Подела новца грађанима: Ни поклон, ни паре из хеликоптера

„Онај ко има 18 година и онај ко има 118 добиће исто, како бисмо избегли причу о неким манипулацијама, свако ће једнако добити. И када се формира цена на Берзи онда ће се омогућити трговање тим акцијама. Наша садашња процена је да нико неће добити мање од 1.000 евра.“ Ово је 8. новембра 2007. године обећао тадашњи министар економије Млађан Динић, а ту изјаву пренео је Други дневник РТС-а. И то је био почетак.

Најава председника Александра Вучића из Другог дневника од 8. јула ове године, према којој ће „све пунолетне грађане обрадовати са средствима која нису из буџета“, је крај тог процеса.

То није никакав „хеликоптерски новац“, како то може да се чује у јавности ових дана. Такве паре биле би оне које се једнократно деле из буџета, као што је то био случај током ковид кризе, када се оваква врста помоћи неколико пута делила грађанима. Није питање ни да ли ће се држава за расподелу овог новца задужити јер је то новац из портфолија Акционарског фонда, који је основан у складу са Законом о приватизацији и Законом о изменама и допунама Закона о праву на бесплатне акције и новчану надокнаду коју грађани остварују у поступку приватизације.

Крај процеса приватизације

Није питање ни како ће Међународни монетарни фонд (ММФ), који је против једнократне помоћи, већ је за циљану подршку грађанима, то прихватити. ММФ ће то сигурно подржати јер ово заправо и није једнократна помоћ. Ово је завршетак дугог процеса приватизације, на чему ММФ и инсистира. Чак је неколико пута у меморандумима, званичним документима које објављује после сваке ревизије, Фонд и подсећао да, по Закону о приватизацији, тај процес мора да се заврши 31. децембра 2027. године. То је истовремено и рок до када овај новац из Акционарског фонда мора да се подели, односно да ова институција и престане да постоји.

А тај Фонд у регистар привредних субјеката уписан је 2. јула 2010. године. Једна од основних делатности Фонда је да без накнаде пренесе грађанима акције које су стекли током процеса приватизације.

На дан 31. децембра 2025. године, у власништву Фонда налазиле се акције и удели укупно 373 привредна друштва. То значи да су сви грађани акционари овог Фонда заправо сувласници у овим компанијама. При том, 141 друштво се води као неактивно, док код 232 активна друштва постоји могућност продаје капитала у власништву Фонда, наводи се у напоменама уз финансијски извештај Фонда.

Право на новчану надокнаду имали би акционари Фонда који су били пунолетни крајем 2007. године, дакле када је Млађан Динкић најавио 1.000 евра од бесплатних акција, а не они који су данас старији од 18 година. Данас су то они старији од 37 година. Према документима Фонда таквих је 2007. године било 4.822.175, што значи да су то они који могу да се надају уплати по том основу. А неки од њих сигурно више нису међу живима, мада се ова имовина, као и свака друга, наслеђује.

Вредна и безвредна имовина

Како би та продаја могла да изгледа у пракси види се на примеру једне, и то можда и највредније компаније у којој је Акционарски фонд сувласник. Реч је о фирми „Philip Morris Operations a.d“. У овој компанији грађани акционари преко Акционарског фонда имају 16,15 одсто акција, док је већински власник са 83,62 одсто компанија „Philip Morris H. H. B“, а остатак имају мали акционари, физичка лица. Акције ове компаније листиране су на берзи, а једна акција је, на пример, у понедељак 20. јула вредела 9.900 динара.

Када се погледа статистика власништва на Централном регистру хартија од вредности, Акционарски фонд укупно има 1.051.467 акција. То значи да је имовина грађана Србије, акционара Фонда само у овој компанији, на пример, 20. јула вредела 10, 4 милијарде динара, што је 88 милиона евра. Кад се то подели са бројем акционара, то значи да би само од једне фирме грађани могли да добију 18 евра.

Али, ту вредност акционари Фонда имају само на папиру, јер је на Београдској берзи продато нула акција – дакле, ниједна. Да би своју имовину грађани могли да наплате, Акционарски фонд све ове акције на берзи мора да прода, а јасно је ко у овом случају може бити купац. То је матична фирма већински власник компаније („Philip Moris H.H.B“), која већ има 83,62 одсто акција. Она је вероватно потенцијални купац, али изгледа не по овој цени. Чим матична компанија „Philip Morris“ још од државе не купује ове акције, то значи да чека нижу цену.

У последње 52 недеље најнижа цена на Београдској берзи за ове акције била је забележена 30. јула прошле године и износила је 8.999 динара. Историјски, акције ове компаније најјефтиније су биле на Берзи 23. децембра 2020. када су износиле 5.000 динара. Брокери који тргују на Београдској берзи кажу да је држава преко Акционарског фонда ових дана нудила на продају акције компаније „Philip Moris Operations“, али да интересовања готово да није било.

Међу компанијама које су вредне, а где је Акционарски фонд сувласник, је и фирма „Импол Севал“. У овој компанији Фонд, а преко њега грађани као акционари имају 15 одсто акција (појединачно 141.371 акција), а већински власник са 70 одсто акција је компанија „Импол д.о.о“. Ове акције на Београдској берзи у понедељак 20. јула вределе су 5.500 динара, а њима се и трговало.

Још једна вредна компанија са списка је „Дунав осигурање“, у којој Акционарски фонд има 3,6 одсто акција, а Република Србија је већински власник са 76,7 одсто акција. Ове акције на берзи су у понедељак вределе 1.866 динара и њима се трговало.

Ове три компаније, и можда још неке држава ће некако и успети да прода, али имовину Фонда чине и оне фирме чија имена почињу датумима, а обично су готово безвредне. Таква је на пример фирма у стечају „1. октобар“ или фирма у ликвидацији „22. децембар“.  Из тога је јасно да ова коначна распродаја акција из портфолија Фонда неће бити тако лак и једноставан посао.

Репови из прошлости

Фонд сада има неку имовину која може да се подели, и то се види увидом у финансијске извештаје. На рачуну Фонда налази се готовина. На крају прошле године, како показују финансијски извештаји, било је 492 милиона динара (4,2 милиона евра). Укупни капитал износио је 35,96 милијарди динара (око 307 милиона евра). Од тога акцијски капитал чини 7 милијарди динара, а остали капитал 17 милијарди динара. Нераспоређена добит од ранијих година, укључујући и 2025. годину, износи 11,1 милијарди динара.

Министарство привреде је већ неколико пута најавило да ће се продајом акција преосталих акција из Акционарског фонда интензивније укључити у процес трговања на Београдској берзи, чиме ће допринети њеном развоју. Такође, предузећа са овог списка не морају се продавати искључиво на берзи. Могу се, попут предузећа „Ласта“, продавати и на тендеру, а новац од продаје такође улази у имовину Фонда. Проблем је што то углавном нису успешна предузећа, баш као што то није ни „Ласта“.

Прошле године крајем јуна одржан је брифинг за новинаре о Београдској берзи и тада је помоћник министра финансија Огњен Поповић најавио да ће неки репови из прошлости, како их је назвао, бити решени као и да ће грађанима, који на то имају право, бити подељен новац из Акционарског фонда.

„Акционарски фонд, иако многи мисле да је то власништво Републике Србије, заправо је у власништву свих грађана који су испунили услове и у закону је прописано да све што је у Акционарском фонду треба да се прода и да се новац понуди грађанима. Нажалост, то није уређено како је било иницијално предвиђено. Ми смо одлучили да и то, као и неке друге репове из прошлости, затворимо“, рекао је Поповић.

Како и када ће тај новац бити подељен вероватно ће бити јасније када Министарство финансија заједно са Светском банком заврши нову Стратегију за развој тржишта капитала. Претходна која је важила за период од 2021. до 2026. ускоро истиче, а да у том периоду није учињено много на оживљавању активности на Београдској берзи, између осталог и продајом акција преко Акционарског фонда.

Да ли ће тај новац бити подељен ове јесени зависи и од тога којом брзином ће држава преко Акционарског фонда успети да прода имовину око 100 компанија које су листиране на Берзи, а у којој је овај Фонд сувласник. Рачунице показују, а тако је између осталог и речено на брифингу о Београдској берзи који је одржан прошле године у јуну, да би тај износ могао да буде од 40 до 60 евра, у зависности од тога и која цена акција се постигне.

Обећање о 1.000 евра

А да оно што је обећано 2007. неће бити подељено јасно је било када је продат НИС, а и када током свих ових година Телеком још није стигао на Београдску берзу. О ЕПС-у и да не говоримо (иако формално-правно јесте акционарско друштво). Рачунице показују да су грађани Србије до сада, по основу дивиденди НИС-а, Телекома, Аеродрома, али и по основу уплата од Акционарског фонда добили око 8.600 динара. Почетком 2010. године из Акционарског фонда грађани су већ добили по 1.700 динара.

Инцијално је било предвиђено да се на основу Закона о приватизацији из 2001. године 15% акција 68 приватизованих друштвених предузећа депонује у портфељ Акцијског фонда, како се тада звао. Те акције требало је прво понудити власницима приватизованих предузећа, или их продати на Београдској берзи. Тај процес завршетка приватизације, па и овог посла одлаган је неколико пута и до данас није завршен, а по важећим прописима рок за то је децембар следеће године.

А када је реч о 1.000 евра од бесплатних акција, и сам Динкић је у интервјуу за дневни лист „Данас“ 26. децембра 2010. године признао да је 2007. године био свестан ризика у који улази. „С једне стране, био сам потпуно уверен да је могуће добити 1.000 евра за бесплатне акције, јер се ради о највреднијим српским предузећима, али нисам предвидео светску финансијску кризу, која је урушила акције свих компанија у свету. Такође, нисам ни слутио да ће НИС бити малтене поклоњен и да ће ту пропасти део вредности предузећа“, рекао је он.

„Уосталом, грађани ће видети колико ће добити новца од акција Телекома, па ће моћи да суде шта би било да је НИС продаван на транспарентном тендеру. Такође, још нису подељене акције ЕПС-а и других компанија. На крају крајева, знам да ћу платити политичку цену тог тада несмотреног политичког обећања, али сигурно је да ће грађани добити много више новца од акција јавних предузећа него што сада очекују“, навео је тада Динкић у тексту под насловом „Због Тадића сам обећао 1.000 евра“.

Ко је заборавио, Младан Динкић је тада те наводе демантовао у саопштењу, али и тврдећи касније у емисији „Кажипрст“ да је његова изјава истргнута из контекста и да је у наслов стављено нешто што није рекао. Прича се завршила тако што је редакција листа „Данас“ објавила снимак интервјуa са Динкићем, а грађани нису добили хиљаду евра. Претходно је Динкић нешто слично рекао за емисију „Распакивање“ на РТС-у, да је „други круг председничких избора био додатни мотив да то уради и да тако нешто обећа“.

Дакле, није то што ће тај новац бити подељен резултат „одговорне економске политике“, како то тврди министар финансија  Синиша Мали, нити је то новац за који ће држава морати да се задужи по скупим каматама, како то може да се чује од представника опозиције.

То је епилог давно започете приче. Новац који је обећан пред изборе 2008. године грађани ће, ако се та имовина распрода, добити пред изборе који ће, према најавама, бити одржани у октобру или у новембру. То сигурно неће бити онолико колико је обећано. Али колико год да буде, то неће бити ни поклон. То је имовина која акционарима Акционарског фонда већ припада.