OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Пад црногорске владе

                    Ламент над владом Здравка Кривокапића: Краткотрајни уздах угњетеног створења

                    Читај ми!

                    Пише:  Богдан Живковић

                    субота, 05. феб 2022,  15:30 -> 18:19

                    Ових дана у Црној Гори ствара се једна нова парламентарна већина - бивши режим и УРА, која ће водити нову владу. Из тог новог савеза искључене су Демократе и сви са листе „За будућност Црне Горе". Искључени су, дакле, сви који нису горљиво подржавали план да Црна Гора постане чланица Северноатлантске алијансе.

                    Лето 1976. године било је једно од најзначајнијих у италијанској политици. У претходних тридесет година само је једно било извесно - да комунисти неће бити на власти. Ипак, тог лета, лидер комуниста Енрико Берлингуер крунисао је реформе своје партије и на изборима освојио три милиона гласова више него на претходним, остваривши до тада најбољи изборни резултат Комунистичке партије Италије. Наредних дана, на конференцији европских комунистичких партија, заједно са Јосипом Брозом изборио је писани совјетски амин на право комунистичких партија да аутономно воде своју политику. И, коначно, желећи да се покаже конструктивним у односу са Западним „партнерима", Берлингуер је чак рекао да би пре могао изградити социјализам под НАТО штитом него под Варшавским пактом.

                    Лето 2020. године било је једно од најзначајнијих у црногорској политици. У претходних тридесет година само је једно било извесно - ДПС ће бити на власти. Ипак, тог лета, митрополит Амфилохије је на биралиштима крунисао народни устанак. Уз све проблеме црногорског изборног система - уцена, партијског запошљавања, нерегулисаног бирачког списка, три листе које су рекле да ће сменити ДПС освојиле су већину. И Црква, и политички представници српског народа, одустали су од свог ранијег противљења НАТО пакту, спремни да црногорско чланство у том савезу прихвате. У преговорима о стварању нове владе подилазило се лидеру једине експлицитно про-НАТО листе. Том политичару дато је и највише, у нади да ће се тиме пацификовати Западни партнери. Дритан Абазовић постао је једини политичар у  експертској влади, са пуном контролом над безбедносним сектором.

                    Циљано и бесциљно србовање 

                    Лета 1976. године на самиту у Порторику, догодио се један сусрет од пресудног значаја за италијанску политичку историју. Без присуства италијанских лидера, који су били гости самита, лидери САД, Француске, Западне Немачке и Велике Британије разматрали су ситуацију у Италији након недавног изборног успеха Комунистичке партије Италије. Остављајући италијанског премијера Алда Мора у другој соби, Џералд Форд, Валери Жискар д'Естен, Хелмут Шмит и Џејмс Калахан донели су одлуку да италијанским комунистима не треба веровати. Тиме су шансе КПИ да уђе у власт биле запечаћене.

                    Пошто је Џулијан Асанж заточен у затвору Белмарш, не можемо са сигурношћу знати да ли је било црногорског Порторика. Можда ће неке моје колеге, у наредним деценијама, имати среће да дођу до документа који ће показати постојање таквог састанка. Ипак, јасно је да се Црном Гором, за разлику од Италије, не баве председници, премијери и државни секретари. На том документу неће бити уписана имена: Бајден, Џонсон, Макрон... На том парчету папира стајаће једно име: Габријел Ескобар.

                    Ако црногорску политичку сцену поделимо на странке које су се залагале за чланство у НАТО-у и оне које су биле против, видећемо да су се једино странке са листе „За будућност Црне Горе" противиле чланству у том савезу. А ако доминантни про-НАТО блок поделимо на два, имамо странке које су се здушно залагале за улазак у Северноатлантску алијансу и странке које су резервисаније и стидљивије подржавале такву одлуку. Стидљиве и резервисане биле су Бечићеве Демократе.

                    Ових дана у Црној Гори ствара се једна нова парламентарна већина - бивши режим и УРА, која ће водити нову владу. Из тог новог савеза искључене су Демократе и сви са листе „За будућност Црне Горе". Искључени су, дакле, сви који нису горљиво подржавали план да Црна Гора постане чланица Северноатлантске алијансе. Једини мали изузетак у тако постављеној схеми је СНП, „комби странка" значајне прошлости и неизвесне садашњости. Један од њених некадашњих лидера, Зоран Жижић, поднео је оставку на место савезног премијера када је Хашком трибуналу изручен Слободан Милошевић. Његов наследник, Владимир Јоковић, у освит стварања нове про-НАТО владе истиче да је доста било „бесциљног србовања". Циљано србовање биће, очито, смоквин лист старог/новог поретка.

                    Душа бездушних услова

                    Британски теоретичар Марк Фишер стекао је светску славу својом књигом о „капиталистичком реализму", чији је поднаслов постављао питање: „Да ли има алтернативе?" Расплет политичке кризе у Црној Гори као да је жива парафраза Фишера. Сведочимо успостављању „НАТО реализма", који поставља питање да ли том поретку заиста има алтернативе?

                    Претходних годину дана, са свим недоследностима, неспособностима и промашајима, били су покушај да се из НАТО реализма стидљиво искорачи. Од августа 2020. године, у складу са пресудном улогом Цркве у демократизацији Црне Горе, живео се период који најбоље обележава цитат Карла Маркса: „Религија је уздах угњетеног створења, срце света без срца, и душа бездушних услова."

                    Габријел Ескобар успешно обавља свој први задатак на Балкану, једну тачку у агенди затезања идеолошких редова. За све који не желе испуњење те агенде, лекције су јасне. Можете бити предусретљиви као премијер Кривокапић. Можете, на твитеру, уместо лепог имена Милојко ставити Mickey. Можете отићи на Прајд у Подгорицу. Можете хронично сиромашном црногорском друштву подићи плате, и покушати да га издигнете из беде. Можете рећи да сте двеста посто Црногорац. Ни све то није довољно за добијање Западног разумевања и подршке, ако сте, макар и минимално, повезани са Црквом. Ако је на вама и траг сумње да свим бићем не делите Северноатлантске агенде, ако ваш политички мозак није калибриран по „НАТО стандардима", појављују се Ескобар и Лајчак. Недостајао је само и Франтишек Липка, па да Црна Гора докаже истинитост још једне Марксове сентенце, оне о понављању историје - први пут као трагедија, други пут као (НАТО) фарса.

                    Шта, онда, заправо могу да раде анти-ДПС снаге? Оптимистичнији одговор био би да чувају народну енергију, јачају међусобну сарадњу и јединство, наместо неплодних сукоба и сумњичења. Било би потребно да се, пре свега, боре да на следећим изборима остваре резултат који би им дозволио да без УРА-е саставе нову владу, и коначно и одлучно демонтирају систем ДПС-а и Ђукановића.

                    Песимистичнији одговор био би да, у НАТО реализму, нема места за противљење ДПС-у, и нема места за традиционалну Црну Гору. Ако би питали Његоша да ли има наде за традиционалну и православну Црну Гору, плашим се да би одговор био сличан ономе што је рекао једном Србину из Војводине, у Фиренци: „Немамо је ниђе, одговори Владика, изгорјела је на Косову."

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    Пише:  Милан Игрутиновић
                    Они знају да знамо да нас лажу, али баш их брига: Адам Кертис, дијагностичар хипернормалног света данашњице
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.