачког капитализма сведочи Мартина Далић, некадашња министарка привреде, која данас ради у „Подравци". 

„Одобрење за кредит не подноси се Надзорном одбору, него банци. У банци постоје стручне службе које раде анализе како би одобриле кредит", негирао је тада Марић своју умешаност у ову аферу.

Али, што би рекао један хрватски новинар на конференцији за штампу коју је Марић одржао 7. јула: „Можда ћемо сада о афери 'Агрокор' сазнати много више него док је Марић био у влади."

Уосталом, кад је избила афера и директори „Агрокора" говорили су како је о финансијама компаније министар финансија Здравко Марић знао много више од њих.