OKO
  • Вести
  • Евробаскет 2025
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Европска криза

                    Зелени пророци нове религије хаоса: Како је левица прешла пун круг и себе угризла за реп

                    Читај ми!

                    Пише:  Весна Кнежевић

                    субота, 16. јул 2022,  17:55 -> 21:40

                    Мала утеха је да ЕУ брод не тоне у тишини. Срећом, још Унија није Титаник, још се није ударило у ледени брег, иако се држи курс ка њему... А да су Зелени постали срце нове идеологије отвореног непријатељства према фактима, реалности, уопште науци као продукту Просветитељства, није ништа ново. Читав тај идеолошки корпус се данас, парадоксално, подиже из забрана хуманистичке левице, Зелени само предњаче. Ако запажање није ново, оно се свеједно ретко пробија на странице великих медија. Није ни лако ни популарно оптужити несумњиве носиоце напретка из последњих неколико стотина година да су се од авангарде развили у ситне загрижене диктаторе мисли.

                    У Европској унији је дошло до необичног трансфера моћи. Под притиском рата у Украјини, безбедност је добила апсолутни приоритет, али су нивои одлучивања испремештани као на надреалистичкој слици. Европски министар војске је шеф НАТО-а Јенс Столтенберг, чији кадровик седи у Вашингтону. Истовремено се у самој Унији питање војне безбедности решава кроз ресоре дипломатије и енергетике, али опет не на европском, већ на немачком националном нивоу, где воде министри Зелених Бербок и Хабек. Иако пун као кошница, Брисел је заправо празан. Да се пошаље писмо, вратило би се.

                    Управо постигнутим договором са Норвешком, Аустрија је осигурала своје потребе за гасом у идућој зими, пишу аустријски медији (15. јула). Истина, под једним условом: „ако ништа од тога не мора да дели са другима". Тиме је прст гурнут тачно где боли, у солидарност ЕУ типа, којом Брисел покрива све своје погрешне одлуке и неуспехе. Немa веће фројдовске омашке од наслова који каже: „Имамо ако никоме не дамо".

                    Звучи страшно: суседи ти се смрзавају, рецимо они на хладном Балтику, а газде испод Алпа не шаљу ни нарамак дрва, ни кошарицу угља, ни балон гаса. Звучи, али није, јер је то више наравоученије него себичност. Актуелна криза енергената је политички произведена, циљано изазвана управо од суседа на хладном северу, који су у њу добровољно ушли јер су унапред рачунали да ће њихова безбедност бити загарантована војно из Вашингтона, енергетски из Брисела, дипломатски из Берлина. Никад Балтик и Пољска не би тако бескомпромисно захтевали санкције против Москве да су веровали како ће се с последицама носити само у националним оквирима. 

                    Од избијања мигрантске кризе 2015, „солидарност" је постала уцењивачка реч. Са увођењем антируских санкција, поготово ових новијих од фебруара, уцењивачки потенцијал солидарности је порастао. Изговорена са смислом за политички моментум, солидарност више не означава помоћ жртвама поплаве или ватре, већ социјализацију сваке рискантне идеје која било коме унутар ЕУ падне на памет, под условом да има везе са одбраном европских вредности од руског илиберализма. Оно чему се присуствује је процес подруштвљења одговорности за одлуке високог хазардерства.  

                    Од велике хуманистичке антиратне идеје изнад које се уздиже ЕУ Исток је скројио камуфлажно одело. Да ће се рат водити до последњег Украјинца је познато, али да ће се водити до последњег радијатора у Европи, то је ново.

                    Стоицизам леденог радијатора

                    ЕУ почиње да личи на школски разред у излету преко литице. Главни редар који дежура са стране колоне и пази да неко не би постављао незгодна питања, можда распаковао сендвич пре провалије, немачки је министар привреде Роберт Хабек.

                    Прошлог петка је посетио Беч где је наступио заједно са домаћицом Леонором Гевеслер. Не домаћицом-хостесом, већ министарком енергетике. Неке речи се још нису семантички довољно разгазиле да понесу лакоћу фразе.

                    Двоје Зелених на челу националних енергетских ресора, два става. Она наивно забринута. Он сигуран у распону од зеленог комунисте до зеленог језуите, политичар који Немце води да пасу траву угажену око заједничких хала за грејање експресно пауперизованог становништва.

                    На почетку прес конференције разумевање и комплименти, након њих солидарност у смислу новоговора, као присилна партиципација у туђој тврдоглавости и неодговорности. Намера аустријске владе да штити грађане од несташица енергената, поскупљења и хладних станова, у принципу је у реду, каже Хабек. Али, додаје он, кад Беч разрађује механизам да се домаћинства, болнице, електране и остале стратешки важне гране заштите од несташица, то је криви пут. Он би истина био исправан кад би се радило о краткорочним поремећајима на тржишту, рецимо пар дана завлада нека олуја, симболичка, не права, радијатори се расхладе, топла вода пресуши, струје има па нема. У таквом случају би планови кратких брзих приоритета били од помоћи.

                    Сад долази права латентна порука коју је немачки зелени министар, философ по образовању, пренео аустријској зеленој министарки, политикологу по образовању: Не може то тако домаћински, мора оштро и тврдо!

                    Хабек: „Кратко и привремено није сценарио од кога ми тренутно полазимо. Напротив, рачунамо са дугим вишемесечним прекидима. Због тога и приватна домаћинства морају да дају свој допринос како би се спречио вишемесечни застој индустријске производње."

                    Преко Кадри Симсон, европске комесарке за енергетику и шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, Хабек, прави шеф немачке владе овог тренутка, води Унију у пропаст. Ако Симсонова следи националну агенду, ако Лајенова следи америчку агенду, чију следи Хабек? Философску стоу можда, да се судбина мора прихватити опуштено, без обзира каква је?

                    Али то би значило да је русофобија судбина Европе, што је чисто расипништво хуманих ресурса с обе стране. Од 2008, кад је НАТО објавио да жели Украјину за члана, било је барем десетак озбиљнијих прилика да се са Москвом договори фер компромис.

                    На сваком раскршћу, Унија је скренула погрешно. Зато ће они који брзоплето помисле да су се некако снашли, као Аустрија, морати да дају онима који немају времена да се снађу, јер ратују. За солидарност типа тољаге побринуће се уредба о којој управо теку консултације у Бриселу.

                    Роберт Хабек - Касандра или Марта?

                    Мала утеха је да ЕУ брод не тоне у тишини. Срећом, још Унија није Титаник, још се није ударило у ледени брег, иако се држи курс ка њему.

                    Неки аустријски коментатори се хватају Хабекове бечке изјаве како је улога Немачке у томе да буде вођа у актуелној ситуацији. „Неопходно је да се Немачка европски ангажује и служећи води", гласи тачна Хабекова реченица. „Dienend führen" је незгодна фраза коју до пре неколико година не би изговорио ниједан немачки политичар, јер се у реакцијама конотира нацизам, те од идеолошки неутралне фразе о „водећој улози", на пример у производњи батерија и акумулатора, постаје историјски запоседнута меморија о Хитлеру, конкретном Фиреру који је запалио свет.  

                    Српски читалац би код те фразе, актуелно комбиноване са политички гураном „судбином" пре помислио на „Вођу" Радоја Домановића. Аустријски су се презнојили на „führen". Нико се међутим до сада није дохватио „служења" које Хабек обећава, а требало је. Коме то Немачка у партиципу „служи" док у активном глаголу „води"? Интересима Европљана или интересима Америке? Интересима Немаца или интересима балтичких нација и Пољске? Интересима украјинских власти које неће да преговарају с Москвом док не поврате све изгубљене територије, реалистично никад, или тек на крају новог Великог рата?

                    Најпознатија „слушкиња" у историји хришћанских култура, она чији симболизам и даље живи у свакој политичкој фрази о служењу вишим интересима и општем добру је Марта из новозаветне параболе о бетанијским сестрама Марији и Марти (Лука 10, 38-42).

                    Кад је Исус дошао у њихово село, Марта га је довела кући и као вредна пчелица отишла да спрема вечеру за госта. Марија је напротив села поред Исусових ногу и упијала сваку реч. Једног тренутка се Марта побунила. „О Господе", рекла је, „зар ти не смета да ме је моја сестра оставила саму да служим? Нареди јој да ми помогне!"

                    Даље сви знају како иде. Марта, Марта, без везе петљаш где не треба, одговорио јој је Исус и додао чувену реченицу „Марија је изабрала боље", која је постала камен темељац свих економских теорија о подели рада.

                    Хабек би сада да Немачка постане Марта. Да се жртвује и служи заједничким интересима, бдије док други спавају. Да понизно служи водећи и храбро води служећи. Потреба је ту, столица је празна, трубе политичког посланства одјекују. Домановићевим речником, дошло је време да се покаже ко вреди, а ко не, а не да се свака рђа размеће јунаштвом!

                    Једна ствар буни у том политичком месијанизму. Док се ЕУ на команду празни као велика исцрпљена батерија „Варта", Берлин би хтео да буде њена Марта. Да ли је могло да се изабере нешто боље, неки паметнији циљ? Ако Марта не зна, можда би се Марија сетила?

                    Сасвим запањујуће, Хабек у медијима немачког говорног подручја није зарадио надимак Марте, већ „симпатичне Касандре". Зашто се потеже паралела са тројанском принцезом Касандром која је била обдарена видовитошћу нејасно је, а тамо где јесте, боље да није. Касандрине визије су биле проклетство, не поклон. Она никад није видела ништа добро, само смрт, крв и пропаст. Прорекла је пад Троје, знала је да ће њена породица бити убијена или одведена у ропство, видела је убиство освајача Агамемнона и властиту смрт од руке његове краљице Клитемнестре.

                    Шта би сад било симпатично у Хабековој „видовитости": да најпре Немцима, а онда предано служећи Европљанима и свима осталим наметне хладну и гладну зиму? То да кад прориче пропаст добро изгледа, свеж леп дечко у политици уморних, згужваних и рашчупаних? Тек да се зна, Касандра је била још лепша, и сам бог Аполон се заљубио у њу, али је свеједно у митологији остала застрашујућа фигура.

                    Осим обичног додворавања, само још једно објашњење постоји за метафору с Касандром: Европа се нашла на почетку неке нове страшне религије која захтева понизност у свесно произведеном сиромаштву. Немачки Зелени су њени први пророци.

                    Читаве генерације Европљана (да, мисли се и на Србе), сламале су се од посла да би они и њихова деца живели боље. Сад све чека супротан пут, тежак рад и труд да би се живело горе, онако како налаже идеологија симпатичне Касандре.

                    „Кад се идеологија судари са чињеницама"

                    Да су Зелени постали срце нове идеологије отвореног непријатељства према фактима, реалности, уопште науци као продукту Просветитељства, није ништа ново. Читав тај идеолошки корпус се данас, парадоксално, подиже из забрана хуманистичке левице, Зелени само предњаче.

                    Ако запажање није ново, оно се свеједно ретко пробија на странице великих медија. Није ни лако ни популарно оптужити несумњиве носиоце напретка из последњих неколико стотина година да су се од авангарде развили у ситне загрижене диктаторе мисли.

                    Један од оних који се усуђује, иако то што каже остаје без јавног ефекта је Јозеф Уршиц, економски коментатор аустријског дневника Ди Пресе. У тексту под насловом „Кад се идеологија судари са чињеницама" (15. јуна) Уршиц описује процес назадовања на очи савременика. Неоспорно је, каже, да су идеологије одувек покушавале да кроје факте, али сад је невоља јер је „непријатељски однос према науци освојио фиксно место у самом научном погону". Наука може да се носи са спољним, али не и са унутрашњим непријатељима, велика истина!

                    Уршиц: „Пре две седмице је берлински Хумболт универзитет избацио из програма предавање једне биолошкиње, зато што се у њему тврдило да са становишта репродукције врста постоје само два пола: мушки и женски. Код највећег броја сисаваца репродукција се обавља на бази мушког спермија и женске јајне ћелије. Е сад, то је наравно међу еволуционим биолозима консензус, да не кажемо откривање топле воде, али за невољу не одговара представама woke зелене родне теорије. А она на високим школама очигледно осваја монопол у продукцији знања базираног на фактима. Интересантно - пре су универзитети били места интензивног академског дискурса, данас су центри левичарске cancel culture, која идеологију ставља испред чињеница. Ту се не стаје. Представа да чињенице морају да се покоре идеологији, а не обрнуто, све се више шири из академског погона и у политику."

                    Након што је описао контекст, Уршиц се хвата немачких Зелених као политичке снаге за тероризовање чињеница: „Немачки Зелени су смислили један појам за идеолошку контролу факата, „на понуду оријентисана енергетска политика" (angebotsorientierte). Преведено на немачки то значи кад струје има, онда је има, кад је нема, онда је нема и то је то. Прилагодите се и готово! (...) Иначе прилично приземљен, немачки вицеканцелар Роберт Хабек је недавно испалио памћења вредну тезу типа 'идеологија побеђује чињенице'. Нуклеарне електране, изјавио је Хабек, не треба нико, 'зато што ми имамо кризу грејања, не кризу струје'. Стварно...? Чак невезано с тим да се 13 процената струје за немачка домаћинстава, зими значајно више, добија из гаса, питање је да ли зна шта је рекао? Кад идуће зиме пресуши довод гаса из Русије и у свакој соби прораде скоро распродане електричне пећи, кад се мреже сруше, најкасније тада ће и идеолошки вођени политичари схватити тајну везу која постоји између грејања и струје."                    

                    Да више ниси никог убио на тако страшан начин!

                    Политика вредности исцрпљује. Зато су се с две стране Атлантика развила два модуса за једну исту ствар: Политика ЕУ уништава Европљане. Политика Сједињених Америчких Држава уништава Европљане. Цена је другачија, јер ЕУ експериментише на властитом месу, Сједињене Државе на туђем.

                    На пример, председник Бајден је врло прагматично отишао у посету Саудијској Арабији иако америчка администрација нема сумњу, више пута јавно изнесену, да је лично принц Мохамед бин Салман, практично инокосни орган који влада земљом, пре четири године дао налог за убиство новинара Кашогија и млевење његових земних остатака.

                    Како му Ријад треба у парирању нафтној политици Русије и Ирана, Бајден је спустио главу и отишао принцу на ноге. Али, пишу медији немачког говорног подручја, Бајден је ипак демонстрирао снагу принципа кад је Бин Салмана „јасно опоменуо како би још једно такво страховито убиство као оно над Кашогијем имало за последицу оштру реакцију Американаца" (ORF).

                    Сад си тако убио и с тим је готово. Следећи пут с више хуманизма, please!  

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Економски разлози државног ограничавања маржи: Утицај нефер трговачких пракси на раст цена хране
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Економски разлози државног ограничавања маржи: Утицај нефер трговачких пракси на раст цена хране
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу
                    Пише:  Горан Николић
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику  крађу
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Пише:  Момир Турудић
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Лектира
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Пише:  Радивоје Лола Ђукић
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.