Смрт иранских генерала у Дамаску и хуманитараца Централне светске кухиње у Гази: Ширење блискоисточног пожара на све стране

Јарбол на којем је висила скоpо неоштећена иранска застава остао је усправно заглављен усред рушевина зграде иранског конзулата у Дамаску, из којих су 1. априла сиријски ватрогасци и спасиоци извукли тело генерала Мохамада Резе Захедија, команданта иранске Револуционарне гарде за Либан и Сирију. Захеди је био и близак пријатељ Хасана Насралаха, лидера либанског Хезболаха и творца стратегије о „ватреном обручу“ који Техеран већ годинама покушава да успостави на границама Израела.

Зграда иранског конзулата у у главном граду Сирије претворена је у гомилу шута после експлозије шест пројектила испаљених из израелских авиона Ф-35 који су, као и много пута пре тога, на лету ка престоници Сирије пролетели кроз сиријску противваздушну одбрану и неометано испалили ракете. Cтрадало је укупно 16  људи – осам Иранаца, пет Сиријаца, неименовани припадник Хезболаха и још две особе. 

Убијена су још два иранска генерала, Захедијев заменик Мохамад Хади Хађ Рахими и Хосеин Аминолахи, које ирански медији описују као ветеране сукоба на Блиском истоку.

Одмах након експлозија у Дамаску, на улицама Техерана и још неколико иранских градова гореле су америчке и израелске заставе, док су демонстранти позивали на освету вичићи „смрт Израелу“ и „смрт Америци“, што је у Ирану уобичајени декор на свим протестима против Израела и Америке још од Исламске револуције 1979. године. Освету је обећао и ирански председник Ебрахим Раиси, који је нацији поручио да „кукавички чин ционистичког режима неће остати без одговора“.

„После серије пораза и неуспеха против одлучности и воље бораца покрета отпора, ционистички режим се одлучио да спасе образ безочним убиствима“, рекао је Раиси. „Морају знати да никада неће постићи циљеве и да овај кукавички злочин неће остати некажњен.“

Убрзо затим, освету је обећао и Врховни савез за безбедност Ирана који је саопштио да је одговор на бомбардовање иранског конзулата у Дамаску „неопходан“.

Хроника најављених освета

Иран је, као и у неколико претходних случајева, навео да ће изабрати место и време осветничког напада, што западни обавештајци тумаче као знак опреза или слабости, посебно јер Техеран никада није покренуо било какву акцију после убиства генерала Револуционарне гарде Саједа Разија Мосавија, који је страдао у ракетном нападу израелских авиона на предграђе Дамаска крајем прошле године.

Попут Мосавија, кога су Израелци описивали као човека који је успоставио сложену мрежу дотурања свакојаког оружја појединцима и групама намерним да га употребе против Израела, Захеди је био близак сарадник најпознатијег иранског генерала последњих деценија – Касема Солејманија, кога су Американци убили у нападу беспилотних летелица у Багдаду крајем 2020. године.

Иначе, чак се и одговор на ликвидацију Солејманија свео на рутинско бомбардовање америчких војних објеката у Ираку у којима није било америчких војника, вероватно зато што је Иран Американцима тај напад унапред најавио.

„Ово је израелска верзија америчке акције против Касема Солејманија. Ово ће без сумње бити озбиљан ударац за прекограничне операције Револуционарне гарде“, рекла је за „Њујорк тајмс“ Дина Строул, некадашња аналитичарка Пентагона.

Стручњаци за Иран, међутим, сматрају да је Исламска република током деценија сукоба са Израелом успоставила систем у којем, суштински, нема незаменљивих, јер челници власти у Техерану знају да играју опасну игру у којој ће неизбежно бити жртава на обе стране.

Иранске жртве су сахрањене после театралних говора у Техерану, што је у Вашингтону изазвало талас сумњи  да ће Американци платити рачун за „несмотрен напад у Дамаску“, како су га назвали, пре свега јер би бројне проиранске милиције, после месец дана паузе, могле да наставе нападе на америчке базе у региону.

Контакт Вашингтона и Техерана

Захеди је на место команданта зоне које обухвата Либан и Сирију постављен одмах пошто је убијен његов претходник, генерал Мосави, али cу га западне обавештајне службе пратилe безмало 15 година, односно од када је 2010. године уписан на америчку црну листу због организовања пошиљки наоружања Хезболаху и снагама лојалним сиријском председнику Башару ел Асаду.

Кључни Захедијев задатак последњих година, наводно, било је успостављање система противваздушне одбране у Сирији, што му, судећи по начину на који је погинуо, и није баш пошло за руком. Напад на ирански конзулат, који Американци сматрају најснажнијим ударцем против Револуционарне гарде још од убиства генерала Солејманија, изведен је током тајног састанка иранских и палестинских шпијуна о току рата у Појасу Газе, а међу жртвама је, наводно, и један од команданата Исламског џихада.

Експлозије у Дамаску накратко су одложиле видео-конференцију шефа Стејт департмента и саветника за безбедност Беле куће, Ентонија Блинкена и Џејка Саливена са израелским званичницима, јер су кључни људи администрације Џозефа Бајдена имали преча посла – морали су да убеде Иранце да немају ама баш никакве везе са убиством Захедија и других високих официра који су страдали у ракетном нападу у Дамаску.

Американци, који са Техераном већ деценијама комуницирају преко посредника, прво швајцарских, а у последње време катарских, ову су поруку пренели Иранцима директно, тврдећи да их власти у Јерусалиму ни на који начин нису упозориле да ће ракетирати зграду увучену између канадске и иранске амбасаде у Дамаску.

Неколико дана касније, природу ове комуникације објаснила је и гласноговорница Пентагона Сабина Синг, која је рекла да је Вашингтон, с обзиром на високе тензије у региону, „приватним каналима“ објаснио Иранцима да „није одговоран за напад у Дамаску“.

Недуго после ове поруке Техерану, испоставило се да су Израелци, неколико минута пре експлозија, ипак јавили Американцима шта спремају, не тражећи међутим мишљење Вашингтона по овом питању.

Пи-ар агонија у Вашингтону

Осим поруке иранским властима, администрација Џозефа Бајдена имала је још једну непријатну дужност, морала је да се извињава оснивачу хуманитарне организације Централна светска кухиња, славном кувару Хозеу Андресу, зато што су Израелци напали и убили седморицу радника ове организације у Појасу Газе.

Андреса је, наводно, телефоном директно звао лично Бајден, док је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху оценио да се ради о „трагичном случају у којем су израелски војници повредили стране држављане“. После Бибија, по телевизијама су продефиловали министар одбране Јоав Галант и командант војске Херци Халеви обећавајући хитну истрагу.

Израелски дневник „Харец“ је тај посао већ окончао – израелски дронови су испалили три пројектила на конвој у бело офарбаних возила Централне светске кухиње, рачунајући да се у њима крије неименовани припадник Хамаса.

Противно правилима, према којима је за напад на осетљиве мете потребно одобрење са самог врха командног ланца, односно команданата дивизија или начелника генералштаба, нижи официри су одлучили да покрену напад у којем су убијени возач Палестинац, као и држављани САД, Канаде, Пољске, Велике Британије и Аустралије.

„У Појасу Газе ионако ради ко шта хоће“, пише „Харец“, наводећи да је већи део контроверзних акција израелских снага резултат чињенице да локални команданти, према сопственом нахођењу или потреби, тумаче правила.

Што се Андреса тиче, околности везане за напад су кристално јасне. У интервјуу који је у среду увече дао агенцији Ројтерс, рекао је да су израелске снаге „систематски – возило по возило – гађале хуманитарце“.

„Овде нема говора о злој срећи и ситуацију 'упс, бацили смо бомбу на погрешно место...' Чак и да није било координације са израелском војском, ниједна демократска држава и ниједна војска не гађају цивиле и хуманитарце“, рекао је Андрес.

Андресова хуманитарна организације је, ван Вашингтона, постала позната већ друге седмице рата у Појасу Газе, када је обезбедила око пола милиона оброка за Израелце расељене из угрожених подручја. Након тога, Палестинцима, који су већ месецима на ивици глади, поделила је безмало 42 милиона оброка, чиме је заслужила озбиљно поштовање са обе стране фронта.

Ипак, сматра се да би напад на Андресове хуманитарце могао бити преломна тачка у америчкој политици према влади Бенјамина Нетанјахуа, с обзиром на немерљив утицај који Андресови ресторани имају на политичку елиту у Вашингтону. Листом сви високи званичници Стејт департмента, Беле куће и Пентагона бар једном су молили славног кувара за место у „Заитињи“, „Хале“ или „Минибару“, док је бар још 900.000 чланова администрације пробало његова јела када је током пандемије коронавируса делио храну државним службеницима присиљеним да раде од куће.

Управо због тога, амерички аналитичари сматрају да би смрт ових седам хуманитараца могла имати више утицаја на политику Вашингтона него 170 сахрана службеника различитих агенција УН-a, страдалих у рату који је почео после упада Хамаса у Израел 7. октобра.

Овај догађај, такође, баца сенку сумње на амерички план да изгради привремено пристаниште преко којег би била дотурана хуманитарна помоћ Палестинцима, јер је у условима какви владају у Појасу Газе готово немогуће гарантовати безбедност било коме.

Део притиска пада и на плећа демократа у оба дома Конгреса, који су прилично забринути како ће безусловна војна помоћ Израелу утицати на новембарске председничке изборе. Стога би пројектили испаљени на Андресове куваре у Гази могли, теоретски, зауставити или бар одложити испоруку 18 милијарди долара вредних авиона Ф-35 властима у Јерусалиму.

Чекање Сухојa

Израелци су, иначе, од Америке већ добили 25 нових летелица Ф-35, те извели неколико маневара у којима су увежбавали нападе на нови ирански аеродром и подземне центре за развој нуклеарне технологије. Медији у Тел Авиву објавили су да је неколико авиона Ф-35 успело неопажено да улети у ирански ваздушни простор.

Иранске власти су ових дана, трећи пут за нешто више од годину дана, објавиле да је коначно финализован договор са Русијом о испоруци модерних борбених летелица и хеликоптера, укључујући и 24 авиона Сухој Су-35 од којих је, после притиска Америке, одустао Египат.

Као и у претходна два наврата, ову вест нису потврдиле власти у Москви, али су почетком септембра прошле године у нову ваздухопловану базу у Ирану стигли први авиони за обуку Јак-130. Обе стране су потврдиле да се у Русији на обуци налази 40 иранских пилота.

Званичници Пентагона су крајем 2022. године тврдили да ће Русија у замену за беспилотне летелице, балистичке пројектиле и муницију, Ирану испоручити укупно 25 вишенаменских авиона Су-35, али је Техеран шест месеци касније објавио да одустаје од ове трампе, јер Руси нису желели да Иранцима продају и технологију потребну за одржавање и производњу резервних делова.

Као додатни проблем помињала се и одлука Москве да Јерменији забрани употребу авиона Сухој Су-30 током рата са Азербејџаном, па Иран страхује да би Русија сличан потез могла повући и уколико Техеран у блиској будућности буде укључен у неки конфликт.

Уколико авиони заиста стигну, Иран ће прекинути 30 година дугу паузу у процесу модернизације ваздухопловства. Током деведесетих Иран је од Русије купио 44 летелице Миг 29, али се претпоставља да их је сада у употреби бар упола мање. Уз мигове, иранско ратно ваздухопловство у наоружању има и америчке ловце Ф-14, који су купљени још у време када је овом земљом владао шах Реза Пахлави, пре више од 45 година.

Иранци су у фебруару прошле године довршили прву фазу изградње подземне базе ратног ваздухопловства „Орао 44“. На сателитским снимцима те базе види се и у плаво офарбан авион необично сличан летелици Су-35.

Ратни пожар се шири.