Покушај државног удара у Немачкој: Принц Хајнрих XIII од Ројса и 52 завереника за повратак немачке империје

За портпарола кнежевске куће Ројс ствар је била јасна још у августу. За њега је члан породице принц Хајнрих Тринаести од Ројса „делимично збуњени" старац, који се уплео у „погрешне представе теорија завера". У изјави за регионални јавни сервис МДР, породица Ројс се тада „на најјаснији начин" оградила од политичких и актуелних изјава Хајнриха Тринаестог, који је тада још једном дошао у жижу јавности тврдњама да СР Немачка није суверена држава већ је у рукама победничких сила из Другог светског рата, те да би требало успоставили државу по узору на Немачки Рајх из 1871. године.

Али, као у сценарију за неки нискобуџетни трилер, „делимично збуњени" племић, који је себе видео као „новог немачког цара", за неколико месеци је постао коловођа терористичке групе осумњичене за планирање државог удара. Штавише, када се на то дода мистериозна Рускиња и група пензионисаних и активних немачких командоса, које на акцију најострашћеније наговара бивша парламентарка а сада судија у главном граду, сценарио трилера постаје још узбудљивији. Kрешендо настаје када око 3.000 полицајаца и припадника специјалних војних јединица у раним јутарњим сатима истовремено упада на 137 локације широм Немачке, али и у Италији и Аустрији, хапсећи заверенике.

Међутим, од јуче, 7. децембра, припрема државног удара у Немачкој није неки филмски сценарио у фиоци већ испуњава ТВ емисије и новинске ступце немачких и светских медија. Штавише, када се дубље копа по причи о 52 осумњиченa завереника од којих је 25 ухапшено, заправо се открива дисторзија немачког друштва у којем се шири плодно тло за раст неких савремених Бадер-Мајнхоф група. Само што у овом историјском моменту те групе немају левичарско црвени предзнак, већ крајње десничарске браон флеке.

Принц завереник не признаје СР Немачку

Како истражитељи тврде, осумњичени терористи окупљени око Ројса планирали су, између осталог, да упадну у зграду Бундестага где би посланике узели као таоце. Истовремено, план им је био да нападну трафо-станице како би вишедневним прекидом у снабдевању струјом, како су сматрали, у јавности створили утисак да је почео грађански рат у Немачкој. А онда би свргнули савезну владу и преузели власт. Истрага тврди да су већ саставили списак људи који су требало да преузму кључне министарске позиције, на челу са принцом Хајнрихом Тринаестим.

А ко су уопште завереници и ко је тај „несуђени нови немачки цар"?

Принц Хајнрих Тринаести Ројс (71) је потомак давно успостављене кнежевске куће из данашње Тирингије, на истоку Немачке. Већ годинама живи у Франкфурту и ради као финансијски консултант у области некретнина, при чему није превише крио своје спорне политичке ставове. Наиме, он годинама јавно заступа тезе о томе да Савезна Република Немачка није суверена држава те да је и даље контролишу силе победнице из Другог светског рата. Чак је пре три године позван да буде говорник на Светском веб форуму у Швајцарској, што је искористио да изнесе тезе да су Први светски рат покренули масони и да су садашњи устав Немачке написали савезници како би доминирали Немцима.

Ова теорија завере је годинама добијала све више присталица, који на различитим форумима износе „правне доказе" за своје тврдње. Па тако то што Немачка никад није потписала мировне уговоре сматрају доказом да је земља и даље под окупацијом сила победница. Међу њима кружи и тврдња да није важећи ни устав из 1949. године којим је створена СР Немачка, која је тада била Западна Немачка да би се 1990. ујединила са Источном Немачком. Ројс тврди да стари устав није укинут на прописан начин те стога Немачка империја формално и даље постоји у границама из 1937. године.

Заступници ових ставова својеврсно „правно образложење" за оснивање сопствених квази-држава нашли су у резолуцији Генералне скупштине Уједињених нација 56/83 из 2002. године, која у једном члану омогућава да се поступање појединца или групе људи може сматрати као деловање државе према међународном праву, уколико званични органи државе не поступају на тој територији.

Овај „правни аргумент" послужио је појединцима да крену да проглашавају сопствене државе на територији Немачке, са сопственом самоуправом, штампајући сопствене пасоше и новац, или не плаћајући порезе немачкој држави и јавно истичући да не признају немачке судове и полицију.

Као својеврсна добра локална забава узимано је када су по немачким селима почеле да ничу „државе" као што је „Слободна држава Пруска", која је на интернету за 79 евра издавала свој пасош, или „Краљевина Немачка", коју је основао Петер Фицек у једној напуштеној болници у источнонемачком градићу Витенберг.

Новинарима је било забавно да објављују комичне репортаже о „краљу Петеру Првом", који је у свом „краљевству" основао банку и штампао сопствени новац, привукавши око 4.000 следбеника од којих не само да је примао донације за „оснивање болнице, универзитета и банке", већ им је наплаћивао по 350 евра за семинаре, као и све „трошкове добијања нових докумената".

Чини се да Петер Фицек немачким властима није био много интересантан, све док око 600 његових присталица није своју уштеђевину од укупно 1,7 милиона евра пребацило из регуларних банака у његову банку. Тек тада се нашао на удару правосуђа, које га је осудило на безмало четири године затвора јер је чак 1,3 милиона евра депозита у својој нелегалној банци користио за сопствене потребе.

Грађани рајха у нападу на републику

И док су приче о „краљевском височанству Петеру Првом" и сличним локалним императорима многима у Немачкој личиле на забаву, домаћој служби државне безбедности (БфВ) није било до смеха када су Фицека и остале препознали као део крајње десничарског покрета „Грађани рајха", који отворено не признаје Савезну Републику Немачку и сматра да за њих важе само границе Немачке из 1937. године.

Овај покрет настао је још осамдесетих година прошлог века. Његови чланови не признају немачке документе, законе, државне службе и судове и окупљају се у мање групе, углавном у источним и јужним немачким покрајинама. Тако су, осим „Слободне државе Пруске", никла и мала „државна подручја" под именима „Други немачки рајх" и „Кнежевина Германија", на којима нису важили закони Немачке.

И све је то схваћено у јавности као локална забава, док 2016. године један од „грађана рајха" није убио једног а ранио још три полицајца, који су покушали да заплене његов арсенал од 30 комада оружја у једној варошици у близини Нирнберга.

Међутим, то што је овај „грађанин рајха" осуђен на доживотну робију, није смањило популарност његовог екстремно десничарског покрета, који је до данас нарастао на више од 20.000 присталица, при чему немачка државна безбедност процењује да је око 1.500 њих спремно на употребу насиља за оно што сматрају да је исправан циљ. А исправан циљ за њих је рушење акутелног уставног поретка Немачке.

Управо су чланови овог покрета су чинили окосницу јуче ухапшене групе осумњичене за приремање државног удара. Како истрага тврди, они су се састајали и вежбали у Ројсовом ловачком замку у Тирингији.

Али, оно што разликује ову групу у односе на неке претходно откривене терористе, јесте поприлично учешће активних и бивших војника као и резервиста, од којих многи имају легално оружје. Како тврде истражитељи, значајан део групе чине бивши војници Бундесвера и Народне армије бивше ДДР, укључујући и оне који су прошли специјалну војну обуку, због чега се сматрало да је ова група посебно опасна.

Ови бивши и садашњи војници и полицајци себе су већ називали „оружаним крилом" групе, а међу њима се као вођа истакао некадашњи командант падобранског батаљона, који је отпуштен из службе у Бундесверу јер је проневерио или продао оружје из залиха војске бивше ДДР. Он и још један бивши војник по уговору били су задужени за регрутовање нових чланова групе и то међу активним војницима у касаранама. Како тврди истрага, у томе су имали и поприлично успеха па су, између осталог, за логистичара групе поставили активног војника Команде специјалних снага немачке војске, иначе најелитније специјалне јединице Бундесвера.

Разгранатост ове групе примећена је када су истражитељи у априлу ове године претресли стан једног бившег падобранца Бундесвера и стручњака за преживљавање, који је у једном интервјуу говорио о томе како би „чак и нестанак струје на неколико дана могло да уруши јавни ред у градовима". У претрази његовог стана, истрага је пронашла не само оружје, већ и доказе о сарадњи са бившим специјалцима задуженим за регрутацију.

Тог тренутка истрага је постала свесна колико постоји различитих унакрсних веза између потенцијалних завереника, као и да се група убрзано шири.

Регрутовање у време пандемије

Бивши специјалци задужени за регрутовање нових присталица, тврди се између осталог у истрази, постали су веома активни у групама које су у Баден Виртембергу демонстрирале против пандемијских мера. Тако је један бивши немачки пуковник специјалних снага на тим протестима јавно заговарао да се у Берлин пошаље Команда специјалних снага да изврши „прописно поспремање".

На протестима против корона-мера дошло је заправо до својеврсног удруживања чланова покрета „Грађани рајха" са присталицама покрета „Кверденкера", који се бори против државне политике сузбијања корона вируса.

Кверденкер у буквалном преводу значи „попречни мислилац", то јест онај који мисле другачије и промишља дубље, тамо где сви наводно размишљају онако како им се сервира, то јест праволинијски. Вође кверденкера одбацују оптужбе да су теоретичари завере, као и тврдње да су десничарски екстремисти, истичући оданост немачком уставу.

Међутим, на протестима кверденкера редовно су се појављивали крајњи десничари са препознатљивом иконографијом, што је медије често нагонило да те протесте олако означе десничарским. Ипак, у реалности су протести против корона-мера привлачили људе веома широког идеолошког спектра, буквално од крајње деснице до крајње левице.

И управо та чињеница је допринела да бивши командоси окупљени око Ројса успеју да регрутују значајан број присталица - од бившег полицајца који је на протестима дизао руку у Хитлером поздраву, преко доктора права и међународних односа, до лекара.

Посланица АфД-а међу завереницима

У припремама за планирани пуч, група је формирала и неку врсту „кабинета у сенци" на чијем челу је Ројс, док би министарством правде руководила актуелна судија у Берлину Биргит Малзак-Винкеман (58), која је у претходном сазиву Бундестага била посланица десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).

Према изворима из истраге, она је била једна од оних која је заговарала да се што пре крене са насилним акцијама, док се истовремено у јавном животу се борила пред управним судом да задржи своју судијску функцију у Берлину, где су тамошње власти покушавале да је уклоне из правосуђа због њене политичке наклоности АфД-у.

Њена улога је била значајна, јер је она као бивша посланица могла да има несметан приступ Бундестагу те је могла да без контроле као своје госте уведе људе којима иначе не би био могућ улазак у зграду парламента.

Да заплет има и међународну ноту, допринело је и то да је полиција саопштила да је међу ухапшенима и једна руска држављанка, Виталија Б, која је подржавала ову групу. Штавише, принц Ројс је виђен и да улази у руски конзулат у Лајпцигу, али се не зна којим поводом. Поједини медији наводе да је управо руска држављанка била посредник за овај састанак у конзулату, те да је наводно принц Хајнрих Тринаести желео подршку Кремља у тренутку државног удара.

Званична Москва је јуче хитро демантовала било какву везу са овим дешавањима, истичући да је то интерна ствар Немачке.

И док немачка министарка унутрашњих послова Ненси Фезер истиче да „истрага пружа увид у понор терористичке претње коју представља миље око Грађана Рајха", те да „знамо како да се бранимо свим нашим моћима против непријатеља демократије", аналитичари указују на две ствари.

Прва се тиче питања да ли су немачке службе безбедности заиста осујетили планирану заверу или су заправо „из топова гађали врапце", односно да ли је ово заправо прича о државом удару који се никада не би ни догодио, као и зашто су само неки медији унапред били обавештени о рацијама, што сада намеће сумњу да је све заправо политичка вежба из односа са јавношћу. Што је најгоре, то све гура воду на млин теорија завера, против којих се управо мора борити.

Друга ствар је да оно што је узнемирујуће у целом овом случају није чињеница да је група планирала да изведе државни удар, јер он и онако никад не би успео, већ то што многи од саучесника у овом науму, колико год он нереалан био, долазе из друштвеног слоја који се у Немачкој назива „грађанском средњом класом". Дакле, оног слоја на којем деценијама почива стабилност Немачке.