Рат валута: Крај доминације долара, јачање рубље и колико нас то кошта у динарима

„Да ли је долар у опасности?", запитао се пре неколико недеља Вол стрит џорнал. Рат у Украјини отворио је многе фронтове, па и међу валутама, тако да озбиљна светска штампа протеклих недеља пише како би почетак рата, 24. фебруара, могао да буде и почетак краја глобалне доминације долара.

Још од Другог светског рата, долар је светска резервна валута број један. У доларима се највише тргује, у овој валути централне банке широм света чувају своје девизне резерве. Чувала их је и Централна банка Руске Федерације. Након што је Америка Русији увела санкције, око 300 милијарди руских девизних резерви у доларима је замрзнуто. Тај износ чини половину руских девизних резерви. Због тога многи аналитичари процењују да ће долар бити „валута за избегавање".

Даница Поповић, професорка Економског факултета, за Око магазин каже да су државе широм света улагале у долар зато што Америка никад није банкротирала и зато што је својим клијентима (централним банкама широм света) исплаћивала сав новац.

„Одједном, та иста земља замрзава туђ новац", каже професорка Поповић. „То је толико страшно и толики преседан, који је нарочито угрозио Кинезе. Јер, 60 одсто њихових девизних резерви је у доларима. Дакле, Кина им је врло важан и битан клијент. Али, да Кинези могу, да постоји нека друга валута у којој могу да уложе, они би већ данас изашли из долара."

Резерва за резервну валуту

Ипак, Кинези су још пре рата у Украјини почели да размишљају да се ослободе толике зависности од долара. Било је неколико геополитичких одлука које су томе кумовале.  

Никола Драгашевић, директор сектора за монетарне и девизне операције Народне банке Србије, за Око Магазин подсећа да је и Врховни суд Велике Британије донео одлуку о замрзавању златних резерви Венецуеле, али и да је администрација Сједињених Америчких Држава замрзла седам милијарди долара девизних резерви Авганистана.

„Земље су почеле да размишљају да ли се то може десити и њиховим резервама и њиховим валутама и почеле да траже алтернативе долару", објашњава Драгашевић.

Има ли, међутим, светска резервна валута своју резерву? Постоји ли уопште замена за долар и може ли слабљење доминације америчке валуте да иде у корист евра, јуана, јена или швајцарског франка?

Славиша Тасић, уредник билтена Тржишно решење каже да у томе и јесте проблем: „Русија је још од 2014. године почела из долара да излази и да улази у евро. А онда је и Европска централна банка урадила исто и замрзла руске резерве у европској валути. А излазак у неке друге валуте као што су јуан или јен тешко да може да буде решење. Ти режими су још ћудљивији", сматра Тасић. 

Рубља није крш 

Рубља је најбоља валута на свету ове године, објавила је недавно америчка агенција Блумберг. Пре него што је почео рат у Украјини један амерички долар вредео је 83 рубље. А онда се рубља прве недеље марта стрмоглавила и пала 40 одсто. Један долар тада се куповао по цени од чак 135 рубаља. Амерички председник Џозеф Бајден тада је иронично рекао: реч rubble значи „крш".

Рубља је, међутим, направила велики преокрет. И ових дана вреди више него што је вредела 24. фебруара. За један амерички долар потребно је тек нешто мало више од 60 рубаља.

Рубља расте јер Русија има огромне приливе девиза, упркос санкцијама. Пре свега јер су нафта и долар поскупели. Томе је кумовала и одлука Русије да непријатељске земље енергенте плаћају у рубљама. Уз то, извозници имају обавезу да своје девизне приливе конвертују у рубљу. Професорка Даница Поповић каже да је томе допринела и генијална руска гувернерка Елвира Набиулина, која је врхунски професионалац.

„Та генијална гувернерка је, након што је рубља пала 40 одсто, успела да је врати на ниво на коме је била пре. Али ништа рубља није ни јача, ни лепша него што је била. Да би се нешто променило мора да се промени и у структури привреде. А пошто се ништа није променило набоље, не може се ни очекивати да рубља буде боља", каже професорка Поповић. 

Све то, међутим, не значи да рубља може да угрози доминацију долара. Кад земље међусобно тргују, робу најчешће плаћају у доларима - у чак 40 одсто случајева. Чак и кад Русија и Кина тргују, робу плаћају у америчкој валути. У кинеским јуанима се обави само два одсто светске трговине. У рубљама чак три пута мање.

Уз то, за извознике није добро кад национална валута расте. Чак многи гувернери широм света намерно покушавају да ослабе своју валуту како би повећали извоз и помогли својој привреди. Никола Драгашевић каже да та теорија у пракси не важи за неразвијене, већ за само за развијене економије.

Професорка Даница Поповић каже да је Кина почела економски да напредује онда кад је јуан слабио. Додаје и да је америчка привреда расла у периодима када је долар слабио.

Славиша Тасић, међутим, каже да је курс последња ствар коју водеће светске централне банке гледају. 

Слаба валута, јака привреда 

„Централне банке великих економија не слабе намерно своје валуте", каже Славиша Тасић. „Оне не гледају курс, њима то није битно. Америчка монетарна политика води се су у односу на домаће стање: инфлацију, запосленост, привредни раст. Однос долара према евру је десета ставка. ФЕД је последњи пут интервенисао да долар ослаби 1985. године. Врло ретко се ради на томе да долар и евро смислено слабе."

Ипак, још после кризе из 2008. године бивши директор Међународног монетарног фонда Доминик Строс Кан оптужио је неке централне банке да воде валутне ратове. Односно, да намерно слабе своје валуте како би помогли извозницима и повећали привредни раст, али то истовремено значи да некој другој привреди наносе штету. Или речником Доминик Строс Кана речено - краду привредни раст.

Валутни ратови воде се и данас, али у обрнутом правцу. Након што је инфлација постала глобални феномен, камате су почеле да расту, али су и неке националне валуте почеле да јачају.

„Ти валутни ратови звуче претеће. Међутим, у њима углавном страдају компаније. Кад националне валуте јачају, онда страдају извозници, а увозне компаније постају добитници", каже професорка Поповић и додаје да би и Србија требало да размисли о слабљењу динара, како би стимулисала извоз и помогла сопственој привреди.

А да ли би за српске извознике било боље да динар ослаби и да ли је, заправо, слаб динар у најбољем интересу српске привреде? Како то изгледа, види се на пример, на килограму малина. Ако, на пример, килограм малина у извозу вреди четири евра, при овом курсу извозник овог воћа зарадиће 470 динара. Ако би, на пример, један евро уместо 117, вредео 120 динара, извозник малина би за исту количину воћа зарадио 480 динара. Славиша Тасић, ипак, тврди да у Србији ово правило не важи. Јер кад ослаби динар, обавезно скоче и цене, и обавезно порасте и инфлација.

„Слабија валута само у теорији погодује извозницима", каже Тасић. „То би могло да важи у ситуацији када динар ослаби, а цене остану исте. У Србији, кад год би динар ослабио то је подизало цене и то је увек повећавало инфлацију."

Никола Драгашевић каже и да то зависи од тога да ли извозници робу фактуришу у домаћој или страној валути.

„Уколико се фактурише у домаћој валути, слабљење те валуте ће подразумевати да се мања количина стране валуте плаћа за извоз и он постаје конкурентан. Међутим, све земље у развоју и даље, кад обављају спољну трговину робу фактуришу у страној валути и тај ефекат се губи", објашњава Драгашевић. 

Динар плива, али у месту 

„Онда би скоро сви на свету били луди, а само ми паметни и нормални", одговара на то професорка Даница Поповић.

„Сетимо се оних година када је швајцарски франак почео да јача. Ко се највише хватао за главу? Швајцарски гувернер и извозници. Под притиском извозника швајцарац је и ослабио", тврди професорка Поповић, мислећи на период после економске кризе 2008/09. када је швајцарска валута нагло ојачала, што су осетили и српски дужници.

У Србији је, међутим, невоља и у томе што се домаћи извозници углавном задужују у страној валути. Па кад порасте евро, порасту и дугови. И за приведу, али и за грађане.

Додатна невоља је и то што политика стабилног динара коју води Народна банка Србије кошта. Да би спречила пад вредности динара, централна банка је од почетка године потрошила 2,19 две милијарде евра из девизних резерви. Највећи притисак на курс направио је увоз енергената.

Фискални савет је 3. јуна у анализи Фискалне стратегије навео податак да је само у прва три месеца ове године на увоз енергената Србија потрошила 1,6 милијарди евра на увоз нафте, гаса и струје. Народна банка Србије је енергетским компанијама морала да продаје девизе како би платили енергенте. А у прилог томе колики је то притисак на курс био, говори и податак да је прошле године за исте намене у истом периоду потрошено 400 милиона евра. Што је четири пута мањи износ.

„То што смо потрошили новац из девизних резерви да одбранимо курс је цена ове монетарне политике", каже професорка Поповић. „А то што се овде воли та парола: 'јака валута, јак владар, јака земља', никакве везе са реалношћу нема." 

„Погрешна је оцена да је динар јак", одговара Никола Драгашевић из НБС.

„Ми смо од 2017. године, рачунајући и 2020. годину, због пандемије, и последњи квартал прошле године када смо имали своју енергетску кризу и први квартал ове године, када су енергенти поскупели због украјинске кризе, у плусу од чак две милијарде евра. Више смо купили девиза, него што смо их продали. То значи да смо у периоду од пет година имали веће притиске ка јачању него ка слабљењу динара. И да смо управо спречавали прекомерно јачање домаће валуте", каже Драгашевић.

Фиксни курс 

Славиша Тасић монетарну политику НБС не спори. Али замера централној банци то што отворено не каже да је фиксирала курс. Тасић сматра да је фиксни курс у најбољем интересу српске привреде, јер наша економија је имала хроничну инфлацију још из периода бивше Југославије коју није могла да реши док није закуцала курс. „НБС треба да ради као велика мењачница и она то и ради. Циља курс већ последњих седам, осам година и сада је тај циљ све стриктнији. Не знам зашто то не признају отворено", каже Тасић.

Никола Драгашевић негира да је курс фиксиран. У прилог томе, како каже, говори и чињеница да се вредност динара из дана у дан мења.

„Ми смо недавно имали састанак са инвеститорима и рекли су нам да рачунају на то да ће после сукоба у Украјини динар ослабити. Рекли су и да су задивљени чињеницом да је НБС очувала стабилност, Постоји и теоријски израз за то: Don't fight with the central bank. Не борите се против централне банке која је добро припремљена, а НБС то јесте",  закључује Драгашевић.

Какав год да је српски динар - фиксиран, стабилан или прецењен - у овом валутном рату и даље ће бити на удару. Јер, највећи притисак на курс су направили скупљи нафта, гас и струја, а процењује се да ће следеће зиме енергенти бити још скупљи. То значи да ће бити све скупље сачувати динар. И да ће динару, чији је режим, званично, контролисано пливајући, бити све теже пливање у месту.