OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Две стране гвоздене завесе

                    Шта ако су Путинови стварни циљеви другачији од оних каквим се приказују: Између суверенитета и БДП-а štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Бранко Милановић

                    петак, 03. јун 2022,  13:41 -> 20:42

                    Ситуацију је могуће сагледати и на другачији начин. Шта ако су санкције Запада у руском дугорочном интересу? Односно, шта ако се потпуни раскид са Западом у Русији не види само као губитак већ актуелна руска власт сматра да је он у фундаменталном и дугорочном интересу Русије: прекид свих веза са Западом након три века коначно ослобађа Русију да следи сопствени курс.

                    По било ком стандардном показатељу који мери обим остварених циљева у односу на прокламоване, рат Русије против Украјине би био неуспешан. Украјина је милитаризованија него икад раније; она је вероватно једна од најмилитаризованијих земаља у свету у овом тренутку; безбедност Русије се значајно погоршала; НАТО се није вратио на позиције из 1997. године већ је даље напредовао и консолидовао се. Запад је јачи него раније. Дакле, да ли је Путин омануо?

                    Можда. А можда и не. Претпоставимо да прави циљеви „специјалне војне операције” нису они који су били најављени, већ неки сасвим други.

                    Суверенитет vs. доходак.

                    Да биx указао шта би они могли бити, морам да се вратим на један свој рад из октобра 1996. настао као радни документ Светске банке и касније објављен (доступан овде), а који сам недавно укратко резимирао на Твитеру (овде). Рад је прилично сложен јер се бави економским и политичким силама које воде земље ка стварању савеза и унија, или да преферирају отцепљење, али његов основни модел је једноставан. А он је овакав. Државе (и њихови лидери) теже двема добрима: суверенитету и богатству. Суверенитет значи слободу доношења политичких и економских одлука са што је могуће мање ограничења од стране других земаља; богатство значи висок ниво дохотка (висок БДП по становнику). Међутим, проблем је компромис између ова два циља. Државе могу постати богате само ако су мање суверене, односно више глобално интегрисане. Да бисте били богати, потребно је трговати, развијати технологију заједно са другима, слати људе у иностранство да овладају новим вештинама, саветовати се са странцима или их чак унајмити. Све ово подразумева много већу међузависност економија и поштовање међународних норми и правила у погледу трговине, права интелектуалне својине, домаће економске политике, конвертибилности валута и слично.

                    Да бисмо ово појаснили, узмимо два екстремна примера: Северну Кореју и Белгију. Северна Кореја практично нема ограничења у доношењу економских и политичких одлука: може да прави нуклеарне бомбе јер није потписница споразума који јој то онемогућава, може да наметне царине или забрани увоз робе колико жели, може да штампа новац колико год хоће јер јој валута није заменљива ни за једну другу итд. Али, због свих ових разлога, она је и веома сиромашна. На другом крају спектра је Белгија, која нема сопствену валуту, чија је фискална политика ограничена правилима ЕУ (Споразумом из Мастрихта), трговину одређују ЕУ и СТО (Кругман, како је цитирано у мом раду из 1996: „Европски споразум из 1992. није толико трговински споразум колико споразум о координацији политика које су се историјски сматрале унутрашњим"), о спољној политици одлучује ЕУ, а о војном ангажовању НАТО. У смислу показатеља аутономије или суверенитета, Белгија практично нема ниједан. Али она је богата.

                    Остале земље равнаће се дуж различитих тачака компромиса између суверенитета и дохотка. Величина државе ће такође бити важна: САД ће уживати већи суверенитет за дати ниво дохотка јер је велика земља: долар је светска резервна валута, Америка је главни актер у бројним трговинским преговорима, предводи НАТО итд. Али неће бити имуна на компромисе. Размотримо Трампову одлуку да започне трговински рат са Кином. Тиме је дао је већи политички простор САД (укључујући и могућност да наметне нове царине), али је вероватно смањио њен доходак.

                    Руски изолационизам.

                    Е сад, са идејом компромиса између ове две пожељне ствари, вратимо се Путину и његовој групи саветника из министарстава моћи. Претпоставимо да су дошли до следећег закључка: покушаји Русије да се вестернизује од Петра Великог наовамо, били су неуспешни. Русија није успела да сустигне Запад пре 1917. године, када је усвојила екстремну западњачку доктрину која је умањила територију Русију давањем потпуне, тренутне независности Финској, Пољској итд, а затим је прогласила једнакост нација и дала им право на самоопредељење свима, што је на крају довело и до распада земље 1992. године. Затим је усвојила либерализам, такође увезен са Запада, чији су резултати били драматично осиромашење становништва, повећање смртности и број самоубистава, и запањујућа пљачка имовине коју су стварали милиони руских грађана. Током тог периода Русија је изгубила способност да сама одлучује о својој политици: слепо је следила Запад. Понудила је САД своје војне базе у Киргистану, а није добила ништа заузврат; пристала је на ограничено ширење НАТО-а, али је за то награђена тиме да се он проширио до њених граница; придружила се разним европским телима, али само да би била критикована од њих; приватизовала је своју привреду како су сугерисали западни стручњаци, али је сав новац отишао у иностранство. Дакле, да би повратила своју економску и политичку аутономију, она мора одлучно да раскине са Западом. Треба да постане независна евроазијска сила чија ће интеракција са Европом бити ограничена на минимум. Коначно , Русија мора да се креће у правцу супротном од оног који је зацртао Петар Велики почетком 18. века.

                    Запад спушта Гвоздену завесу.

                    Овај пораст суверенитета би довео до нижег дохотка. Али проблем је следећи: ни раскид са Европом, који најављују лидери, ни мањи доходак, неће бити добро дочекани код руског становништва. Руска власт стога не може сама да почне да ствара нову гвоздену завесу. Али шта ако је Гвоздену завесу створио Запад против Русије као казну за нешто што би се, са руске тачке гледишта, могло сматрати потпуно оправданом политиком? На све то, десила се Украјина. Реконкиста је, на неки начин, увек била популарна у руској јавности. Али Запад то неће видети тако, већ ће увести санкције и гомилати трошкове Русији. Запад би најрадије одсекао Русију од Европе. Изградиће нову, непробојну гвоздену завесу. Циљ одвајања Русије од Запада - који по овом сценарију жели и руско руководство - неће постићи Кремљ, већ Запад. Руско становништво (или барем већина становништва) неће сматрати руске вође одговорним за поништавање сна Петра Великог. Напротив, Запад ће се сматрати неспремним да прихвати Русију као равноправног партнера, и Русија стога неће имати другог избора осим да постане евроазијска сила, потпуно суверена, неометана уговорима и правилима, и ослобођена западних идеологија марксизма и либерализма.

                    Нови Брест-Литовск.

                    Али, дугорочно гледано - а што би могло плашити лидере - зар неће људи, пошто схвате да већи суверенитет долази са нижим приходима, онда покушати да се некако нагоде са Западом? Како то избећи? Како учинити овај раскид трајним? Једини начин да се то уради јесте учинити трошкове повратка на Запад изузетно високима. Односно, да би се то осигурало, када први пост-путиновски помиритељи буду послати од стране пост-путиновске владе, рачун који им испоручи Запад треба да буде толико висок да га већина руске елите и јавног мњења без двоумљења одбаци. Замислимо још један Брест-Литовск, али овај пут без Лењина који је заложио сву своју моћ и ауторитет да би равнотежа коју је он подразумевао била прихваћена. Нови Брест-Литовск могао би укључивати не само повлачење свих руских снага из Украјине и повратак Крима Украјини, већ би могао да укључи изручење официра одговорних за ратне злочине, смањење војске, ограничење војних вежби, чак и евентуалну контролу руског нуклеарног програма. Дакле, Путинова влада има мотив да натера Запад да гомила захтеве којиx ће веома тешко одрећи. Само овако широки, па чак и неразумни захтеви обезбедиће то да буду одбачени од стране руских влада-наследница, а да антипетровска политика коју фаворизују Путин и његова свита остане на снази веома дуго.

                    Ово не значи да је актуелна власт потпуно равнодушна према цени санкција. Али прихватиће и још оштрије санкције све док је цена нових санкција мања од добити суверенита. У неком тренутку, влада ће одлучити да ли је направљен превелики компромис, и то бити тренутак када ће преговарати. Али пре него што то учини, биће сигурна да је добила довољно, и за дуго времена стекла капацитет да самостално одлучује о својој политици.

                    Импликација оваквог начина гледања на руске циљеве јесте да се санкције и раскид Запада и Русије више не гледају само кроз трошкове које Русија плаћа, већ пре кроз то да Запад чини оно што садашње руководство верује да је у фундаменталном и дугорочном интересу Русије: прекид свих веза између Русије и Запада, и тиме дакле ослобађање Русије да може да следи сопствени курс.

                    2. јун 2022. 

                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Друштво
                    Mрачно постапокалиптично огледало: Боља будућност је прошла
                    Пише:  Саша Марковић
                    Mрачно постапокалиптично огледало: Боља будућност је прошла
                    Економске последице пандемије психичких поремећаја: Колико кошта лечење менталних болести
                    Пише:  Горан Николић
                    Економске последице пандемије психичких поремећаја: Колико кошта лечење менталних болести
                    Слон Бранка Милановића у светској и српској стакларској радњи: Дневна политика као обрачунска јединица
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слон Бранка Милановића у светској и српској стакларској радњи: Дневна политика као обрачунска јединица
                    Ратови из обести на планети досаде: Пензионерска забава још траје
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Ратови из обести на планети досаде: Пензионерска забава још траје
                    Економија
                    Поруке са самита БРИКС-а у Рио де Жанеиру и Трампове претње, царине и рачунице: Два глобална поретка
                    Пише:  Горан Николић
                    Поруке са самита БРИКС-а у Рио де Жанеиру и Трампове претње, царине и рачунице: Два глобална поретка
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Животни пут Саве Владиславића Рагузинског: Зашто је Вивалди посветио оперу дубровачком грофу из Херцеговине
                    Пише:  Стеван Костић
                    Животни пут Саве Владиславића Рагузинског: Зашто је Вивалди посветио оперу дубровачком грофу из Херцеговине
                    Номонхан, 1939: Четворомесечни рат између великих сила за који никада нисте чули
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Номонхан, 1939: Четворомесечни рат између великих сила за који никада нисте чули
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Музика
                    Филмски јунаци и стварни одметници за истим столом у пограничној кантини на новој плочи Џејмса Макмартрија
                    Пише:  Жикица Симић
                    Филмски јунаци и стварни одметници за истим столом у пограничној кантини на новој плочи Џејмса Макмартрија
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Пише:  Бранислав Ђорђевић
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Прича о Предрагу Гојковићу Цунету: „Јаничар“ је песма о свим Србијама
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Прича о Предрагу Гојковићу Цунету: „Јаничар“ је песма о свим Србијама
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Спорт
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.