OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Историја и легенда

                    Из историје Ибарског Колашина: Добро срце и жестока рука Шемси-паше Бишевца, од Рожаја до Стамбола

                    Читај ми!

                    Пише:  Енес Халиловић

                    среда, 11. мај 2022,  10:12 -> 11:56

                    Григорије Божовић пише да је Шемси-паша излетао као орлушина да умири где је буна и да чује где се плаче и нариче. Замркивао у Вучитрну, освањивао у Призрену; вечерао у Пећи, ручавао у Гусињу; позивао народне старешине у Беране а обретао се у Сјеници и у пола ноћи будио телеграфиста у Новом Пазару да султану пошаље брзојаве. Недавно је у Зубином Потоку организован научни скуп под називом „Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин". Зашто се сећање на њега више од века од његове смрти и даље освежава и у причи и науци?

                    Годинама из Зубиног Потока стижу, као и из свих градова, очекиване и неочекиване вести, али неупућен читалац штампе могао се зачудити када је у том градићу, у Дому културе, недавно организован научни скуп под називом „Шемси-паша Бишевац и Ибарски Колашин".

                    Ко је био Шемси-паша, човек о коме се и данас говори широм Балкана и Турске, а понајвише у завичају где се причају анегдоте о његовом животу и раду, о јахању, оштрини и праведности? Сећање на њега се и више од века од његове смрти и даље освежава и у причи и у науци и у литератури. Зашто?

                     Од Бишева до Порте

                    Шемси-паша Бишевац рођен је под презименом Чоловић 1842. у селу Бишеву, код Рожаја, од оца хаџи Деста Чоловића и мајке око чијег имена се сви аутори не саглашавају, али се зна да потиче из породице Ханкушић. Ејуп Мушовић тврди да се пашина мајка звала Шехрија. Био је несташно и радознало дете, а подаци кажу да је млад отишао на војне школе и градио војну каријеру. Многи тврде да је био најповерљивији човек Абдул Хамида II.

                    Једна од најубедљивијих прича о паши и његовом завичају везана је баш за сам одлазак на школовање. Одвојио се од куће, корачао по росној трави и већ су му се опанци распадали близу Берана. Срео га неки човек, православац, и попричали су. Видевши сиромашног младића у опанцима који се спремају да издају путника, човек му је дао две сребрне меџедије, нек му се нађе за опанке. Писац Заим Аземовић у роману Шемси-пашина балканска судбина наводи да се тај човек звао Никола са Полице. Григорије Божовић пак тврди да је то био човек по имену Миро Дедовић.

                    Шемси-паша је запамтио ту помоћ, онда кад је био сиромашни младић који креће да буде нешто. Касније, кад је као као паша пролазио кроз овај крај, свратио је да види онога који му је учинио добро и да му се одужи. Пружио је оронулом старцу пуну шаку златних турских лира; народна прича каже да је старац, већ заборавио на своје доброчинство, замолио да не узима поклон. „Прича се да си праведан. Ја бих, ако може, да ми добро чуваш народ као што чуваш све народе." Тако је, каже народна прича, старац одбио част за себе узевши сигурност за народ. 

                    Нагледао сам се, пратећи локалне политичке прилике у Новом Пазару много случајева кад старији руши млађега, гура га низ зидине као што је антички Дедал гурао сестрића Тала да га усмрти, нагледао сам се и незахвалних којима много чиниш и то им ништа не значи, и нагледао сам се многих који би све само за себе - можда баш зато, много, много пута ми је пала на памет ова прича о Шемсу и Николи или Миру или... није ни битно како се звао. Један је кренуо у свет, други земљак га је обавезао добротом, први се враћа да се одужи, а други опет не тражи ништа ни за себе ни за сина ни за унука - тражи да своју доброту узида у интерес свога народа. А први опет не окреће леђа свом земљаку, него остаје племенит да данас о њему и Срби, поред Бошњака и Турака, књиге пишу и живот му тумаче и сећају га се као честитог властодршца.

                    Сећања Григорија Божовића

                    Проф. др Драгиша Бојовић каже како је несумњиво Шемси-паша показивао заштитничку улогу према Србима, нарочито према онима у Старом (Ибарском) Колашину. „То је био један од разлога да Григорије Божовић о Шемси-паши Бишевцу остави драгоцене текстове", каже др Бојовић, најбољи познавалац Божовићевог дела. „Родно пашино село Бишево Божовић је посетио 1928. године, објавивши у Политици неколико путописа о њему и рожајском крају и приликама. Поред радости што је у прилици да види место где се паша родио и сретне се са његовим братом и најближим рођацима, Божовић не крије сету због сиромаштва локалних муслимана и других невоља које их притискају. Када је реч о Шемси-паши, писац, међутим, има много разлога да му плете венац славе. Григорије Божовић пише да је Шемси-паша излетао као орлушина да умири где је буна и да чује где се плаче и нариче. Замркивао у Вучитрну, освањивао у Призрену; вечерао у Пећи, ручавао у Гусињу; позивао народне старешине у Беране а обретао се у Сјеници и у пола ноћи будио телеграфиста у Новом Пазару да султану пошаље брзојаве." 

                    Народ приповеда да је Шемсо у Бишеву био несташан младић, а Григорије Божовић је од његових братствевника чуо да је он на војне школе примљен као младић из добре породице. Божовић, који је видео пашу, овако га описује: „Шемси-паша био је снажна, невисока појава. Плећат, веће лепо срезане главе, плав и плавих као небо очију, необично бео, а опет крупних потеза горштак..."

                    Описује га и као доброг јахача који је за дан могао коњем стићи од Сјенице до Косова или из Берана у Ђаковицу. Божовић истиче да је Шемси-паша пореклом био Куч. Када је реч о његовом карактеру, Божовић тврди да је „имао добро срце и жестоку руку."

                    Постоји анегдота да су Бишевци, кад су постали поносни што имају пашу, одбили да плаћају порез. Паша је, идући према Босни, свратио у родни крај и позвао земљаке на халву. Многи су отишли, а неки старац није смео. „Ако је то онај Шемсо што га памтим, појешћете халву на слободи, а сварићете је у затвору", рекао је старац у овој анегдоти. Наравно, лако је Шемсо убедио своје да плаћају оно што су дужни. Божовић наводи да је Шемси-паша четрдесет својих угледних рођака ухапсио.

                    Заим Аземовић пише да је неке бегове у Бијелом Пољу, који су спочитавали да је паша са села, научио памети... Народ приповеда да су, можда завидни, неки бегови у Бијелом Пољу истерали краве да их Шемси-паша сретне када уђе. Био је то „дочек" - Шемси-паша је сељачки паша па нека га краве дочекају. Шемси-паша се онда обраћа чаушима и наређује да ископају рупу и у њу сипају врео пасуљ па да тиме угосте бјелопољске прваке. Не знамо да ли је ова анегдота историјски утемељена, али постоји у Аземовићевом делу где је вероватно ускочила из народних уста.

                    Смрт у Битољу 

                    Шемси-паша је убијен 1908. у Битољу. Једни као име убице наводе име Атиф Бигољи, а други Атиф Камчил. Вероватно је реч о истој особи која је била у пратњи пашиној.

                    По народној верзији, паша је рањен и издисао је, а атентатор је побегао са лица места, рањен од других пашиних чувара. Паша је у предсмртном часу питао шта је с њим. Ближњи су му рекли да је атентатор већ убијен, али то су рекли само да би умирили пашу. А паша је рекао: „Укопајте га поред мене. Бог ће на Судњем дану пресудити."

                    Григорије Божовић наводи да је паша погинуо од три метка, а да су многи људи учествовали у завери, и као важну чињеницу истиче да је Шемси-пашином сину убрзо дат виши чин и повучен је у Цариград. Син ће 1915. дати живот у бици на Чанакалама, једној од највећих битака у повести, када су Османлије потукле уједињене снаге Британске империје и Француске.  

                    А шта је у Битољу било након пашине смрти? Сутрадан, у битољском хотелу „Београд", Григорије Божовић наводи да су заједно са Неџиб-бегом Ризванбеговићем и мостарским досељеницима „тајно оплакивали својега јуначкога земљака".

                    Убица је био члан Младотурског покрета. У Шемсовом родном селу његови рођаци и данас причају да су многи официри нудили паши да им се прикључи у покрету, али је он то одбио само из разлога што је код султана био у кући и код њега појео хлеб.

                    У његовом родном крају остао је и обичај да човек никад не треба да заборави у чијој кући је појео хлеб. Колико пута сам се сетио овог пашиног принципа кад сам био сведок како су политичари у Новом Пазару згазили овај наш стари обичај: једу један са другим, улазе један другом у кућу, годинама се госте на богатим софрама, а онда се испљују преко медија и навале један на другог као хијене на месо.

                    Многи сматрају да је смрт Шемси-паше била историјска прекретница у Османлијској империји. Коначну реч о томе треба да пружи историја. Божовић, Мушовић, Аземовић и Бојовић пишу о Шемси-паши са изузетним респектом - његова харизма долепршала је из века у век, а пашини земљаци, муслимани и православци, који су о њему за живота говорили више као змају него као човеку, и данас га помињу.

                    Не остаје за сваким прича да се приповеда...

                    Одлуком истанбулске општине Бајрампаша од 9. децемба 2021. године један булевар понео је име по Шемси-паши Чоловићу - Бишевцу.

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Шта се може научити о политици из два случајна сусрета у једном њујоршком ресторану: А онда је дошао Трамп...
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Пише:  Ирена Билић
                    Путовање далеким севером: Трагом Хамсуновим, Исидориним и наших људи са Крвавог пута
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Пише:  Саша Марковић
                    Бомба Роберта Опенхајмера, светлија од хиљаду сунаца: „...И постадох Смрт – уништитељ светова!”
                    Економија
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу
                    Пише:  Горан Николић
                    Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику  крађу
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Пише:  Горан Николић
                    Надолазећи век геронтократије: Да ли ће старење друштва довести до мање ратова?
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Kолико људи поседује колико капитала : Хомоплутија, нова аристократија новог капитализма
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Пише:  Горан Николић
                    Нове царинске претње Вашингтона: Трамп против остатка света
                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Свет
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Пише:  Владимир Пиштало
                    Ружичасти сутони над Буенос Ајресом: Танго није једна ствар, он је много ствари. Завођење, пријатељство, туга, жудња
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Сенка Гадафијеве Зелене књиге над Либијом: Све је исто, само њега нема
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Историја
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бриони пре Тита и Кокија: И тад су били пуни пансиони, собе и салони, зебре и бизони, мали авиони
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Како су Руси једном спасили Сједињене Државе: Руска умешаност у Амерички грађански рат
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како се амерички потпредседник ономад провео у Сибиру, а како совјетски премијер у Холивуду: Дизниленд на Колими
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Пише:  Вуле Журић
                    Био је човек какви ће људи тек бити: Прича о кратком животу и дугом умирању доктора Младена Стојановића
                    Култура
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Пише:  Момир Турудић
                    Дан када је умро Корто Малтезе: Жеља да се буде бескористан
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Лолитa је напунила седамдесет година: Теби, моја Долорес
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Пише:  Властимир Судар
                    Нови шашави грчки филмски талас: Бископско огледало глобалне кризе
                    Музика
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Пише:  Жикица Симић
                    Приче о музици из времена кад је свет још био млад: Инђија–Београд via Бирмингем, црна мачка и златни папагај
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Век Младена Јагушта: Последњи велики Маестро српске музичке сцене
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Хамлет са гитаром, бард совјетске епохе, више од песника
                    Спорт
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на најболнији пораз Партизана: Како је Сокол Кушта утишао Стадион ЈНА, а Фљамуртари отишао даље
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Немање Ђурића, легенде југословенске кошарке: Генерација трапавих двометраша који су постали светски шампиони
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Пише:  Драгана Кањевац
                    Легенда српског женског фудбала: Славка Кањевац, машина за голове
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Порок Плаве чигре, Робија, Кројфа и Марадоне: Фудбалери који нису могли без цигар(ет)а
                    Лектира
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Пише:  Радивоје Лола Ђукић
                    Сећања Радивоја Лоле Ђукића на почетке телевизије у Србији: Ох, ох, дође и та телевизија!
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Пише:  Радоман Кањевац
                    Бивша времена на Потсдамер плацу: Записи из берлинске јесени
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Пише:  Нил Постман
                    Треба ли нам боља или гора телевизија: Трка између образовања и катастрофе
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Пише:  Мони де Були
                    Дух града Београда пре сто година и његови творци: Седмица са седам недеља по Монију де Булију
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.