OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Бриселски Самит "ЕУ-ЗАПАДНИ БАЛКАН"

                    (Гео)политика проширења Европске уније: Западни Балкан у чекаоници без светла и грејања

                    Пише:  Ана Оташевић

                    субота, 25. јун 2022,  10:49 -> 20:42

                    На самиту лидера ЕУ и Западног Балкана, одржаном 23.јуна у Бриселу, показало се да упркос свим претњама од руских тенкова који само што нису ушли на Балкан - што је аргумент који су поједини лукави балкански лидери потурали у свакој прилици како би бар донекле извукли неку корист од украјинске муке - од подстицаја, макар симболичног, за наставак процеса приближавања Европској унији није било ништа. Северна Македонија и Албанија нису добиле датум за почетак преговора, Косово није добило визну либерализацију а Босна и Херцеговина није добила ни статус кандидата. Статус кандидата за чланство добиле су Украјина и Молдавија.

                    Европска политика проширења је пре свега политичко питање, то је потврдила одлука Европске уније да Украјини и Молдавији додели статус кандидата за чланство. Земље „Западног Балкана" могу да причекају, закључак је самита лидера ЕУ и Западног Балкана који је одржан 23. јуна у Бриселу.

                    Колико ће времена да проведу у тој „чекаоници без светла и грејања", како је недавно у једном гостовању описала статус кандидата Србије и Црне Горе Натали Лоазо, бивша министарка за европска питања и посланица владајуће партије Емануела Макрона у Европском парламенту, немогуће је предвидети, зато што критеријуми за излазак из тог својеврсног европског „чистилишта" нису они који су прокламовани - усаглашавање политика кроз отварање „кластера" и дисциплиновано испуњавање обавеза и захтева које вам испостављају из Брисела.

                    Критеријуми су, дакле, политички и геополитички. Криза коју је изазвао рат у Украјини је то само оголила.

                    Критеријуми за чланство

                    Пажљиви тумачи европских кретања и политике проширења нису били изненађени. Румунију и Бугарску су, уосталом, примили пре петнаест година много брже него што је било предвиђено, упркос томе што ове земље нису испуњавале услове. Предвиђања су испрва била да им предстоји двадесет година преговора, колико је трајало усаглашавање са Шпанијом, Португалијом и другим земљама пре њих, али су примљени дупло брже. Разлог је био исти као данас у случају Украјине и Молдавије - Русија.

                    Разлика је што је тада у ЕУ постојао какав-такав ентузијазам за даље ширење, који је у међувремену ишчезао. 

                    Проширење на земље источне и централне Европе 2004. и 2007. године изазвало је такав потрес - како у јавном мњењу старих чланица, тако и када је реч о функционисању европских институција, о буџету, приоритетима ЕУ и политичком сензибилитету - да је ова тема од тада постала табу. Европска унија се нашла у немогућности да превазиђе супротности на њеном западном и источном крилу које блокирају њене институције. То је главни разлог зашто више не постоји ни најмања жеља да се приме нове чланице; ове које су већ ту једва могу да се сложе око кључних питања везаних за опстанак Уније и њену будућност.

                    Геополитика кандидатура

                    У томе је смисао и разних предлога о другачијем устројству ЕУ који су протеклих година стизали из Париза и Берлина - било да је реч о конфедерацији или груписању земаља у кругове са различитим степеном надлежности, што се своди на стварање чврстог језгра држава које одлучује о главним питањима политичке и монетарне уније и политичких формација у њиховој орбити у којима би биле земље са мањим надлежностима, везаним пре свега за заједничко тржиште. У оваквој политичкој клими о проширењу није било ни речи, осим у извештајима Европске комисије о напредовању, односно назадовању земаља Западног Балкана на европском путу.

                    Али рат у Украјини је ово променио. Геополитички разлози су поново постали важни. Сукоб је дочекао Европску унију неспремном, усред оклевања како да се извуче из сопствене институционалне кризе. Омиљена реченица коју су европски лидери понављали протеклих месеци је да је Европска унија увек напредовала у кризама. Пре ће бити да је у кризама принуђена да доноси изнуђена решења, а потврђивање статуса кандидата за чланство Украјини и Молдавији је таква одлука.

                    Уз вест о кандидатури Украјине одмах су уследила објашњења да је у питању пре свега политичка одлука, важна је симболика, а да је сам процес придруживања нешто друго, она чекаоница о којој је говорила Макронова посланица у Европском парламенту.

                    А шта ћемо с Балканом?

                    Кандидатура Украјине и Молдавије је водила до логичног питања: „А шта ћемо са Балканом?", односно са Западним Балканом. У овај геополитички концепт који је настао у Бриселу угуране су све балканске земље које су остале ван уније, рачуна се и Косово. Ове земље се посматрају као јединствен блок из безбедносних разлога - уколико се натерају да сарађују, мањи су ризици од избијања нових сукоба, којих се прибојава Европска унија.

                    Показало се, међутим, да упркос свим претњама од руских тенкова који само што нису ушли на Балкан  - што је аргумент који су лукави балкански лидери потурали у свакој прилици како би бар донекле извукли неку корист од украјинске муке - од подстицаја, макар симболичног, није било ништа. Северна Македонија и Албанија нису добиле датум за почетак преговора, Косово није добило визну либерализацију а Босна и Херцеговина није добила ни статус кандидата.

                    Хрватски председник Зоран Милановић је одлуку Европског савета да не позове Босну и Херцеговину у чланство назвао „хладном, циничном и садистичком издајом" и „хрватском политичком трагедијом".

                    Земље Западног Балкана, које се већ двадесет година муче са поглављима и кластерима, нашле су се у чуду када су откриле да њихово упињање да се додворе чиновницима у Бриселу нема утицаја на то да ли ће брже или спорије у Европску унију, већ да је то пре свега ствар интереса земаља које о томе одлучују.

                    Политичка заједница

                    Француски председник, који је дуго имао резерву према чланству Украјине у ЕУ, променио је мишљење пред пресудне парламентарне изборе у својој земљи, најпре да би се показао у другачијем светлу од опозиције која има резерву према Кијеву. У исто време је изнео идеју формирања европске политичке заједнице која треба да уследи као утешна награда за оне који ће још дуго да остану у чекаоници. Ова нова политичка формација би требало да их охрабри да не изгубе наду.

                    Процес пријема у ЕУ је дугачак и може да се заврши неуспехом, као у случају Турске. Са новом методологијом за Балкан, усвојеном 2020. године, земље могу да напредују, али могу и да назадују у овом процесу, ако се процени да нису спремне да уђу у „европску породицу", без обзира што породица не може да се договори о кључним стварима везаним за њено функционисање. Када од вас траже да делите европске вредности, да ли се мисли на вредности које заступа Француска или на оне којима се дичи Пољска или Мађарска?

                    „Нисам фрустриран, жао ми је Европске уније", рекао је у Бриселу фрустрирани Еди Рама, објаснивши да су Албанци за разлику од Срба религиозно привржени европским интеграцијама.

                    Александар Вучић је приметио како нема вајде од кукања и плакања, јер се ничему није ни надао, а и како би када Србију само што нису казнили због тога што не уводи санкције Русији, иако је, на пример, велики број посланика у новом француског парламенту против санкција Москви јер сматрају да се тако неће зауставити рат.

                    Премијер Северне Македоније, Дмитар Ковачевски, још један фрустрирани балкански лидер, одбацио је Макронов предлог политичке заједнице, као да се он нешто пита.

                    Балкан тако остаје у европској „чекаоници без светла и грејања". Колико дуго ће још морати да чека зависи од тога да ли ће Европска унија уопште успети да превазиђе дубоку кризу у којој се налази.

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.