OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Новинарска литература

                    Бесудбинство као симптом епохе: У огледалу журнализма и литературе

                    Читај ми!

                    Пише:  Горан Гоцић

                    петак, 10. дец 2021,  21:01 -> 12:12

                    Данас је у моди новинарски стил у литератури. Место трач-рубрике заузела је некадашња црна хроника, место новинарства је заузела трач-рубрика, а место литературе је заузело новинарство. А литература у старом, ортодоксном смислу је практично изумрла врста.

                    Књижевни критичари и антрополози би се сложили око тезе да литература оперише са ограниченим бројем архетипа. Постоје чак литерарни покушаји да се сви људски архетипи окупе на једно место, ставе у једну књигу - такве су, на пример, Веде или Тора.

                    Другим речима, све приче су већ испричане. Оно што писцима остаје јесте да покушају да архетипске обрасце препричају на нов и ефектан начин, примерен властитом поднебљу и времену. И да евентуално додају понеки сугестиван детаљ у тој великој слагалици људске ситуације.

                    Порекло басне Шкорпија и жаба је древно. Прича делује езоповски - нарочито због басне Сељак и змија - али није је написао Езоп. Варијација с корњачом и шкорпијом датира око 1500. године и потиче из Персије. Али сама Шкорпија и жаба заправо потиче тек из XX века: млађа је од неких мојих познаника. Први пут се појављује у роману Лава Владимировича Нитобурга Немачко насеље (Немецкая слобода, Москва 1933). Славу је стекла у филму Орсона Велса Случај Аркадин (1955). Отад се уселила у популарну културу.

                    Шкорпија, која не уме да плива, замоли жабу да је на леђима пренесе преко реке. Жаба оклева; шкорпија је опако биће. Опасно је дуго бити у његовој близини. Шкорпија наслути жабин страх:

                    „Ма нисам ваљда луда да ти наудим. Ако те уједем насред реке, и сама ћу се удавити." Притиснута тако необоривим аргументом, жаба слегне раменима и пристане. Кад су се нашле насред реке, она осети болни убод. На самрти, жаба очајно завапи:

                    „Зашто, побогу, зашто, знала си исход, кобан по обоје!" Док су заједно тонуле, шкорпија стигне да кратко узврати: „К... а... рактер ми је такав."

                    Карактер је судбина 

                    Рекло би се да Шкорпија и жаба проповеда о непромељивости нашег карактера. Другим речима, ова басна говори о судбини. Јунаци су приказани тако да њихова судбина од самог почетка кружи над њима. Осећа се њено мукло присуство: жаба слути шкорпијин карактер, али се сувише ослања на логику. Али судбина је изнад сваке доступне логике и често јој пркоси.

                    У Шкорпији и жаби као да су се и приповедач и јунаци упутили ка неком срећном и очекиваном финалу, али карактер једног од јунака то не дозвољава. Другим речима, ако су јунаци добро постављени, њихов карактер као да има властиту вољу, као да захтева одређени исход.

                    Ако их писац од тог исхода одвраћа или му се опире, прича ће звучати извештачено. 

                    Данас је у моди новинарски стил у литератури. Њему и приличи одређена извештаченост. Зашто је то случај? Место трач-рубрике заузела је некадашња црна хроника, место новинарства је заузела трач-рубрика, а место литературе је заузело новинарство. А литература у старом, ортодоксном смислу је практично изумрла врста.

                    Као да је цео приповедачки свет, заједно с нама, сишао за један степеник.

                    У збиљски великој националној књижевности као што је француска, пред тако култивисаном публиком, која светској књижевности није пропоручивала само Французе, него јој откривала писце других меридијана, убеђења, идеологија и језика - најпопуларнији писац је Фредерик Бегбеде. Писци-новинари попут Француза Бегбедеa су несвакидашње успешни. Он сам истиче да је најпревођенији француски писац.

                    Није ми мрско да читам Бегбедеа: проницљив је, заводљив, привлачан, припада мојој генерацији и има дара. Истовремено, он је пример на којем може да се мапира разлика између књижевности старе школе - високе или „праве" литературе - од новинарске персифлаже, такозване популарне литературе која је напунила полице књижара и срца читатељки. Постоји врло једноставан тест: „права" књижевност, наиме, увек је у директној, непосредној вези са судбином. 

                    Људска судбина

                    Ово је, признајем, помало алхемијски елемент књижевности и уметности уопште; није лако уочљив и не верујем да лаици држе да је битан. Али велики писци, они који су посвећени књижевности, а не тиражима, који теже трансцеденцији, а не успеху - у својим причама, новелама и романима увек имају на лагеру неко откровење. Увек су посвећени отелотворењу архетипа, неком аспекту егзистенције чије присуство снажно осећамо, али не умемо да га формулишемо. Да није њих - великих писаца, наиме - тај би елемент био магловит и недоступан. Писци-новинари напросто то немају.

                    За осредње писце типично је да се архетипи претварају у флоскуле и завршавају као клише: они као да нису достојни тема којих су се латили. Али то није случај са писцима-новинарима. Неретко су то творци оригиналних, занимљивих, напетих, поучних и на друге начине успелих прича. Али може се рећи, без бојазни да их увредимо, да таква литература ипак остаје на анегдотском нивоу; јунаци пролазе кроз серију догађаја, али као да изостаје нека финална поента, као да им фали катарза, као да су нацртани без једне просторне димензије.

                    Дакле, као да је та веза са судбином и судбинским некако волшебно пресечена.

                    Долазимо у ситуацију да бранимо високу књижевност на начин на који је Хајдегер бранио своју филозофију када су је напали прагматичари да је непроверива, да је сувише апстрактна, да је неегзактна, да личи више на поезију него на науку. Хајдегеров одговор био је да је све набројано инхерентни део филозофије; ако јој укинемо те привилегије, бацићемо и бебу заједно с прљавом водом. 

                    Шупљи људи

                    У том смислу јунаци новинарске литературе су, ма како привлачна и интригантна била, као у оној песми Т. С. Елиота, „шупљи људи". Сви ти хероји се некако задржавају на нивоу кулисе. То не треба да нас чуди. Као да аутори намерно копају плитке гробове за своје јунаке јер им је већи напор стран. Не желе да иду дубље и даље од новинарства, од ласкаве забаве, од пријатног читалачког поподнева.

                    Новинарска литература стратешки покушава да поштеди своју публику од асоцијација на судбину, од размишљања о судбини, од суочења са судбином, од насукавања на судбину. Као да је то аспект књижевности - или уметности и живота уопште - који је постао претежак за варење и стога непотребан данашњем читаоцу који тежи плићој брзини, лаганијим решењима, пожељнијим утопијама и паралелно с тим, релативно безбедном терену.

                    Можда је напредак што смо раскрстили са судбином? Можда смо еволуирали од веровања у предестинацију? Упркос томе, када читамо Хомера, Дантеа, Сервантеса, Достојевског, Чехова, Кафку, Андрића, Бернхарда, Сабата - ми сагледавамо не само необично драматичне догађаје, инспиративну машту, богатство унутрашњег света, аутентичне емоције, игру са архетипима, имплицитне политичке тонове, дух времена - што је све легитимни домен књижевности. Ми скрозирамо судбину јунака, а самим тим и људску ситуацију. Осећамо да, док крстаримо таквом литературом, да смо привремено интимни са судбином, да јој се обраћамо са ти.

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Пише:  Иван Радановић
                    „Извори тоталитаризма“ Хане Арент: Где је тоталитаризам данас
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Четири живота Франца Пирца у четири пропале државе: Пилот, падобранац, командант, амбасадор
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Битка на Сутјесци, највећа герилска битка у Другом светском рату: Минут ћутања за мртве и за живе
                    Како је радило дипломатско представништво Павелићеве НДХ у Недићевој Србији: Усташки конзул у Београду
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Како је радило дипломатско представништво Павелићеве НДХ у Недићевој Србији: Усташки конзул у Београду
                    Музика
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Све је боље што је некад било, а најбоље што никад није било: Врање у песмама Станише Стошића
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Пише:  Жикица Симић
                    Музичка мисија Слаја Стоуна и његове екипе: Ритмови лепше и светлије свакодневице
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скитница и херој у шљампавом костиму уличног плесача: Прича о песми „Mr. Bojangles“
                    Спорт
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.