OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Одлазак легенде НБА лиге: Бил Расел (1934–2022)

                    Значај броја 6 у историји светске кошарке: Осамдесет осам ружа за Била Расела

                    Читај ми!

                    Пише:  Раде Мароевић

                    понедељак, 01. авг 2022,  14:55 -> 22:07

                    Био је један од најзначајнијих кошаркаша у историји ове игре, први црни тренер у НБА и велики борац за грађанска права у време када је то доносило много више невоља него користи. Спајк Ли је тврдио да је уз Џекија Робинсона био најзначајнији спортиста у историји САД и човек који је умногоме променио не само амерички спорт већ и начин на који људи гледају на расне разлике. Бил Расел је преминуо у недељу, 31. јула.

                    Једанаест титула НБА шампиона. Први црни тренер у историји америчког професионалног спорта. Најбољи одбрамбени играч свих времена. Први НБА играч за којег сам чуо и разлог због којег је мој отац, Зоран Мароевић, током целе каријере – у клубовима и репрезентацији носио број 6.

                    Другој деци су причали бајке, а ја сам, док сам одрастао, слушао приче о стравичним играчима, великим утакмицама и генијалним тренерима. О судијама се ређе причало. Мој отац је посебно поштовао двојицу – Радивоја Кораћа и Била Расела. Први је погинуо два дана пре него што сам се родио, другог, иако сам дао све од себе, нисам успео да упознам.

                    Осим што нам је кућа била пуна мајица и дресова са бројем 6, за Била Расела сам први пут чуо још као клинац, када се препричавала чувена утакмица америчке „Ол стар“ селекције и репрезентације Београда, одигране на Ташу средином шездесетих година.

                    Пред почетак меча, на центру су стајали Расел и један наш играч. Многи тврде Немања Ђурић, мада има и других верзија. „И док је Немања доскочио после подбацивања, Амери су већ водили 4-0“, причао ми је једну од мноштва верзија, и много година касније, један од играча из те генерације.

                    Ако се не варам, екипа Београда је прве поене забила тек после петнаестак минута, а Амери су утакмицу добили са безмало педесет разлике.

                    Прича се да је један од актера те утакмице, касније легенда југословенске кошарке, бесан због толике разлике, са обе руке ухватио Расела за подлактицу док је покушавао да шутне: „И ништа, пребацио је лопту у леву и забио кош... Ту, заиста, ништа није могло да се уради.“

                    Амерички тим, који је истрчао на терен на Ташмајдану, био је вероватно најбољи састав који је икада крочио на европско тло, јер су осим Расела играли и Оскар Робертсон, Боб Кузи, Кеј Си Џонс, Џери Лукас. Тренер је био Ред Ојербах, икона Бостона и светске кошарке.

                    Први, највећи, једини...

                    „Тајна није у томе да блокирате сваки шут противничких играча, већ да они помисле да то можете“, говорио је Бил Расел, један од најзначајнијих кошаркаша у историји ове игре, први црни тренер у НБА и велики борац за грађанска права у време када је то доносило много више невоља него користи.

                    „Најразорнија сила у историји ове игре“, како га је звао Ојербах, Бил Расел је био један од најбољих одбрамбених играча у историји кошарке и човек после којег су ‘банане’ постале озбиљан део статистике, у неким случајевима и кључни чинилац планирања тимске одбране.

                    Освојио је укупно 11 шампионских титула у НБА лиги, пет пута је био најкориснији играч лиге, у кошаркашку Кућу славних примљен је два пута – као играч и као тренер. Један је од двојице кошаркаша који су на једној утакмици имали 50 скокова, други је његов највећи ривал Вилт Чемберлен.

                    Трудио се да не буде центру пажње. Када су 1972. године, Селтикси пензионисали дрес са бројем 6, церемонија је била готово тајна. Такође, није се појавио ни на свечаности која је организована када је примљен у кошаркашку Кућу славних.

                    „Не верујем толико аплаузима и колико ће дуго трајати, али верујем у љубав коју осећам према овог игри“, говорио је касније, објашњавајући због чега је годинама зазирао од медија и пажње навијача.

                    Рођен је 1934. године у градићу Монро у Луизијани, која је у то време била позната по сегрегацији и расним поделама. Отац му је радио у фабрици папирних кеса. Сећао се како му мајка једном приликом умало није ухапшена јер је носила модерну хаљину – полицајац ју је послао кући да се пресвуче јер је носила „одећу намењену белим женама“.

                    У неколико наврата његов отац није успео да купи бензин на пумпи јер је био – црн. Једном приликом, таква ситуација је решена тако што је Чарлс Расел јурио пумпаџију витлајући пајсером.

                    Кошаркашка каријера му није почела сензационално: избачен је из тима у основној школи, јер једноставно – није разумео кошарку. Прешао је у другу школу, где је тренер Џорџ Пауелс имао више стрпљења, па је Расел временом постао солидан кошаркаш.

                    Иако је био снажан и брз, универзитетски скаути су га углавном игнорисали, па је једину понуду за наставак школовања добио од Сан Франциска, са којим је, касније, освојио две титупе шампиона Ен-Си-Еј-Еј лиге (NCAA). Током студентске каријере постизао је просечно више од 20 поена и хватао 20 лопти по утакмици.

                    Бостон, долазак легенде

                    Када је 1956. године стигао у Бостон Селтиксе, био је једини црнац у тиму чији је шеф Ред Ојербах покушавао да поруши расне баријере у граду у којем таква настојања нису обавезно дочекивана са одобравањем. Годину-две пошто је стигао у тај град, у кућу су му упали расисти, по зидовима исписали увредљиве поруке, а по креветима разбацали фекалије.

                    Био је принуђен да се пресели, али то није ишло глатко, јер су комшије почеле да прикупљају потписе за петицију тражећи да се црнцима онемогући да се настане у њиховом делу града.

                    Кад год се враћао са пута, затицао би преврнуте канте за ђубре испред куће. Те случајеве је редовно пријављивао полицији, која му је говорила да су их сигурно преврнули ракуни. Затим је затражио дозволу за оружје, после чега су ракуни мистериозно нестали.

                    „Бостон је у то време био легло расизма, корупције, најгоре врсте понижавања црнаца“, причао је касније Расел. „Врати се у Африку!“, викали су му пролазници, навијачи, радници, али и универзитетски професори.

                    Већ прве године у НБА, био је једини црни играч у великом финалу између Сент Луис Хокса и Селтикса, после којег је Бостон освојио прву шампионску титулу у историји тима. Током прве професионалне сезоне имао је просечно 19 скокова по утакмици. Говорио је да му циљ није био да ослободи Бостон од расизма већ да Селтиксе учини бољим тимом.

                    Неколико година по доласку у НБА, када су Селтикси и Хокси играли егзибициону утакмицу у Кентакију, конобари у локалном ресторану нису желели да служе црнце, па је Расел позвао играче обе екипе да бојкотују меч. Једино Расел није изашао на терен, а његов саиграч Боб Кузи је, много година касније, рекао да га је било срамота што се појавио на том мечу.

                    У досијеу Федералног истражног бироа, који је објављен пре неколико година, Бил Расел је описан као „арогантна црнчуга која одбија да даје аутограме белој деци“.

                    Твитер много пре твитера

                    „Данас је модерно да се на друштвеним мрежама бране ставови. Бил Расел је то радио када то не само да није било модерно већ је било и опасно“, рекао је Ал Шарптон.

                    Бил Расел је учествовао у чувеном маршу за мир 1963. године и из првог реда слушао када је Мартин Лутер Кинг изговорио: „Сањам...“ После се причало како га је МЛК звао да стоји поред њега током говора, што је Расел одбио.

                    Ипак, недуго пошто су расисти у Мисисипију убили Медгара Еверса, Расел је са његовим братом, упркос бројним претњама и притисцима, отворио кошаркашки камп у којем су ову игру учила заједно бела и црна деца.

                    Уз играча америчког фудбала Џима Брауна и Луа Алсиндора, касније познатог као Карим Абдул Џабар, био је међу малобројним спортистима који су подржавали Мухамеда Алија када је одбио да учествује у рату у Вијетнаму. „Нисам се толико бринуо за Алија. Он је био чврст и решен да ту ствар истера до краја. Више сам се бринуо за нас остале“, говорио је Бил Расел.

                    Много година касније, председник Барак Обама одликовао га је Председничком медаљом слободе јер је бранио слободу и достојанство свих људи.

                    Режисер Спајк Ли тврди да је, уз Џекија Робинсона, Бил Расел био најзначајнији спортиста у историји САД и човек који је умногоме променио не само амерички спорт већ и начин на који људи гледају на расне разлике.

                    Преминуо је у 88. години.

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.